Poslednji studentski zahtev - obezbeđivanje finansijskih sredstava u visini od 50% ukupne vrednosti ESPB bodova fakultetima od strane države tako da bi studenti plaćali 50% nižu školarinu – prvi je i veoma važan stepenik ka strukturnoj promeni celokupnog društva koja bi usledila nakon uvođenja javno finansiranog obrazovnog sistema.
Godinama unazad imali smo priliku da slušamo o tome koliko je malo visoko obrazovanih stanovnika u Srbiji, stoga i o nedovoljnom broju stručnih kadrova, neophodnih, između ostalog, za projekte poput Železničke stanice u Novom Sadu. Visoko kvalitetni stručni kadrovi u dovoljnom broju, društveni su faktor koji bi doprineo tome da se ovakve tragedije ne ponavljaju.
Zahvaljujući procesu tranzicije, te privatizacije i devastacije javnog sektora, uključujući i obrazovni sistem u Srbiji uz pomoć studentskog parlamenta i Bolonje, jako mali procenat mladih iz radničkih porodica može priuštiti studiranje. Danas je na fakultetima prisutno ispod 6% studenata iz radničkih porodica tj. dece čiji roditelji nisu visokoobrazovani i nisu pripadnici (višeg) srednjoklasnog društvenog sloja.
Zbog školarina, inflacije i drugih faktora, studiranje predstavlja luksuz. Pojedinac sebi može ili ne može da kupi stručno znanje, ili samo diplomu bez ikakvog stručnog znanja. Drugim rečima, obrazovanju celokupnog stanovništva se danas ne prilazi kao elementu važnom za društveni progres, već kao robi koju ne može svako sebi da priušti.
Nama se, sa druge strane, ispiraju mozgovi da to tako i treba da bude i da su ljudi koji studiraju najbolji i najvredniji među namapa su samo zato tu gde jesu, a ne i zato što - pored toga što su mnogi zaista vredni - većina tih ljudi, za razliku od mnogih svojih vršnjaka, materijalno to ipak može da priušti.
Stoga, ako je među nama sve manje onih koji mogu da se obrazuju, i udeo visoko obrazovanog stanovništva se takođe smanjuje. Time i ukupan kvalitet visoko stručnih kadrova u društvu biva manji. Imajući u vidu sve izloženo deluje da je u moći studenata, studentkinja i univerzitetskih radnika i radnica koji ih podržavaju, da izbore veoma važnu strukturnu promenu sistema.
Ta promena je u krajnjoj instanci obrazovanje koje bi bilo javno finansirano i dostupno svim društvenim slojevima u Srbiji. U pitanju je jedan od važnih uslova za prevenciju tragedija poput ove u Novom Sadu u budućnosti, kroz stvaranje većeg i kvalitetnijeg broja visoko stručnih kadrova u društvu,kao i uslova za njihov ostanak u zemlji.
Insistiranje na četvrtom zahtevu je način da studentski pokret učvrsti svoju podršku u najširim slojevima stanovništva, koje će u u protestu prepoznati i konkretan, materijalan interes čitavog društva. Da bi se pobedio Vučić i ovaj sistem od vitalnog značaja za pokret je da raste i širi se, a insisitranje na socijalnim dimenzijama protesta je ono što može garantovati taj smer.
Stoga, mišljenja smo da je vladajuće strukture nastavkom još jače i masovnije borbe potrebno naterati da potpuno ispune, pored prva tri, i četvrti zahtev studenata. Na pokušaje manipulacije i odugovlačenja, odgovoriti ne kompromisima, već radikalizacijom u pravcu zahteva za u potpunosti besplatnim obrazovajem!
Znanje nije roba!
Naši životi nisu roba!
