Još jedan primer koji nam jasno ukazuje na oštru suprotstavljenost između opšteg interesa društva i interesa gazda i političara, jeste slučaj privatizacije Fabrike akumulatora Sombor (FAS). U kontekstu kontinuiteta sa tranzicijskim procesima u Srbiji, FAS je postao somborski ogranak Koncerna Farmakom MB Šabac, tj. vlasništvo Miroslava Bogićevića, koji je vlasnik i topionice olova i kompleksa rudnika Zajača. Na ovaj način FAS je postao ne samo jedna od karika u procesu proizvodnje, već i dodatni instrument za uvećanje profita i širenje monopola na tržištu jednog čoveka. Prema rečima nekadašnjih radnika, u prvih 5 godina na godišnjem nivou proizvođeno je i do 3 miliona akumulatora, što je povećanje proizvodnje za 150%.
Problemi u kapitalističkom raju, tj. za profit Miroslava Bogićevića i gole živote radnika FAS-a, kao i ostale radnike fabrika u vlasništvu dotičnog, nastaju povodom izbora 2012 godine. Naime, Bogićević "isisava iz kompletnog Farmakoma pare za vodjenje kampanje Borisa Tadića". S obzirom na to da je Tadić izgubio izbore, sve firme u vlasništvu Miroslava Bogićevića završile su "u banani" jer je Bogićević "založio sve fabrike, mašine, ma sve".
Ova saradnja političara i kapitaliste, koja je krunisana sveopštim nesupehom, najviše se zalomila na ledjima onih koji u tom političko-poslovnom procesu nisu imali nikakvu mogućnost odlučivanja, niti eventualnog profitiranja čak i u slučaju da se rizik njihovom gazdi isplatio, tj. da je njegov kandidat na izborima - Boris Tadić - pobedio. Zahvaljujući ustrojenosti kapitalističkog sistema gde posledice loših izbora gazda i političara snosi pre svega radnička klasa, Bogićević je odlučio da za svoje i Tadićeve propuste kazni radnike. Tako je nastala situacija u kojoj se najbespomoćnijima u ovoj priči, koji su nastavili da mukotrpno rade u fabrikama gazde, koji se kladio na pogrešnog političara, i dalje duguje 23 plate po glavi radnika FAS-a, isplate putnih troškova i ostalih doprinosa, regresa i jubilarnih nagrada. Prema rečima radnika "plate iz FAS su bile najveće u opštini i pokretač grada,obrt novca itd. kad je FAS puko u roku 2 god su se zatvorile gomile malih radnji ali i mega marketa od par hiljada metara kvadratnih..."
Iako je usledio i štrajk, u kome je učestvovao i sindikat firme, situacija povodom isplate duga se nije preterano promenila do dana današnjeg. Usledili su i štrajk glađu, danonoćni protesti ispred firme, kao i organizovanje radnika iz Zajače, ali dug Bogićevića prema radnicima nikada nije izmiren. Jedan od ključnih razloga za status quo kada je isplata zaostalih radničkih zarada u pitanju je bio upravo taj što se firmin sindikat prodao. Prema rečima radnika, firmini sindikalni kriminalci su organizovali štrajk brejkere. Takođe, firmini sindikalni kriminalci su ucenama radnika koji su bili na PP ugovorima, uspevali da održe minimalnu proizvodnju. Pored toga, radnici su se od početka štrajka suočavali sa medijskom blokadom. Za vreme štrajkova, na njih su poslati i provokatori, kako bi izazvali incident u cilju razbijanja protesta.
Kolektivna tužba bila je pravosnažna. Za privremeno rešenje Vlade određeno je da firma-fond "Solidarnost" pomogne u isplati novca. Međutim, najveći deo novca, uprkos tome što je odluka suda nominalno doneta u radničku korist, nikada nije isplaćen. Firma-fond "Solidarnost" isplatila je samo 12 mnimalaca i to nakon 4-5 godina. Radnicima se i dalje duguje 23 plate po osobi, kao i ostala dugovanja. No, to nije sve. Kako napominje jedan od radnika "da bi dobili isplatu onih 12 minimalaca morali smo nas 300 radnika da platimo sudske troškove 34 000 dinara po osobi! ....Znači radili izvršitelji da država naplati svoje troškove sudjenja jer nema veze što smo mi dobili sud. Sud nema načina da pokrije troškove od FAS pa zato moramo platiti mi - radnici, koji smo bez posla....šta da vam kažem..." Procenjuje se da danas novac na ime neisplaćenih zarada čeka više od 800 bivših radnika fabrike, a njihova potraživanja iznose oko 400 miliona dinara.
Danas se, prema rečima radnika, ova firma nalazi u stečaju i promenila je i do 15 vlasnika. Stečajni upravnik Predrag Ljubović izjavio je da je neizvesno kada bi mogle biti regulisane obaveze Fabrike akumulatora Sombor prema bivšim radnicima. Šokantno je i to što se na prvih pet licitacija među konkurentima za prodaju firme pojavljivala i fantomska firma iz Švajcarske, koja je u vlasništvu Bogićevića, tj. upravo osobe koja je odgovorna za propast firme i njenih radnika. I kao što radnici sami s pravom zaključuju: "Oni što su na vlasti još uvek su na vlasti, tajkun Bogićević još uvek lepo živi, šofer, sluge, obezbeđenje...u sudovima ista garnitura na rotaciji...a radnika nigde u celoj priči, gubitnici, i niko nas ništa ne pita."
Na primeru slučaja privatizacije i propadanja FAS možemo videti direktnu umreženost interesa i saradnju vladajućih struktura kapitalističkog društva, gazda i političara, pravnog sistema, sindikalnih birokrata i medija, koji i kada nominalno deluje da nisu na strani vladajuće klase, na praktičnom nivou zastupaju interese gazda i političara naspram radnika.
Zbog svega navedenog, potrebno je da radnici i radnice borbu za poboljšanje sopstvenih uslova baziraju na sopstvenim snagama, tj. da se međusobno povežu i organizuju različite vidove borbe u vidu sabotaža, generalnih štrajkova i drugih metoda borbe, kojima bi se udarilo na profit i moć - osnovno pogonsko gorivo gazda i političara.
Anarhosindikalistička inicijativa - ASI poziva sve bivše radnike FAS-a, koji žele da nastave borbu za isplatu dugovanja da ne odustaju od borbe, već da se međusobno organizuju, povežu i preduzmu radikalne korake u vidu direktnih akcija, usmerenih na pravni sistem države Srbije, koja ih zakida u ostvarenju svojih radničkih prava.
Za pomoć u borbi za isplatu zaostalih zarada, radnici FAS-a, kao i radnici i radnice ostalih firmi, koji su zakinuti za sopstvene zarade i ostala radnička prava, mogu nas kontaktirati na: 063 1165551.
