Ovo je TikiWiki CMS/Groupware v1.9.11 -Sirius- © 2002–2008 od Tiki društvo Pon 11 of Nov, 2019 [22:13 UTC]
Borba na radnom mestu
Međunarodne aktivnosti
Istorija, teorija i kultura
Onlajn korisnici
Mi imamo 53 onlajn korisnika
rekurzivni linkovi štampaj
istorija slično komentar

Roditelji kreditima plaćaju školarinu


Kamate se kreću od 6,5 do 17 odsto godišnje. Država će ove godine finansirati samo 30.000 brucoša, dok se prošle godine na budžetu školovalo 56.000 studenata prve godine

BEOGRAD - Fakulteti u Srbiji još nisu odredili cenu školarine za ovogodišnji upis samofinansirajućih studenata, ali će školarina s obzirom na prošlogodišnji cenovnik, u većini slučajeva za brucoše i njihove roditelje - biti udar na kućni budžet.

"Olakšavajuća okolnost" je to što se školarina na gotovo svim fakultetima može platiti u ratama, dok neke srpske banke nude i kredite za studiranje, prenosi Tanjug. Tako Vojvođanska banka odobrava kredite do 5.000 evra, s rokom otplate do 18 meseci za troškove školarine na svim nivoima obrazovanja, kako na državnim, tako i na privatnim obrazovnim institucijama.

Krediti se odobravaju na bazi 20 odsto učešća ili depozita, uz mogućnost ugovaranja šestomesečnog grejs perioda, a efektivna kamata za klijente banke je od 9,28 do 11,43 odsto godišnje, dok je za građane koji nisu klijenti banke ta kamata u rasponu od 10,93 do 13,16 odsto za godinu dana.

Zahtev za kredit, osim studenta, mogu podneti i roditelji, staratelji, rođaci, prijatelji ili bilo koje drugo lice u ime studenta. Pireus banka, takođe, odobrava studentske "keš" kredite, od 500 do 3.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti), sa grejs periodom za prvu ratu tek za tri meseca, rokom otplate do 48 meseci i bez žiranata.

Krediti te banke odnose se na sve vrste školarina i kurseva, uz depozit od 20 odsto, pri čemu je efektivna kamatna stopa od 17,02 odsto, a moguće je položiti 100 odsto depozita iz kredita, pri čemu je efektivna kamatna stopa od 6,45 odsto godišnje. Tada se sredstva uložena kao depozit oročavaju, a na oročeni depozit kamata je 1,5 odsto godišnje.

Kako je Tanjugu rečeno u upravama beogradskih fakulteta, najveći broj studenata obaveze izmiruje u ratama, a tek jedan mali procenat novac uplati odjednom, u gotovini. Studenti maksimalno koriste sve povlastice i školarinu dele na što veći broj rata, uglavnom na onoliko koliko je to fakultet najviše propisao.

Često se dešava i da studenti kasne sa ispunjavanjem finansijskih obaveza prema fakultetu i u tim slučajevima obavezna je molba upravi za produžetak roka plaćanja, koja se uglavnom i uvažava. Visoke školarine su razlog za nekoliko ovogodišnjih štrajkova studenata, a Savet Univerziteta u Beogradu je na prošlonedeljnoj sednici preporučio fakultetima da ovogodišnje poskupljenje ne bude veće od deset odsto.

Na sednici je najavljeno da će do kraja aprila studenti znati kolika će biti školarina za sledeću godinu, a jedan od načina da se studenti "oslobode" visoke školarine, jeste da "zagreju stolicu" i polaganjem svih predviđenih ispita upišu sledeću godinu o trošku države.

Prošle godine školarine su u proseku povećane za deset do dvadeset odsto i samo pojedini fakulteti, Fizički, Geografski, Mašinski, Rudarsko-geološki, Matematički, nisu menjali "cenovnik".

Tako je školarina na beogradskom Arhitektonskom fakultetu prošle godine bila 240.000 dinara, ( u međuvremenu je u dogovoru Ministarstva prosvete i sporta i uprave fakulteta smanjena na 160.000 dinara), na Pravnom 60.000 dinara, dok je na Rudarsko-geološkom iznosila 30.000 dinara.

Vlada Srbije je, prošle školske godine odobrila upis oko 56.000 brucoša na državne visokoškolske ustanove, država je finansirala školovanje njih više od 50 odsto, dok je za ovu godinu predviđeno da finansira 30.000 brucoša.

Izvor

Napravio: Hal 9000 zadnja izmena: Sreda 19. September 2007. [18:36:16 UTC] od Hal 9000


Narodni ustanak u Grčkoj



Undefined rss id 2
Pažnja!






GNU FDL Powered by TikiWiki Powered by PHP Powered by Smarty Powered by ADOdb Napravljeno uz pomoć CSS Powered by RDF osnaženo sa HAWHAW
rss Članci RSS Galerije slika RSS Forumi rss Direktorijumi
[ Vreme izvršavanja: 0.07 sekundi ]   [ Korišćena memorija: 3.89MB ]   [ 71 upita baze podataka ]   [ GZIP Disabled ]   [ Opterećenje servera: 0.36 ]