Slučaj Rio Tinta, ne samo kao primera obične kapitalističke pohlepe, već i simbola sistema u kojem globalni kapital upravlja sudbinom naroda i prirodnih resursa nije slučajnost, vec produkt savremene kapitalističke logike koja ne poznaje granice i ne priznaje vrednosti života u bilo kojem obliku. U pitanju je britansko-australijska kompanija, čiji su najveći pojedinačni akcionari Aluminijumska korporacija Kine i američki investicioni fondovi Blek rok i CRM, a čije iskopavanje litijuma u Srbiji forsira Nemačka država, sa kompradorskim strukturama u Srbiji kao izvršiocima.
U globalnom kapitalističkom poretku, fenomen korporativne dominacije nad ljudima i prirodnim resursima predstavlja vrhunac eksploatacije. Slučaj kompanije Rio Tinto u Srbiji oslikava kako neoliberalni kapitalizam funkcioniše kao globalna mašinerija za sitematsko eksploatisanje i dominaciju, maskirajući svoje stvarne namere iza fasade "ekonomske korisiti" i "napretka".
Ovakav ekonomski model koji obuhvata niz principa i praksi koje omogućavaju neograničenu eksploataciju, preuzimanje i kontrolu nad prirodnim resursima i ljudskim životima, funkcioniše u sprezi sa komparadorskim režimima poput vlasti u Srbiji, koja koristi najširu lepezu represivnih mehanizama za suzbijanje svakog vida otpora - od medijske propagande i psihološke, političke i materijalne represije, do svih raspoloživih sredstava prinude.
Vlasti u Srbiji omogućile su da se Rio Tintov projekat odvija bez ikakve kontrole i zaštite lokalnih interesa. Vlasti, vođene sopstvenim ekonomskim i političkim interesima koji su povezani sa interesima krupnog kapitala, aktivno su pomogle korporaciji da preuzme plodnu zemlju. Ovakve svesne odluke, nisu samo potencijalno nepovratne u ekološkom smislu, već mogu trajno destabilizovati ekonomiju i uništiti budućnost mnogih generacija, kako lokalno, tako i regionalno.
Obzirom da korporacije poput Rio Tinta na globalnom planu funkcionišu kao neprekidni izvori eksploatacije, mnoge ugrožene zajednice i radnička klasa širom sveta već su odavno razvile snažnu kulturu otpora, koja predstavlja jedini način odbrane. Ta kultura otpora nije lokalna pojava, već deo šire, internacionalne borbe protiv korporativne agresije.
U borbi za položaj radnika i osnovne potrebe lokalnih zajednica širom sveta, otpor protiv devastacije prirodnih resursa i ljudskih života, koju sprovodi Rio Tinto, postao je globalni. Od Srbije do Australije, od Mongolije do Zambije, zajednice i radnici nepokolebljivo se bore za svoje slobode i očuvanje prirode, suprotstavljajući se destruktivnim rudarskim operacijama Rio Tinta.
Ovo su samo neki od rudnika širom sveta gde je Rio Tinto sprovodio potpunu devastaciju i eksploataciju, uništavajući ne samo radnike, zajednice i prirodni svet, već i istorijsko-kulturnu baštinu:
- Rudnik uranijuma Ranger u Australiji, bio je predmet dugotrajnih protesta aboridžinskih zajednica i ekoloških aktivista zbog zagađenja i kršenja prava domorodaca. Radnici su prijavljivali loše uslove rada, a neki koji su pokušavali da se sindikalno organizuju ili iznose zabrinutosti u vezi sa sigurnošću suočili su se sa odmazdom.
- Rudnik bakra Panguna u Papua Novoj Gvineji, kojim je Rio Tinto upravljao tokom 1970-ih i 1980-ih, izazvao je značajne društvene i ekološke probleme. Ovaj rudnik je bio jedan od ključnih faktora za izbijanje građanskog rata u Bougainvilleu, koji je trajao od 1988. do 1998. godine, ostavivši desetine hiljada mrtvih i raseljenih.Zatvaranje rudnika ostavilo je za sobom ogromne količine toksičnog otpada, koje su nastavile da zagađuju okolne reke i zemljište.
- Australija - U maju 2020. godine, Rio Tinto minirao i uništio drevno aboridžinsko svetilište Juukan Gorge u zapadnoj Australiji, koje je bilo staro preko 46.000 godina.
- Rudnik QIT Madagascar Minerals (QMM) kojim upravlja Rio Tinto, suočava se sa konstantnim kritikama lokalnih zajednica zbog zagađenja vode i negativnog uticaja na životnu sredinu. Lokalni stanovnici i nevladine organizacije redovno protestuju protiv operacija rudnika.Zabeleženo je zagađenje voda uranom i drugim teškim metalima, što je uzrokovalo zdravstvene probleme među lokalnim stanovništvom.
- U Mongoliji, rudnik bakra i zlata Oyu Tolgoi, u kojem Rio Tinto ima značajan udeo, suočava se sa protestima zbog kršenja prava lokalnih zajednica i neadekvatnog upravljanja vodnim resursima.Rio Tinto je optužen da je preuveličao troškove projekta kako bi povećao svoj udeo u rudniku na štetu vlade Mongolije.
- U Kanadi, rudnik dijamanata Diavik, kojim upravlja Rio Tinto, suočava se sa kritikama zbog uticaja na životnu sredinu i prava autohtonih zajednica.
- Rudnik Richards Bay Minerals (RBM) u Južnoj Africi, kojim Rio Tinto upravlja, suočava se sa stalnim nemirima i nasiljem zbog socijalnih i ekoloških problema. Protesti su često bili praćeni sukobima između radnika i lokalnih stanovnika.U junu 2021. godine, direktor RBM-a je ubijen u zasedi, što je dovelo do privremenog zatvaranja rudnika.
- U Arizoni, Rio Tinto planira da otvori jedan od najvećih rudnika bakra na svetu - Resolution Copper. Ovaj projekat se suočava sa snažnim otporom lokalnih zajednica, posebno plemena Apača, zbog zabrinutosti oko uništavanja svetih zemljišta i potencijalnog zagađenja vode.
- Rudnik bakra i zlata Grasberg u Indoneziji, bio je mesto nasilnih sukoba između radnika i bezbednosnih snaga. Tokom 2011. godine, radnici su štrajkovali zahtevajući bolje uslove rada i plate. Štrajk je doveo do smrtonosnih sukoba sa policijom, pri čemu je nekoliko radnika ubijeno. Grasberg je poznat po masovnom zagađenju rečnih sistema i kršenju ljudskih prava.
- U Brazilu, Rio Tinto je upravljao rudnikom Paracatu, najvećim rudnikom zlata u zemlji. Lokalna zajednica se protivila rudarskim operacijama zbog navodnog zagađenja vodnih resursa cijanidom i teškim metalima. Aktivisti su organizovali proteste i pravne akcije protiv rudnika. Radnici rudnika su često prijavljivali loše radne uslove, a neki su bili suočeni s represivnim merama kada su pokušali da organizuju sindikate ili štrajkove.
- U Mozambiku, rudnik uglja Benga kojim takođe je upravljao Rio Tinto, izazvao je značajne proteste lokalnih zajednica zbog prinudnog raseljavanja i neadekvatne kompenzacije za oduzetu zemlju. Mnogi stanovnici su prijavili nasilje od strane privatnih bezbednosnih snaga i policije tokom raseljavanja, kao i zagađenje vazduha i vode koje je dovelo do zdravstvenih problema u okolini.
- U Indiji, Rio Tinto je bio povezan sa rudnikom boksita u planini Niyamgiri, koja je sveta za pleme Dongria Kondh. Pleme je organizovalo masovne proteste protiv rudnika, tvrdeći da će iskopavanje uništiti njihovu svetinju i ugroziti njihov način života.Pod međunarodnim pritiskom, indijska vlada je na kraju zabranila iskopavanje u ovoj oblasti, ali Rio Tinto je bio umešan u pokušaje represije lokalnih aktivista i lidera zajednice.
- U rudniku Eagle Mine u Kanadi, radnici su se žalili na loše uslove rada i sigurnosne standarde. Kada su pokušali da organizuju sindikat, suočili su se sa odmazdom, uključujući otkaze i zastrašivanje. Rudnik je takođe izazvao proteste zbog zagađenja podzemnih voda i kršenja prava domorodačkih naroda.
- Rudnik bakra Palabora u Južnoj Africi, bio je mesto brojnih štrajkova i sukoba između radnika i uprave. Radnici su često bili suočeni sa represijom, uključujući fizičko nasilje. Rudnik je takođe bio povezan sa zagađenjem vazduha i tla, što je negativno uticalo na zdravlje lokalne zajednice.
- U Zambiji, rudnik bakra Nchanga, suočio se sa protestima zbog loših uslova rada i minimalnih plata. Radnici su štrajkovali zahtevajući poboljšanje radnih uslova i zbog toga su bili suočeni sa otkazima, zastrašivanjem i, u nekim slučajevima, nasiljem od strane privatnih bezbednosnih snaga.
Dok se borimo protiv Rio Tinta, borimo se i protiv šireg kapitalističkog sistema koji perpetuira nasilje i eksploataciju. Zbog toga pozivamo sve radnike i radnice da se samoorganizovano priključe protestima i aktivnostima koje će u toj borbi pomoći.
Takođe, pozivamo vas na sindikalno organizovanje na radnim mestima, jer je to nezamenljivo oružije koje nam je korisno ne samo u borbi protiv Rio Tinta, već i generalno u borbi za bolje uslove života i prevazilaženje ovog sistema.
Naša borba nije samo za zaustavljanje ovog projekta, već za stvaranje društva koje neće biti zasnovano na nasilju i eksploataciji od strane drzavne i korporativne moci, vec za društvo oslobođeno od kapitalističkog i svih drugih oblika ugnjetavanja i kontrole, za drustvo zanovano na univerzalnim principima slobode, ravnopravnosti i jednakosti!
