U prethodnih pet godina naš sindikat je učestvovao u mnogim borbama za neisplaćene zarade. Neke borbe su bile uspešne, neke i ne, ali smo uočili jednu čestu pojavu, a to je da nam se ljudi javljaju sa problemom neisplaćenih zarada nakon što su već dali otkaz ili su otpušteni. Za to postoji mnoštvo razumljivih razloga, uključujući i opravdani strah od otkaza. Ipak, kako nam je jedan od ciljeva da sve radnice i radnici shvate da nisu nemoćni pred gazdama, važno je istaći i načine da se izborimo za svoje zarade dok smo još zaposleni.
Prvi korak – brza reakcija
Plate kasne iz različitih razloga – nekad su u pitanju propusti računovodstva ili slične greške, a najčešće je to samo nemar ili bezobrazluk gazda. Koji god razlog kašnjenja bio, ako tvoja reakcija izostane, podrazumevaće se da je u redu da plata kasni. Zato treba reagovati brzo – pitati šta je sa tvojom platom, i kada da je očekuješ. Naravno, može se desiti da odgovor bude sutra, ili "biće, biće", ali i da plata legne već tog dana. Mnogi od nas imaju to iskustvo, i baš zato ne treba da oklevaš da pitaš.
Kada dobijemo odgovor, a plata ipak ne stigne onda kada treba, potrebno je biti uporan. Pitaj svakoga ko ima ikakve veze sa tim, razgovaraj sa kolegama, udružite se i zahtevajte zajedno. Na ovaj način se stvara veći pritisak i šanse su veće da se problem brzo reši. Naravno, mnogo je lakše i sigurnije sve probleme rešavati zajednički. Ako su gazde uporne, mogu da počnu i da ucenjuju ili prete otkazom kada tražite zarađeno. Zato se treba spremiti - pričaj sa kolegama od poverenja i spremite zajednički odgovor ako nekog od vas pokušaju da otpuste. Ovakvo organizovanje može biti i začetak sindikata. Zajednički se ostvaruje veći pritisak na firmu, dok se rizik skida sa pojedinačnog radnika ili radnice. Zajednički možemo dogovoriti sabotažu, npr. usporavanje procesa rada kako bi sve kasnilo, javnu kampanju protiv firme ili gazde lično, ili pak štrajk, u vidu obustave rada ili čak potpunog izostanka s posla.
Jer ako nama ne plaćaju platu, zašto bismo mi dolazili na posao? Bitno je poslati jasnu poruku, a to je da nećemo da trpimo bahatost gazda i da se samo nadamo da će nam dati zarađeno. U situaciji kada radimo za džabe, treba se zapitati šta to zaista možemo da izgubimo?
Teško je sve savete staviti u jedan tekst, i bez sumnje, sve ovo mnogo lakše izgleda kada je napisano, nego u praksi, ali gotovo sve u tekstu zasniva se na iskustvima naših, ili članica i članova drugih anarhosindikata. Ako se na poslu suočavaš sa problemom neisplaćenih zarada, javi nam se da zajedno osmislimo najbolji način borbe za tvoj slučaj.
Ne moraš da čekaš otkaz – bori se za svoju platu sada!
