Inflacija u Srbiji se nastavlja. Cena osnovnih životnih namirnica menjaju se na svakih nekoliko nedelja, dok struja i energenti poskupljuju svakih par meseci. Rastu i kirije stanova. U skladu sa inflacijom očekuje nas i rast kamatnih stopa Narodne banke Srbije (NBS), što će se onda preko banaka preneti na sve nas.
I dok nas političari i gazde ubeđuju da su oni ti koji najviše ispaštaju u ovoj čitavoj situaciji, činjenica je da su posledice inflacije po radnike i radnice u Srbiji (i čitavom svetu) daleko veće. Dok nas svakodnevno šokiraju cene mleka, mesa, hleba i povrća, koje se pravdaju krizama, nestašicama i slično, najveći trgovinski lanci u Srbiji, a i svetu, beleže rekordne profite. Jaz između bogatih i siromašnih se povećava, te je jasno da inflaciju, rat, pandemiju i bilo koju drugu priliku, gazde i političari koriste da pravdaju sve veću pljačku radnika.
Mi, smo ti koji preživljavamo od naših bednih plata, koje iz meseca u mesec zadovoljavaju sve manje osnovnih ljudskih potreba, jer naravno plate ne prate inflaciju. Gazde su uvek spremne da opravdaju to jer je kriza na tržištu i jednostavno nema para, dok ih svi vidimo kako žive u sve većem luksuzu. U ovakvim krizama, mi najviše stradamo, a oni uvek profitiraju. Protiv inflacije i njenih posledica se možemo boriti na više frontova i raznim metodama.
Međutim, izgradnja jakih sindikata, bez birokrata i vođa, omogućila bi nam da se štrajkom, blokadama i sabotažom lako izborimo za veće plate koje bi ispratile rast cena, ali i za zaustavljanje same inflacije, kao i generalno poboljašnje uslova rada i života.
Moramo se sami organizovati i odlučno boriti za naše interese, jer drugi to neće uraditi umesto nas.
