Beda novog predsednika

Srbija je 11. jula dobila predsednika. Iz govora novoizabranog »vođe«, ordinarnog fašiste i kriminalca, saznali smo da je svetla budućnost pred nama, jer će nas renesansa državotvornog zanosa spasiti od sigurne propasti. Pronađen je novi identitet za sve one nesigurne, ljude bez samopoštovanja: država. Ona će postati stožer okupljanja, ona će nam dati snagu koja nam nedostaje, i smelo nas povesti napred, u zajednicu nama bliskih, autoritetom zaglupljenih evropskih naroda.

Na čelu povorke koja nas vodi u bolje sutra nalaziće se lično On, mali sin velikog oca; novi Milutin i knez Miloš istovremeno, konzervativan i liberalan u isti mah, i kao svaki pravi vođa – očinski zaštitnik, strog ali pravedan. Rasista, lakej buržoazije, Boris Tadić, će pokušati da ostvari veliki san srpskih malograđana – tzv. evropsku Srbiju. Evropsku Srbiju na čiji će oltar biti žrtvovano radništvo i seljaštvo Srbije.

To nam, drugim rečima, govori da se kolektivna histerija u Srbiji nije okončala, već da je samo promenila obličje, jer se opšti zanos nacijom i njenom savršenošću transformisao u veličanje države. Pitamo se hoće li onda ubijanje u ime nekakvog imaginarnog srpstva sada ustupiti mesto nekom budućem klanju u ime naše svete državotvornosti? Hoće, naravno. Ovaj put će to biti krv radnica i radnika Srbije.

Dok su siromaštvo i beda u društvu sve veći, dok se radnici i radnice bore za goli život, u kojem su tri obroka dnevno postali nezamisliv luksuz, klovn sa titulom predsednika obećava nam – pravnu državu?! Država nije rešenje za beznađe u kome se nalazimo – država i njen novi «vođa» ne može i neće doprineti rešenju nagomilanih problema.

Kroz državu se ništa ne može rešiti, kroz državu se suprotnosti ne mogu prevazići, jer se ona zasniva na postojanju društvenih suprotnosti, i predstavlja njihovog čuvara. Na taj način država jasno istupa kao zaštitnik neslobode i nejednakosti. Jedini razlog postojanja države i bilo koje vlasti, je očuvanje sistema u kome seljaštvo i radništvo provodi svoj život radeći za izdržavanje i lagodan život svojih izrabljivača – gazda.

Zato se samo kroz borbu protiv države, borbu za samoupravni slobodarski komunizam – Anarhiju, može uništiti ropstvo i nepravda. Sa državom nema i ne sme biti nikakvog kompromisa, jer ne treba nam bolje države, već nikakve!


Smrt državi i kapitalizmu!

Smrt principu autoriteta!

Živela međunarodna proleterska solidarnost!

Revolucijom do slobode!


U Novom Sadu/Beogradu
13. 07. 2004

Sekretarijat sindikalne konfederacije Anarho-sindikalistička inicijativa