Mafijaški skup u Beogradu

Nedavno je u Beogradu održan sastanak Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). EBRD je organizacija pod kontrolom kapitala Sjedinjenih Američkih Država i šest ekonomski najmoćnijih država, koje zajedno poseduju više od 50 posto akcija Banke – i time imaju potpunu moć donošenja odluka vezanih za njen rad. Proklamovani cilj Banke je „pomoć u stvaranju tržišne ekonomije i demokratije“ u državama kojima je ta pomoć potrebna. Šta je tržišna ekonomija? U pitanju je ekonomski sistem baziran na eksploataciji, sistem u kojem šačica bogataša i profitera kontroliše živote milijardi ljudi koji moraju da prodaju svoju radnu snagu da bi mogli da prehrane sebe i svoje porodice. Šta je parlamentarna demokratija o kojoj EBRD govori? Parlamentarna demokratija je politički sistem u kome navodni predstavnici naroda donose odluke o životu svih ljudi u jednom društvu, odluke koje za cilj imaju samo nasilno održanje sistema privatnog vlasništva i kapitalističkih, eksploatatorskih društvenih odnosa.

Dok većina kreteniziranih novinskih izveštača, u službi domaćih politikanata, bunca o povećanju standarda koji će doći sa investicijama EBRD-a, iskustva država u okruženju, koje su već imale „sreću“ da im EBRD „pomogne“, kao i iskustva firmi kojima je EBRD u Srbiji već „pomogao“, govore nešto potpuno drugo. Konkretan primer iz Srbije to može najbolje da ilustruje:
EBRD je za 12,5 miliona evra kupila 32% akcija kompanije „Fresh & co.“ iz Subotice. Radnici i radnice firme „Fresh & co.“ više od 3 meseca nisu primili, ionako veoma niske, plate. To govori samo o jednome – investicije EBRD-a će zaista pomoći povećanju standarda, ali ne standarda radnica i radnika Srbije, već standarda njenih vlasnika. Investicije EBRD-a u „Fresh & co.“ su omogućile povećanje proizvodnje i mnoga druga poboljšanja u poslovanju firme, koja za rezultat imaju povećanje profita koje gazde otimaju, nastavljajući, sada uortačeni sa Bankom, sa starom praksom neisplaćivanja plata zaposlenima. Da „blagodeti“ kapitalizma mogu uživati samo kapitalisti, jasno pokazuje još jedan primer ove kompanije – dok njeni vlasnici žive u svetu sa razvijenim tržištem, radnici su osuđeni na naturalnu razmenu: radnici i radnice „Fresh & co.“ kompanije umesto nadnica od vlasnika dobijaju kupone za hranu, koje mogu da iskoriste samo u određenim prodavnicama. Nije neophodno reći da se te prodavnice, kao kakvom misterijom, nalaze u vlasništvu istog vlasnika ili njegovih saradnika...

I dok su mediji vladajuće klase dotični skup tretirali kao nešto pozitivno, nešto od čega će svaki stanovnik Srbije imati nemerljivu korist, kapitalistički zločinci okupljeni u EBRD-u su, zajedno sa svojim domaćim poslušnicima, pripremali strategiju daljeg pljačkanja radničke klase. Svi međunarodni dogovori kapitalističkog ološa direktno doprinose intenziviranju te pljačke, a delatnost EBRD to na najbolji način potvrđuje. Zato, da bi se radništvo zaista izborilo za slobodu i život dostojan čoveka, potrebno je prekidanje sa praksom oslanjanja na vladajuću klasu i njene institucije (državu, političke partije, crkvu, međunarodne monetarne institucije itd.) i stvaranje anti-autoritarnih, borbenih anarho-sindikata: sindikata organizovanih odozdo na gore, bez birokratije i autoriteta, sindikata koji su spremni na sve potrebne mere u odbrani radničkih prava i ostvarivanju slobodarskih ideala.

U Novom Sadu/Beogradu
25. maj 2005. godine

Sekretarijat Sindikalne konfederacije „Anarho-sindikalistička inicijativa“