- marta 1999. godine, NATO krvnici započeli su sejanje smrti i po našem regionu. Kao "kolateralna šteta" zločinačkog poduhvata Sjedinjenih Američkih Država i Evropske Unije, ubijeno je preko 2.500 civila, dok je preko 6.000 civila ranjeno, od čega 2.700 dece. Meta je bila privreda, dok je narod bio ''kolateralna šteta''.
Tokom 78 dana bombardovanja uništeno je i oštećeno 25.000 stambenih objekata, 48 objekata zdravstvenih ustanova (od čega 19 bolnica i 21 dom zdravlja), 101 objekat obrazovnih ustanova (od čega 18 dečjih vrtića, 70 osnovnih i srednjih škola, 9 fakulteta i 4 studentska doma), onesposobljeno je 470 km puteva i 595 km pruga, kao i 82 mosta među 357 oštećenih i uništenih infrastrukturnih objekata. Kao uvod u ubrzanu pljačkašku privatizaciju koja je usledila samo nešto više od godinu dana nakon prestanka ove faze pustošenja, tokom bombardovanja je uništeno i oštećeno 89 industrijskih objekata, 128 privrednih objekata (od čega 5 rudnika uglja), i 120 energetskih postrojenja (od čega 3 toplane, 6 termoelektrana, 34 skladišta goriva, 7 gasnih postrojenja, 3 rafinerije, 45 trafostanica i 22 dalekovoda).
Nikada ne smemo zaboraviti da je očajnoj situaciji u kojoj smo trenutno u ogromnoj meri doprinelo i NATO bombardovanje, sprovedeno u sklopu globalne imperijalističke politike evroatlanskog saveza. Bratoubilački rat na našim prostorima poslužio je birokratskim klikama na vlasti, kriminalcima, i istim tim imperijalnim silama da sprovedu "prvobitnu akumulaciju" i postave osnove sistema u kome danas živimo. Aleksandar Vučić je samo nastavak duge linije kapitalističke politike koja počinje prvim većim projektima privatizacije koje je pokrenuo Ante Marković, pa krvolok Slobodan Milošević, a zatim se nastavlja delovanjem Zorana Đinđića i njegovih naslednika, koji su nakon kompletnog uništenja zemlje bombardovanjem prigrabili vlast i drastično ubrzali pljačku kroz privatizaciju koja je preko milion ljudi ostavila bez posla.
Samo zahvaljujući ratu, bombardovanju i privatizaciji, različitim etapama istog procesa uništavanja privrede i društva, današnje otvaranje par stotina radnih mesta godišnje za plate od 200 evra izgleda kao nekakav "napredak". Zapravo, privreda je prvo uništena, zatim su njeni ostaci opljačkani, a milioni koji su ostali bez ičega pretvoreni su u najjeftiniju radnu snagu u Evropi. Ništa ne zaboravljamo!
SMRT NATO NACISTIMA!
