Професори подржали студенте

Студенти Београдског универзитета одлучили су јуче да прекину блокаду Филозофског факултета, јер је деканско веће овог факултета усвојило платформу којом се предвиђа смањење школарина. Нешто касније у току дана ову платформу подржао је и Сенат универзитета, затраживши дијалог са представницима Министарства просвете о начину финансирања универзитета.

У споразуму између професора и студената од ресорног министарства захтева се повећање средстава која се из буџета издвајају за високо образовање. Ресорном министарству такође је предложено да хитно размотри могућност поновног увођења категорије суфинансирајућих студената која ће заменити категорију самофинансирајућих. Последњи захтев предвиђа осмишљавање дугорочне стратегије развоја високог образовања која би, између осталог, подразумевала и смањење материјалних издатака студената.

Професор др Александар Костић, декан Филозофског факултета, објаснио је да ће споразум између професора и студената бити потписан чим се увери да је стање на факултету нормализовано и да настава може да почне. Разговори би требало да се наставе у четвртак расправом о конкретном смањењу школарина на Филозофском факултету.

– Подршка платформи не значи и аутоматско испуњење наших захтева. Помно ћемо пратити како се она спроводи у дело. Али више немамо разлога да држимо Филозофски факултет у блокади пошто је његова управа од данас на нашој страни. Обећали су нам да ниједан студент неће сносити никакве последице због тога што је учествовао у овим протестима – објаснио је Александар Радосављевић у име студената који су седам дана протестовали и блокирали наставу.

Иако су чланови Сената Београдског универзитета начелно подржали платформу Филозофског факултета, ово питање отворило је жестоку расправу међу деканима. Већина се сложила, што је и професор др Дејан Поповић, ректор БУ, констатовао, да би државни факултети требало да заузму офанзивнији став према држави захтевајући да се испуњавају законом предвиђене обавезе о „покривању” материјалних трошкова из буџета.

– Захтевамо хитан дијалог с министарством о начину финансирања факултета. Неопходно је да се спецификују трошкови школовања који морају да буду јасни и транспарентни да би студенти знали колики су трошкови њиховог студирања. Такође, потребно је закључити уговор о финансирању Универзитета у Београду – истакао је ректор Поповић и додао да би требало да држава и даље у потпуности финансира школовање једног броја студената.

Савет је подржао увођење категорије студента који би се финансирали из буџета са 30 и 40 одсто, као и даље постојање самофинансирајућих академаца.

Декани неколико факултета истакли су да би студентски протест требало да се пресели испред зграде владе, јер министарство већ годинама уплаћује само око 25 одсто суме потребне за плаћање материјалних трошкова високошколских установа (иако су по закону обавезни да плаћају 50 одсто). Декани су истакли да само неколико факултета остварује профит од школарина, а да осталима то представља само пет до десет одсто прихода и поновили су да школарину плаћају само бруцоши и они који су два пута обновили једну годину.

Добривоје Радовановић, декан Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, истиче да студенти немају право да траже смањење школарина, јер би то „угасило” многе високошколске установе.

– Сматрам да је школарина од 60.000 динара, колико кошта година на мом факултету, безобразно ниска, чак и уколико се у њу урачуна цена пријаве испита од 250 динара и сви остали трошкови. За те паре једног студента „сервисира” 20 професора – истиче Радовановић.
Иако се у платформи Филозофског факултета не спомиње изједначавање звања „дипломирани” и „мастер”, академци тврде да неће одустати од овог захтева и да ће га и даље упућивати надлежним институцијама.

Politika, sreda, 29. novembar