Od početka 2023.godine suočeni smo sa brojnim stradanjima radnica i radnika širom Srbije.
Smrt radnice iz fabrike Leoni iz Kraljeva nažalost predstavlja još jednu u nizu radničkih pogibija. Njenom stradanju prethodio je rad u firmi u kojoj se neredovno plaća, a ipak podrazumeva prekovremeni rad; radnicima zakidaju osnovna zdravstvena prava i slobodni dani; smene su loše uređene, dok su zaposleni izloženi svakodnevnom pritisku, paranoji i nadzoru nadređenih. Ubrzo nakon ove tragedije suočeni smo sa smrću radnice iz kompanije Aster iz Niša. Infarkt koji je doživela usledio je nakon što se nekoliko sati ranije požalila na svoje zdravstveno stanje. Međutim, nadređeni joj nisu dopustili da napusti fabričku halu kako bi posetila lekara. U pitanju je firma koja radnicima koji otvore bolovanje ne dozvoljava korišćenje godišnjeg odmora. Rad u ovoj firmi podrazumeva konstantnu zagušljivost i vrućinu u hali. Izlazak iz fabričke hale se ne dozvoljava ni u ekstremnim slučajevima.
Posebno je brutalna smrt nedavno preminulog mladića starosti 24 godine, radnika u topionici i valjaonici Metalfer iz Sremske Mitrovice. Na njega je prilikom rada pao viljuškar i naneo mu smrtne ozlede. Zatim, tu je i slučaj radnika GSP u Beogradu - firme sa užasnim uslovima rada. Kada mu je pozlilo za volanom, vozač je spašavao živote putnika i drugih ljudi u saobraćaju. Uprkos vidno lošem stanju, uspeo je da skrene autobus u ogradu, i spreči veću tragediju. Nažalost, on je umro.
U prilog katastrofalnom stanju radnih uslova, nebrige za zdravlje i bezbednost radnika i radnica u Srbiji govore i podaci da je prošle godine zbog povreda na radu preminulo čak 64 ljudi. Prosečno godišnje na radu u Srbiji pogine više od 50 osoba, što znači da, u proseku, svake nedelje gine po jedan radnik ili radnica.
Očigledno je da gazde i političare naši životi i dobrobit ne zanimaju, već nas vide isključivo kao potrošni resurs, koji je tu da stvara i uvećava njihovo bogatstvo. Uslovi rada i života nam se neće poboljšati njihovom dobrom voljom, čak neće ni stagnirati. Gazde, u sprezi sa političarima, uvek su težili i uvek će pokušavati da svoj profit uvećaju na uštrb našeg kvaliteta života. Zato nam umanjuju plate, skraćuju pauze, oduzimaju prava, i ne posustaju u tome čak ni kada je rezultat svega toga naša smrt.
Stvar moramo preuzeti u svoje ruke. Jedino mi – radnice i radnici, ujedinjeni i organizovani, možemo da se izborimo za naše živote. Sistem nas bukvalno ubija i nemamo šta da čekamo. Već danas pričaj sa koleginicama i kolegama, organizujte se u sindikat! Ukoliko ti je potrebna bilo kakva pomoć ili podrška oko organizovanja na radnom mestu, ne oklevaj da nam se javiš! Priključi se borbi!
