Nema znanje dva aršina

JEDNO je sasvim sigurno: radno-pravni status na tržištu rada,dojučerašnjih diplomiranih studenata i budući masteri treba izjednačiti. O daljoj akademskoj karijeri i zvanjima moguće je postupiti nijansirano, ali je teško prihvatljivo da imamo direktan hod mastera ka doktorskim studijama bez, makar jednog nivoa selekcije između. Ovoj zemlji nisu potrebni direktni doktoranti.

Ovo u razgovoru za "Novosti" potvrđuje prof. dr Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu, ističući da je ova visokoškolska ustanova započela master studije, sa reduciranim programom koji se može savladati za godinu dana.

BAŠ PONIŽENI

• Predstoji vam akreditacija prema utvrđenim kriterijumima, koji podrazumevaju istu startnu poziciju za sve?

- Mislim da je država stavom da svrsta u isti red one koji su osnovani pre 165 godina i one koji postoje 165 dana, državne fakultete , koji su stekli više puta punoletstvo, uistinu ponizila. Jer,punoletstvo daje nekakav status. Na ovaj način su sva stečena prava, koja je neka institucija imala, u stvari poništena.

• Da li postoji problem sa kojim ćete se suočiti u predstojećoj akreditaciji?

- Postoji.To je problem brojnosti studenata. Mi smo poslali predlog državi da se smanji broj studenata za jednu trećinu. Poslednjih godina upisivali smo 1.500 brucoša. Iako su naše računice pokazale da je u skladu sa prostornim i kadrovskim mogućnostima najbolja upisna kvota oko 1.2oo studenta, država to nije prihvatila i povećala nam je broj brucoša na 1.800. Određivanjem koliko kvadrata treba da ima po studentu, država dovodi fakultete, koji su služili kao socijalni ventil, u nezgodan položaj.

• Moguće je da se zbog toga ne dobije akreditacija?

- To je svojevrsna kontradikcija. Da li je moguće da se instituciji kojoj je država nametala broj upisanih, sada kaže da ne ispunjava uslove u pogledu prostora. Javno poručujemo državi: nemojte nam određivati kvotu veću od 1.200 studenata. Za pet godina to je 6.000 studenata, što je nekakav naš optimum.

• Da li se Zakon jednako primenjuje na državne i na privatne fakultete?

- Zakone o visokom obrazovanju, sa svom svojom strogošću, država primenjuje samo na državne fakultete. Od nas se traži da profesor koji je ispunio uslove, ideu penziju i da nema pravo da ispituje studente jer su, u tom slučaju, ocene ništavne. Ali,taj isti profesor ode na privatni fakultet i tamo ispituje studente. A, po zakonu ne mogu se zaposltiti u stalni radni odnos penzionisani profesori, niti mogu ispitivati studente.

• Izjavili ste da u Srbiji postoji oko 100 pravnih fakulteta: državnih, privatnih, isturenih odeljenja, konsultativnih centara?

- Ministarstvo prosvete je, uoči upisa, poslalo dopis da se ne upisuju studenti u isturena odeljenja, i na tome se stalo. I svi su upisali studente, a inspekcijska kontrola nije urađena. Državne fakultete javnost i dalje proziva po raznim osnovama. Naravno da ima propusta, ali javno tvrdim da je na našem fakultetu najkvalitetnija nastava.
NEJASAN PUT

• Prigovara vam se da školujete studente koji nisu osposobljeni da rade posle završetka studija?

- U novom nastavnom planu tri strateška pravca su jačanje prakse koja je obavezna u trećoj i četvrtoj godini, obavezni pismeni radovi, jačanje sektora izbornih predmeta gde student prema svojim afinitetima bira jednu trećinu predmeta. Zahvaljujući organizaciji "Mladi pravnici Srbije", imali smo praksu za 400 studenata. Na predmetima koji su po svojoj vokaciji praktični, promenjen je sistem nastave.

• Ispisivanja studenata i njihov odlazak na privatne fakultete?

- Ta ulica je i dalje jednosmerna. Broj onih koji odlaze je manji, zbog saznanja da će fakulteti biti rangirani,a diploma vrednovana u zavisnosti od toga gde je stečena. Javna je tajna da se na privatne fakultete odlazi zbog lakših kriterijuma. Želim da verujem da će se predstojeće akreditacija sprovesti u skladu sa propisanim kriterijumima i da će se, onda, videti ko stvarno vredi.

• Jedan od kriterijuma je i prolaznost na ispitima?

- Stalno zahtevamo od privatnih fakulteta da daju svoju statistiku prolaznosti. Javna je tajna da profesori, koji su na državnim fakultetima, pa dakle i kod nas, imali stroge kriterijume i malu prolaznost studenata, imaju potpuno drugačije kriterijume na privatnim fakultetima. Akreditacija, ukoliko se sprovede u skladu sa zakonom, otkloniće mnoge nejasnoće i podići će nivo profesionalnosti i kvaliteta rada na svim fakultetima.

BOLJI USLOVI
STUDENTI Pravnog fakulteta u Beogradu dobili su sudnicu u kojoj se obavlja praktična nastava, gostuju sudije... U renoviranoj i savremeno opremljenoj čitaonici sa 300 Internet priključaka akademci imaju mogućnost za kvalitetno učenje. Takođe, za novu generaciju studenata uvedene su identifikacione kartice koje omogućavaju da se prati njihovo prisustvo na predavanjima i vežbama.

ŠTA JE AKREDITACIJA
AKREDITACIJA je postupak kroz koji će proći sve visokoškolske ustanove, kako državne tako i privatne, kako bi dobile dozvolu za rad. To je predviđeno novim Zakonom o visokom obrazovanju i Bolonjskom deklaracijom.
Utvrđeni su i kriterijumi oko prostornih, kadrovskih i nastavnih uslova koje treba ispuniti, jer u suprotnom ustanova neće biti akreditovana, odnosno neće moći da radi. Kroz "sito" će proći oko 200 visokoškolskih ustanova, a prve na proveri od 15. decembra biće više škole.

VECERNJE NOVOSTI, nedelja, 10. decembar 2006.

---

• Nazad na stranicu Studentskog protesta 2006.
• Zvanični web sajt Studentskog protesta