Povodom Međunarodnog dana žena donosimo kratak portret istaknute američke anarhistkinje i antikapitalističke feministkinje Volterin de Kler (1866-1912). Ovu skicu Volterin (koja je neobično ime dobila prema čuvenom francuskom prosvetitelju Volteru) sastavila je druga, široj javnosti poznatija anarhistkinja i feministkinja Ema Goldman. Iako možda ne u obimu u kome je delovanje Eme Goldman izvršilo uticaj u borbi za radnička i ženska prava, uticaj Volterinine publicističke aktivnosti, eseja i članaka, kao i javnih skupova i predavanja u radničkoj klasi bio je veoma veliki i njegovi tragovi se na neki način mogu videti i u savremenim oslobodilačkim pokretima. U tom smislu i danas, radeći na organizovanju borbe, nošeni parolama ‘‘Živeo 8. mart!’’ i ‘‘Živela borba za žensko oslobođenje!’’ setimo se ove izuzetne žene.
„Volterin de Kler je započela svoju javnu karijeru kao pacifistkinja, i dugo je zauzimala stav oštro suprotstavljen revolucionarnim metodama. Ali događaji u Evropi u poznijim godinama njenog života, Ruska revolucija 1905, ubrzani razvoj kapitalizma u njenoj sopstvenoj zemlji, propraćen svojevrsnom okrutnošću, nasiljem i nepravdom, a naročito Meksička revolucija, promenili su njeno viđenje ovih metoda. Kao i uvek kada bi, nakon unutrašnje borbe, Volterin videla povod za promenu, njena dobra duša primorala bi je da slobodno prizna svoju grešku i hrabro se zauzme za nešto novo.
Tako je i uradila u svojim veštim esejima „Direktna akcija” i „Meksička revolucija”. Radila je i više; strastveno se zauzela za borbu meksičkog naroda koji je odbacio svoj jaram; pisala je, predavala i sakupljala novac za meksičku stvar. Čak je izgubila strpljenje za neke svoje saborce i saborkinje jer su u događajima preko meksičke granice videli/e samo jednu fazu društvene borbe, a ne sveobuhvatno pitanje kome treba podrediti sve ostalo. I ja sam bila među oštro kritikovanim, zajedno sa časopisom Majka zemlja koji sam objavljivala. Sa druge strane, i Volterin me je često osuđivala zbog mog „bačenog” truda da približim ove teme američkoj inteligenciji umesto da sav svoj trud posvetim radnicima, kao što je ona tako gorljivo radila.
Ali, kako nam je bila poznata njena istinska iskrenost, religiozna revnost koja je obeležavala sve što radi, nikome nisu smetali njeni prekori: nastavile smo da je volimo i da joj se divimo.
Koliko je duboko osećala svu nepravdu načinjenu Meksiku videlo se iz činjenica da je počela da uči španski i da je planirala da ide u Meksiko da živi i radi među Jaki indijancima i postane aktivna sila revolucije. Volterin de Kler se 1910. godine preselila iz Filadelfije u Čikago, gde se ponovo posvetila podučavanju imigranata, u isto vreme je predavala, radila na istoriji pobune na Hejmarketu, prevodila je sa francuskog biografiju Lujze Mišel, sveštenice samilosti i osvete, kako je V. T. Sted nazvao ovu francusku anarhistkinju, prevodila je i druge radove stranih autora o anarhizmu. Neprestano na mukama zbog svoje strašne nevolje, dobro je znala da će je bolest prerano oterati u grob.”
