Ministarstvo poljoprivrede počelo je reviziju strategije poljoprivrede i očekuje se da će biti završena do kraja aprila, najavila je danas pomoćnica ministra poljoprivrede Suzana Đorđević dodavši da je u pripremi i strategija ruralnog razvoja te da će taj dokument biti „prava strategija ruralnog razvoja integrisana u strategiju poljoprivrede“.

- Sledeći korak je donošenje zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju koji će dati mogućnost da se izvrši višegodišnje programiranje jer treba kvalitetnije planirati mere u ruralnom razvoju - rekla je Đorđević.

Da je krajnje vreme da se država pobrine za selo i seljake najbolnije pokazuju podaci o siromaštvu. U Srbiji, prema podacima Svetske banke, trenutno ima oko milion seljaka koji žive ispod linije siromaštva, a kada bi se za izračunavanje koristila realniji pokazatelji, siromašnih paora bi možda bilo i duplo više. Za našu poljoprivredu i selo vezane su mnoge predrasude, poput one da seljaci žive bolje od ljudi u gradu, što nije tačno, jer prema istraživanjima, daleko je više siromašnih u seoskim sredinama. Granica siromaštva, prema kriterijumima Svetske banke, je prihod od dva dolara na dan, a prema realnim pokazateljima, mnogo više od milion ljudi u našim selima zarađuje manje od ove “crte”.

U Ministartsvu poljoprivrede kažu kako se često čuje hvalospev kako je naša poljoprivreda uspešna jer u društvenom proizvodu učestvuje s 21 odsto. Međutim, po njenom mišljenju, to je pokazatelj siromaštva, a ne bogatstva i uspešnosti.

Da je to tako, pokazuju i podaci po kojima smo lošiji nego afričke zemlje. Naime, učešće primarne poljoprivrede u društvenom proizvodu razvijenih država je oko dva odsto, kod zemalja u razvoju 11 procenata, prosek za Afričke zemlje je 17 odsto, a mi smo na 21 procentu.

Ovo znači da privreda mora da bude mnogo razvijenija da bi pomogla agraru, a kod nas se često dešava obrnuto.

Iako preciznih podataka za samu Vojvodinu nema sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine Đorđe Bugarin kaže za “Dnevnik” da sirotinja ne mimoilazi ni vojvođanska sela:

– U nekim selima situacija je izuzetno teška, pre svega tamo gde su prodata poljoprivredna preduzeća koja su bila jedan od izvora prihoda mnogih seljana – kaže Bugarin. – Sada nove gazde brinu samo o svom interesu, zaradi, umesto da ulože u razvoj firme ili lokalne sredine, oni izvlače novac i ulažu u druge poslove, a selo propada i ljudi siromaše. Takođe, fabrike ne rade, mnogo ljudi se bavi poljoprivredom, a produktivnost im je niska, a kada se tome doda apsolutno promašena privatizacija prehrambene industrije, jasno je da je siromaštvo na selu sve prisutnije.

Bugarin dodaje da su tvrdnje da ljudi koju ostanu bez posla u fabrikama mogu lako naći hleb i zaradu na selu potpuno apsurdne.

Izvor