Za fakultete se ne daje dovoljno novca
Profesor dr Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta za „Blic"
Branko Kovačević, novi rektor Beogradskog univerziteta, tek je treći profesor sa tehničkih nauka koji se od Drugog svetskog rata našao na ovom mestu. Njegovi prethodnici i on bili su izabrani baš u vreme studentskih protesta, što, kaže u šali profesor Kovačević, nije nimalo lak posao. Novi rektor obećava da će na kraju njegovog mandata Beogradski univerzitet biti u društvu evropskih kolega.
Šta prvo planirate da uradite kao rektor Beogradskog univerziteta?
- Moramo da završimo reformu nastave tako da nam studije budu korisne sa stanovišta ponuda koje postoje na tržištu. Studentima školovanje mora da obezbedi bolji i kvalitetniji život i dobro plaćen posao jer samo tako ima smisla. Drugo, moramo trajno rešiti problem finansiranja državnih univerziteta jer smo do sada imali samo privremena rešenja. Samo smo gasili požar tražeći način da preživimo bez ulaganja u studentski standard, kvalitet nastave, opremu i naučnoistraživački rad. Univerzitet mora da bude aktivniji i da sam predloži Vladi načine za rešenje tog problema kao potpuno ravnopravan partner.
Još nije jasno kako će se rešiti jedan od najaktuelnijih studentskih zahteva, odnosno da li će i kako biti izjednačena zvanja diplomirani i master?
- Problem je rešen Zakonom o visokom obrazovanju i odlukama Konferencije univerziteta Srbije. Zakon kaže da su master diplomske studije i da one pripadaju starom VII2 stepenu - magistarskim studijama. U starom zakonu diplomske studije su pripadale VII1 stepenu. Međutim, kako su po novom zakonu diplomske studije izjednačene sa zvanjem master, to znači da svi koji su diplomirali pre donošenja ovog zakona, a njihove studije su trajale najmanje četiri godine, u pravima su izjednačeni sa novim masterima. U praksi to znači da oni mogu da konkurišu za iste poslove kao i masteri, ali ako žele da uzmu diplome mastera moraju da odu na matični fakultet gde će da vrate staru i dobiju dve nove diplome - jedna je diploma bečelora, a druga je mastera. Taj postupak nije automatski i svaki fakultet to mora da uradi u skladu sa svojim statutima i normativnim aktima. Mislim da je cela ta zavrzlama oko zvanja nastala zbog nerazumevanja i straha i da studenti nemaju razloga za paniku.
Studenti Beogradskog univerziteta traže smanjenje školarine.
- Taj zahtev treba dobro odmeriti jer školovanje košta. Realno je što studenti traže da dobiju specifikaciju troškova i da znaju gde je uložen novac koji izdvajaju za školarinu. Uskoro planiramo sastanak sa dekanima i njihovim prodekanima za finansije, pa ćemo videti šta je zaista realno da se uradi po pitanju smanjenja školarina i podnećemo izveštaj studentima. Neki fakulteti imaju sopstveni izvor prihoda, neki nemaju dodatne prihode i sav teret je prebačen na studente. Podnećemo račun državi i predočićemo realne troškove, a tražićemo i hitan sastanak sa ministrom Parivodićem koji je sada zadužen za finansije. I sam Beogradski univerzitet mora napraviti unutrašnju reorganizaciju.
Pomenuli ste težak materijalni položaj u kojem se nalazi Beogradski univerzitet? Kako da se on popravi?
- Najveći problem jeste to što država ne izdvaja dovoljno sredstava za elementarne troškove na fakultetima (za struju, vodu, telefon, grejanje), a o investicionom održavanju da ne govorimo. Najteže je prirodnim naukama jer nemaju sopstvene prihode i finansiraju se samo iz budžeta i od školarina. Očekujem da i Skupština grada izdvoji određena sredstva jer studenti koji studiraju na Beogradskom univerzitetu u velikom broju ostaju u Beogradu.
Sve visokoškolske ustanove očekuje akreditacija. Kako će se pojedini fakulteti u Beogradu akreditovati ako se zna da ne ispunjavaju predviđene standarde?
- Moramo naći najbolja rešenja kako bi svi uspešno okončali akreditaciju. U problem mora da se uključi država kao osnivač, ali i gradska vlast. Ministarstvo prosvete je već počelo da radi na rešavanju ovog problema. Snimljena je situacija u beogradskim osnovnim i srednjim školama i došlo se do poraznih podataka. Škole su poluprazne, po jedno dete sedi u klupi, a u odeljenjima ima najviše 20 đaka. Rešenje je da se taj prostor prenamenuje i iskoristi za visoko obrazovanje. Međunarodna zajednica često proverava procedure i postupke koje je definisala Komisija za akreditaciju. Pre dve godine gore od nas bile su samo Bosna i Albanija. Ohrabruje podatak da smo se ove godine našli u gornjoj polovini liste zemalja Evropske unije.
Kakvi su uslovi za naučnoistraživački rad na Beogradskom univerzitetu?
- Moramo uraditi ozbiljnu reformu naučnoistraživačkog rada i organizovati doktorske studije po principu koji propisuje Zakon o visokom obrazovanju. Ugled visokoškolskih ustanova bilo gde u svetu zasniva se na kvalitetu doktorskih studija i, onog trenutka kada neko iz inostranstva dođe ovde da uradi doktorat, znaćemo da smo uspeli. Nažalost, ni naši najbolji studenti ne žele da doktoriraju na svojim fakultetima već odlaze u inostranstvo.
Kada će Beogradski univerzitet zaista biti među evropskim kolegama?
- Optimista sam i nadam se da će to biti na kraju mog mandata, što znači za tri godine. Da u to zaista ne verujem, ne bih ni prihvatio ovaj posao. Vidim Beogradski univerzitet kao ravnopravnog člana u zajednici evropskih univerziteta, a do tada nam predstoji da završimo započetu reformu nauke i nastave u skladu sa Bolonjskom deklaracijom.
Diplomirani i master isto
Na osnovu traženja Konferencije univerziteta, Zakonodavni odbor Skupštine Srbije je kao zvanično telo, juče dao tumačenje člana 127. o visokom obrazovanju. Prema izjavi za „Blic" Miloša Aligrudića predsednika odbora „tumačili smo zakon prema načelu zaštite pravne sigurnosti, pa oni koji su diplome stekli po starom režimu obrazovanja,ne mogu se degradirati i ukoliko žele preimenovanje diploma u master, nema nikakvih zapreka da im se to omogući", rekao je Aligrudić.
BLIC, četvrtak, 21. 12. 2006.
Članci
![[hide]](javascript:icntoggle('mod-mnu_application_menu','mo.png');)
