Tetkice i domari, kao i drugi zaposleni u prosveti koji primaju minimalnu zaradu, godinama unazad bore se da dokažu svoju pravo na naknadu troškova toplog obroka i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Onima koji su pokušali da se za isplatu zarađenih naknada bore uz pomoć institucija, najnovija presuda Vrhovnog kasacionog suda još jednom je dokazala da, na putu borbe za bolje uslove rada, država nikad nije na našoj strani već uvek radi protiv nas. Ovo važi čak i kada se zapravo iznova borimo za ono što je zvanično već izboreno i što zakoni iste te države već propisuju kao obavezni minimum.
Cilj višegodišnje borbe tetkica, domara i drugog pomoćnog osoblja u školama jeste da dokažu da njihovi šefovi manipulišu tumačenjima zakona kako bi našli način da škole – odnosno država putem nadležnog ministarstva – radnicima i radnicama isplaćuju još manje novca. I ovaj put na meti su se našli oni koji već rade u katastrofalnim uslovima i čija plata čak ne doseže do minimalca, već im država dotira do zakonom garantovane minimalne zarade.
!2020. godine, Vrhovni kasacioni sud potvrdio je da u minimalnoj zaradi ne može biti sadržan nijedan dodatak, što je podstaklo veliki broj radnika da podnesu tužbe. Međutim, nedavno je isti taj sud doneo presudu kojom se tvrdi da topli obrok i regres ipak jesu već uračunati u minimalac. Otkud to da Sud dve godine kasnije potpuno preokrene svoj pristup i pogazi sopstvenu odluku? Motivacija je jasna – da se smanje troškovi države, kao i uvek na račun radnica, a pravni sistem je tu da taj proces olakša i opravda.
Kako je u pitanju odluka Vrhovnog suda, ubuduće će njome morati da se rukovode i svi nižestepeni sudovi u tužbama vezanim za isplatu pomenutih naknada. Štaviše, ova presuda ima direktan uticaj na zaposlene u javnim službama koji rade za minimalac. Prema procenama, u pitanju je oko 450 000 ljudi zaposlenih na minimalcu u predloškolskim, zdravstvenim, kulturnim ustanovama, ustanovama socijalne zaštite, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i dr. Takođe, ništa ne garantuje da Sud neće, po ovom principu, odlučiti da je zapravo u minimalcu već uračunata i dodatna nadoknada za prekovremeni rad, rad praznicima, troškove prevoza i sav dodatan novac koji je gazda dužan da isplaćuje zaposlenima.
Navedena presuda ne samo da uništava šanse svih onih koji su planirali da kroz sudske sporove naplate svoje dugove od škola, već znači da će svi oni koji su već podneli tužbe izgubiti spor – teće sami morati da plate sudske troškove. Sud je, dakle, najpre doneo odluku kojom je naveo radnike i radnice da podnesu tužbe uvereni da je pravo na njihovoj strani, a zatim doneo novu odluku na osnovu koje se ispostavlja da ne samo da neće dobiti svoje pare, već su saterani u nove troškove (prema procenama, između 800 i 1000 evra). Dalje, može se desiti čak i da slučajevi onih koji su već dobili sporove i kojima je novac već isplaćen stignu u Sud na reviziju i da će oštećeni radnici i radnice morati da vrate novac koji su dobili – i mnogi verovatno već uveliko potrošili jer primaju platu koja nije dovoljna da pokrije ni osnovne potrebe i to upravo tokom prethodne dve godine konstantnih poskupljenja.
Ponovo smo se uverili da pravni sistem – čak i kad deluje da jeste – nije na stani radništva. U ovom slučaju, ne samo da je poslužio da troši vreme i energiju onih koji su želeli da se bore, već će poslužiti i kao sredstvo odmazde za tu borbu. Upravo zato vreme je da se okrenemo jedinom načinu na koji možemo pobediti, a to je zajednička direktna akcija! Kad je radnik sam u sudskom sporu protiv neuporedivo jačeg neprijatelja može da ispašta za to što se buni. Ali kada se ujedinimo i organizujemo, posebno u slučaju kada se u istom problemu nalaze hiljade ljudi, moć je na našoj strani. Početkom juna nekoliko stotina tetkica, servirki i tehničkog osoblja na minimalcu protestovalo je u Beogradu. Nakon ove odluke Suda, direktno usmerene protiv radnika i radnica, vreme je za dalji otpor!
Anarhosindikalistička inicijativa ASI izražava punu podršku tetkicama, domarima i svim drugim radnicima koji su ugroženi ovom odlukom i poziva na organizovanje u postizanju zajedničkog cilja. Za ovu borbu nije kasno, ali je možemo izboriti samo zajedničkim snagama!
