После одлуке о изједначавању звања - „Мастер” пометњa

Politika, 21. oktobar 2006.

Одлука Конференције универзитета Србије (КОНУС) да се досадашња диплома основних студија изједначи с дипломом нових мастер студија изазвала је бурне реакције у универзитетским круговима. Многи сматрају да је реч о одлуци која није донета у право време, а противника има и на државним и на приватним високошколским установама.

Такво решење могло би да обесмисли управо расписане конкурсе за ову врсту студија, јер се поставља питање да ли ће било ко бити заинтересован да их упише ако аутоматски по стицању дипломе основних студија стиче звање мастера.

Професор Мића Јовановић, ректор Универзитета „Мегатренд”, противи се оваквој одлуци иако је проректорка „Мегатренда” на прекјучерашњој седници, која је била затворена за јавност, гласала за њено доношење. Он каже да се на овај начин сувише лако долази до једног академског звања и подсећа да титула мастера није прецизно дефинисана иако се зна да она није исто што и досадашња магистратура.

– Тачно је да у Европи студије трају три или четири године, али је тачно и да четворогодишње студије не значе нужно и мастер диплому. Мастер подразумева слушање наставе, испите, истраживачке пројекте и завршни рад. Овакво стање уноси забуну, јер се прихвата нешто што није прихваћено ни у Европи где се од Болоњске декларације прихватају само систем преноса бодова и мобилност студената. Надам се да ће Закон о високом образовању ускоро да буде измењен и да ће бити појашњене струковне у односу на академске студије, као и да ће академска звања бити прецизнија – напомиње професор др Јовановић.

Он преноси да је професор др Дејан Поповић, ректор Београдског универзитета, предложио да се примена ове одлуке одложи до усвајања новог устава, јер ће, како је рекао, после тога неки закони бити измењени.

Иначе, на „Мегатренду” су ове године уписивали кандидате на последипломске студије по старом систему.

У јучерашњем саопштењу Ректорског савета КОНУС-а каже се да је главни разлог доношења одлуке о изједначавању основних студија по ранијим прописима и академског назива „дипломирани – мастер” по Закону о високом образовању у томе што су основне студије по ранијим прописима носиле веће оптерећење од основних студија по новом закону (трајале су осам, девет, десет или 12 семестара и биле праћене једногодишњим апсолвентским стажом).

Професор др Милош Ђуран, ректор Универзитета у Крагујевцу, објаснио је да је циљ донете одлуке да се на тржишту рада изједначе права свих који су пре примене Болоњске декларације стекли звање „дипломирани” са правима оних који стичу звање „мастер” по новом систему студирања.

– Да нисмо донели овакву одлуку, огрешили бисмо се о све који су завршили студије по старом програму. Послодавци би се одлучивали за оне са титулом мастер мислећи да су они квалификованији од дипломаца, што није случај. Раније четворогодишње студије по обиму градива одговарају петогодишњем мастер школовању – додао је професор др Ђуран.

Међутим, професор др Мирко Васиљевић, декан београдског Правног факултета, пита како може бити изједначено нешто што траје четири године са оним што траје пет година. Он сматра да је требало организовати прелазни режим са олакшаним мастер програмом за садашње дипломиране студенте.

– На неким факултетима, као на пример на Правном, није било дипломског рада, а мастер подразумева обавезан завршни рад. Такође, ова одлука је донета када је већ расписан конкурс, што додатно отежава ситуацију. Закон о високом образовању у прелазним одредбама доста је неодређен, а ова одлука је правно неутемељена – тврди професор др Васиљевић.

Професор др Милован Станишић, ректор Универзитета „Сингидунум”, не очекује да ће поменута одлука угрозити постојеће конкурсе за мастер студије, јер, како је казао, студенти уписују мастер не ради папира него због знања које ће добити.

У ректорату БУ јуче нисмо успели да добијемо одговор на питање да ли ће уопште ове године бити мастер студија, иако су конкурси већ расписани.

А на питање да ли то значи да ће „дипломирани” којима буде признат „мастер” аутоматски моћи да „појуре „др”, Срећко Шекељић из Савеза студената Београда, чија је организација и предложила ректорима овакво решење, објашњава да се не сме изгубити из вида да мастер није исто што и магистар.

– Због тога магистри по закону имају могућност да до 2012. одбране докторску дисертацију без похађања докторских студија, док ће мастери морати да се уписују на трогодишње, врло захтевне, докторске студије. Универзитети даље могу да утврде и друге погодности за старе магистре, али стицање магистратуре више не постоји у нашем образовном систему (изузев оних који завршавају раније започете студије). Овим је исправљена велика неправда нашим дипломцима, који су у страним земљама третирани као бачелори, иако имају компетенције тамошњих мастера – истиче Шекељић.

---

Закаснела одлука

Могућност изједначавања диплома досадашњих основних студија са новим мастер звањима изазвала је различите реакције међу студентима који су кренули на факултет по старом програму, дипломираним стручњацима и научном јавношћу.

Дипломци, који су завршили или завршавају студије по старом закону о образовању, углавном су задовољни одлуком јер, како сматрају, овако се на прави начин вреднује њихово знање стечено током обимних четворогодишњих студија. „Не би било фер да се наше знање поистовети са знањем које имају такозвани бачелори, јер не само да те студије трају краће, већ су и мање захтевне”, став је многих. Постдипломци се питају чему ће служити њихово научно звање магистар, које је избрисано из будућег система постдипломских студија. Ипак, многи од њих су свесни да ће њима бити потребан само још неки испит до звања доктора наука, док мастере очекују тешке трогодишње докторске студије.

Пометња је највећа међу онима који су се управо спремали да упишу мастер студије, јер су, према новим правилима, они већ стекли звање мастера. Конкурси за мастер студије већ су расписани, што је и узроковало да декани појединих факултета ову одлуку КОНУСА окарактеришу као закаснелу.

---

Слово закона

Закон о високом образовању који је усвојен прошле године и усклађен са Болоњском декларацијом прописује да су студије првог степена:
- основне академске студије
- основне струковне студије.

Студије другог степена су:
- дипломске академске студије - мастер
- специјалистичке струковне студије
- специјалистичке академске студије.

Студије трећег степена су докторске академске студије.

---

Više informacija

Sindikat obrazovanja ASI
Studentski protest 2006.
Web sajt studentskog protesta