Postoje li u Srbiji danas politički razlozi za novi studentski bunt?
Nenad Konstantinović
jedan od osnivača Otpora
Postoji razlika da li se studenti bave sindikalnim studentskim pitanjima, što podrazumeva programe i uslove studiranja i visinu školarine, i da li se s druge strane bave političkim pitanjima koja su od značaja za celokupno društvo. Studentski protest 1996/97. i Otpor koji je nastao na beogradskom univerzitetu bili su bunt u kojima su studenti isključivo artikulisali političko mišljenje njihove generacije. Mi se tada nismo bavili studentskim pitanjima, već smo imali jasan politički cilj. Danas studenti dižu glas protiv visine školarine i programa na fakultetima, na šta apsolutno imaju pravo. Mislim da jasni politički razlozi za bunt studenata danas ne postoje. Studenti, kao i drugi građani, imaju različita politička opredeljenja i samim tim podržavaju različite političke stranke, što je normalno jer se današnji politički život umnogome razlikuje od onog u vreme diktature Slobodana Miloševića. Mislim da studenti treba da se organizuju na planu povećanja izlaznosti na izbore među njihovom generacijom i to tako što se ne bi opredeljivali za podršku bilo koje političke stranke.
Slobodan Homen
predsednik Studentskog parlamenta 1996. godine
Za svaku studentsku generaciju vrlo je važna borba za ostvarivanje prava, bez obzira na to da li je to borba koja je bila u naše vreme, ili ova sada za smanjenje školarina. Drago mi je što današnje generacije nemaju probleme koje smo mi imali s ratom, nemaštinom, diktaturom i hapšenjima. U svakom slučaju podržavam ih. Ovo što oni rade danas jeste neka vrsta političke borbe, jer su pitanja školarina pitanja politike zbog toga što zavise od politike i ulaganja Ministarstva prosvete u fakultete.
Srećko Šekeljić
Savez studenata Beograda
Ne postoje politički razlozi u smislu smene rektora ili diskreditacije Vlade, već se oni pre svega odnose na uspostavljanje novog sistema i osiguravanje vladavine prava. U tome je razlika između studentskih protesta 1996. i 2006. godine. Tada studenti nisu imali vremena da se bave pitanjima koja su ih neposredno pritiskala, već su se bavili državnim pitanjima. Mi danas imamo sličnu situaciju, neefikasni univerziteti, trome institucije, paušalno sprovođenje reformi i kada kažemo da se borimo za uređeno društvo i vladavinu prava mislimo da univerzitet mora da poštuje i primenjuje Zakon o visokom obrazovanju, ali i njegovo tumačenje.
Borislav Kuzmanović
profesor Filozofskog fakulteta
Politički razlozi postoje, a to su nezadovoljstvo strankama, neispunjavanje obećanja i neiskrenost stranaka. Političke razloge za bunt imaju ne samo studenti nego i mladi uopšte, jer vlada velika nezaposlenost i nema perspektive. Mladi imaju puno pravo da se osećaju nezadovoljno. Politička pitanja i nezadovoljstvo ne mogu se rešiti pregovorima, kao zahtevi za smanjenje školarine, tako da je dobro da se stranke malo lupe po nosu i da im se ukaže na to da ne rade dobro.
Danas, 24. oktobar