Pre nekoliko dana, Ratibor Trivunac, pripadnik Anarhosindikalističke inicijative i jedan od članova uredništva Direktne akcije, dobio je poziv na suđenje zbog navodnog krivičnog dela iz člana 23, stav 1, Zakona o javnom redu i miru, koji se odnosi na "dela ometanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira”, za koje je predviđena kazna zatvora od šest meseci do tri godine.

Za kakav je prestup optužen Trivunac i kakav je to važan ,,bezbednosni” posao obavljalo navedeno službeno lice, u kome je navodno ometano? Trivunac je bio jedan od stotinak učesnika protesta protiv NATO samita koji je sredinom juna prošle godine održan u Beogradu, pre tačno godinu dana. Ovaj miran protest 11. juna 2011. na platou ispred Sava centra bio je prekinut brutalnom intervencijom policije. Na protestu je bilo transparenata, megafona i povika protiv NATO-a. Međutim, jasno je da nekoliko živopisno saopštenih kvalifikacija na račun NATO-a nikako ne može biti podvedeno pod nasilno, a još manje pod neprimereno ponašanje. Tim pre ukoliko se ima u vidu da su povici, slogani i psovke bili upućeni jednom zločinačkom militarističkom servisu koji se nalazi u službi krupnog kapitala i koji je odlučio da svoj skup upriliči upravo u zemlji po kojoj je prosipao radioaktivne bombe, uništavao industriju i sejao strah i pustoš. Evidentno je, a to pokazuju i brojne fotografije i video snimci dostupni u štampi i na internetu, da je skup bio mirnog karaktera. Uprkos svemu, policija se okomila na nekolicinu demonstranata za koje je navodno ustanovila da su inicijatori skupa, brutalno ih pohapsila i zatvorila.



Prvo biju, a onda ti sude


Anti-NATO kampanja je od svog nastanka nailazila na čitav niz zabrana i prepreka režiranih, sasvim izvesno, u mračnim biroima državnih obaveštajnih službi. Ovo je bilo naročito očigledno uoči samog početka NATO konferencije u Beogradu, u načinu na koji je država preko svoje represivne aparature pokušala da onemogući čak i najbenignije oblike protesta protiv ove sramne konferencije. Od početka aktivnosti Anti-NATO kampanje, kao relativno široke progresivne platforme za organizovanje demonstracija protiv održavanja NATO samita u Beogradu, policija je vršila pritisak na njene aktiviste putem čestih privođenja i pozivanjem na informativne razgovore, dok su, s druge strane, mediji kao po dogovoru prećutkivali kako informacije o održavanju NATO konferencije, tako i o aktivnostima Anti-NATO kampanje, sprečavajući da bilo kakve relevantne informacije dođu do javnosti.

Iz pokazane namere tužilaštva da sudi Anti-NATO aktivistima jasno je da država i njene službe „bezbednosti“ žele da pokažu lojalnost svojim imperijalističkim gazdama. Isto kao što im je prošle godine zadatak bio da se NATO ubice osećaju zaštićeno i bezbedno tokom svog skupa u Beogradu. Pouka ovih događaja je da će svako ko u Srbiji sa progresivnih pozicija dovede u pitanje delovanje NATO kriminalaca biti pravno procesuiran, zatvaran, hapšen i maltretiran.

Sve ovo se dešava kao deo sinhronizovanog opšteg policijsko-sudskog pritiska na antikapitalističke aktiviste u Srbiji. Podsetićemo da je pre nekoliko meseci obnovljeno suđenje beogradskim anarhistima zbog navodnog napada na zgradu ambasade Grčke, kao i da je pokrenuta krivična istraga protiv studenata koji su prošle jeseni učestvovali u blokadama fakulteta. To nije kraj i jasno je da će se na udaru naći svako ko se usudi da dovede u pitanje ili na bilo koji način ugrozi kompradorsku poziciju ovdašnje buržoazije. Bez obzira da li to čini protestom protiv NATO ili nekom drugom aktivnošću usmerenom protiv poretka koji počiva na brutalnom izrabljivanju.

Moramo se suprotstaviti političkoj represiji, jer će samo snažan pritisak javnosti moći da zaštiti one koji su izloženi političkim progonima, kojih će očigledno biti sve više.

A.B.

tekst je objavljen u Direktnoj akciji, broj 21