Većina nas nekoliko puta godišnje ima obavezu ili potrebu da poseti državne i opštinske organe i ustanove, bilo da je u pitanju odlazak kod lekara, završavanje admistrativnih obaveza u opštini, policiji, fondu PIO i sl. Tom prilikom uvek uočimo na vidnom mestu papir sa obaveštenjem o pauzi ili tzv. pauzi za topli obrok. Nekad se malo i nerviramo ako dođemo baš u vreme pauze, ali prođu i ti minuti. Uostalom, ne bismo ni mi voleli da nas neko na našem radnom mestu ometa i prekida tokom obedovanja i svi radnici bi trebalo da imaju pravo na taj "predah" u toku radnog vremena, zar ne? Neko će možda tu pauzu iskoristiti za doručak, neko da prošeta ili šta već drugo, ali zakonska obaveza gazde je da obezbedi radniku tih 30 minuta.
Svakodnevno imamo potrebu i da nešto kupujemo na putu do radnog mesta i uopšte tokom dana. Kupujemo novine i cigarete na trafici, pecivo u pekari, voće u piljarnici, ostale potrepštine u lokalnoj prodavnici, menjamo novac u menjačnici, popijemo kafu u nekom lokalu itd. Sve te delatnosti su uglavnom u privatnom sektoru i ono što u žurbi ne primećujemo da te radnice i radnici tamo nemaju pauzu. Nigde istaknuto obaveštenje o pauzi i ne postoji mogućnost da zaposleni tamo prekinu sa radom u trajanju od 30 minuta da bi mogli da obeduju u miru. Zamislimo kako im je kada budu nekoliko puta u toku obroka prekidane, kada moraju da baratati novcem a zatim se vratiti jelu. Zamislimo trudnicu kojoj na taj način može biti ugroženo zdravlje bebe. Sve zarad interesa i profita poslodavaca koji neometano ručaju u skupocenim restoranima bez da ih neko uznemirava.
Budimo zato solidarni u borbi za osnovna radnička prava! Gde god primetimo takav lokal neka nam ne bude teško da prošetamo do najbliže inspekcije rada ili pozovemo telefonom i prijavimo kršenje Zakona o radu. Prijava inspekciji može biti i anonimna. Iako smo protiv institucija jer su deo mašinerije koja održava podelu na klasu eksploatisanih i eksploatatora, te nikad nisu zaista na strani radnika, ako ih u konkretnoj situaciji možemo iskoristiti da pravimo pritisak na gazdu u korist radnika, tretiramo ih kao jedan od metoda borbe. Uz to, ne uzdamo se da će inspekcija rešiti problem - jedina istinski korisna strategija za radničku klasu je direktna akcija - ali možemo putem nje da nateramo gazdu na neki ustupak ili barem da ga lupimo po džepu.
Solidarni i ujedinjeni u borbi protiv kapitalista i eksploatatora možemo puno!
