U ovo Doba Korone mi, radnička klasa u Srbiji, iz dana u dan se suočavamo sa šizofrenim zahtevima vladajuće klase.
Sa jedne strane država je, tobože zabrinuta za naše zdravlje, pa nas je sa svih strana obasula (policijskim) nasiljem, visokim kaznama za kršenje policijskog časa, širenjem panike i straha, optuživanjem za neodgovornost prema sospstvenom i tuđem zdravlju, navodno nepoštovanje struke koja se neumorno bori za našu dobrobit itd.
Sa druge strane, ta ista država po ko zna koji put pokazujući da vodi računa samo o profitu gazda, nije obustavila rad svih onih grana industrije koje nisu nužne za funkcionisanje društva tokom pandemije. Time je dozvolila da ogroman broj radnica i radnika mora da ide na posao i time rizikuje i sopstveni život i život svih nas! Beskrupulozne gazde mnogih firmi su uveliko počele da otpuštaju radnice i radnike, da u koordinaciji sa državom vrše represiju nad onim radnicima koji zahtevaju bezbedne uslove rada, da primoravaju ljude da tokom pandemije “koriste”svoj mukom zarađen godišnji odmor itd.
Treba da nam bude jasno: borba za naš život tek počinje. Tek nakon prekida vanrednog stanja suočićemo se sa recesijom, masovnim otpuštanjem i okrutnošću gazda i države. Zato će nam solidarnost i borbenost u predstojećom periodu biti potrebni više nego ikad. Samo organizovani u borbene revolucionarne sindikate moći ćemo da se izborimo za naša prava i našu slobodu!
Sačuvajmo sopstvene živote! Gazde i političari to sigurno neće uraditi!
