Ovo je TikiWiki CMS/Groupware v1.9.11 -Sirius- © 2002–2008 od Tiki društvo Pet 15 of Nov, 2019 [10:48 UTC]
Borba na radnom mestu
Međunarodne aktivnosti
Istorija, teorija i kultura
Onlajn korisnici
Mi imamo 24 onlajn korisnika
rekurzivni linkovi štampaj
istorija slično komentar
ANARHISTIČKE IDEJE KOD SRBA: OD INDIVIDUALNOG TERORA DO PANKERA

Glavom se zid razbija!


Beograd - Kada je u sredu 20. maja, na dan posete američkog potpredsednika Bajdena Srbiji, u Beogradu uhapšen mlađani Ratibor Trivunac, vođa Anarho-sindikalističke inicijative (ASI), jer je u znak protesta u Knez Mihailovoj ulici zapalio američku zastavu i odmah osuđen na deset dana Padinjaka (zatvora), zapitali smo se ko sve kod Srba zastupa i sprovodi anarhističke ideje.

Anarhija u svakodnevnom govoru označava nered, haos i bezvlašće, ali je sve to vrlo daleko od suštine i istine. Radi se o složenoj političkoj teoriji koja vodi besklasnom društvu i potpunom ukidanju države i svake prisile. Sloboda i visok stepen svesti svakog čoveka se podrazumevaju. Savremeni anarhizam sada baštini mnoge teorije pacifizma, ljudskih prava, feminizma, ekologije...

Tako je i paljenje američke zastave ponovo dovelo Ratibora Trivunca u žižu javnosti. Prvi put je to bilo kada je samo nekoliko sati posle ubistva premijera Đinđića sa svog kompjutera poslao vrlo oštro pismo na više elektronskih adresa. Zorana Đinđića je nazvao „kriminalcem kojeg su ubili drugi kriminalci“, a vanredno stanje u zemlji „sukobom koji nije naš„, misleći pri tom na ugnjetenu radničku klasu i uopšte na sve potlačene slojeve srpskog društva. Dva dana kasnije je priveden u stanicu policije, a svoje trodnevno robijanje potanko je opisao u beogradskom listu Nin.

Posle pauze od nekoliko decenija, anarhisti i anarhističke ideje su ponovo među nama. Istoričar Čedomir Antić s pravom tvrdi da Srbi nikada nisu imali ozbiljnog teoretičara anarhizma. Ipak, srpski anarhizam nije baš sasvim prazna priča, neke poznate ličnosti naše nacionalne istorije dovođene su u vezu sa ovom radikalnom levičarskom ideologijom. Kako je sve počelo?

Vrlo je verovatno da je prvi srpski anarhista bio Jovan Žujović (1838 - 1870), uzor i učitelj kasnijem socijalističkom prvaku Svetozaru Markoviću. Mladi Žujović je u Cirihu studirao prava i ekonomiju i tu sreo ruskog plemića u egzilu Mihaila Bakunjina, revolucionara i vodećeg anarhističkog mislioca. Brzo je prihvatio njegove ideje, ali i živopisne ljude koji su se oko Bakunjina okupljali: „Nosili su duge kose i brade (...) a ženskinje behu podšišane kao regruti u kasarni“.

Novinar i pisac Pera Todorović i političar Nikola Pašić, osnivači Narodne radikalne stranke, takođe su u svojim ciriškim studentskim danima posećivali politički kružok Mihaila Bakunjina i bili vrlo zagrejani za anarhističke ideje. Srpskim studentima i emigrantima na zapadu socijalizam je bio ideja vodilja, a Mihail Bakunjin omiljena ličnost.
Bogdan Žerajić, čuveni atentator na generala Varešanina, poglavara Bosne iz 1910. godine, takođe je bio nadahnut anarhističkim idejama.

Po mišljenju istoričara Čedomira Antića, jedini pažnje vredan pokušaj teorijskog utemeljenja anarhizma kod Srba izvršio je jedan Zlatiborac - Krsto Cicvarić, poliglota i filozof po obrazovanju, pisac 15 knjiga. Osnivao je i uređivao anarhističke listove vrlo slikovitih imena Hleba i slobode (1905.) i Radnička borba (1907.), a 1909. sastavio i pravi anarhistički politički program.

U Titovoj Jugoslaviji anarhistička ideologija nije bila zabranjena, ali ni preporučljiva. Ubijeni srpski premijer Zoran Đinđić je kao mlad čovek bio sklon anarhističkim idejama. Zajedno sa Jugoslavom Širokom preveo je poznato delo Pjotra Kropotkina „Anarhizam i moral“. U pogovoru ovom izdanju iz 1984. godine, Đinđić se pokazao kao vrstan poznavalac istorije anarhističkog pokreta.

Prve neformalne grupe modernog anarhističkog usmerenja u Srbiji se pojavljuju sredinom devedesetih godina (Torpedo u Smederevu, Kontrapunkt u Kraljevu...). To su uglavnom mladi i buntovni ljudi, izrasli iz pank pokreta, koji je kod nas prisutan još od kasnih sedamdesetih, i nije preterano reći da su baš pankeri udahnuli život tom modernom anarhizmu kod Srba.

Jedna od takvih organizovanih anarhističkih grupa (naravno, bez napisanog statuta i članskih karata) već desetak godina deluje pod imenom Subnjar kolektiv, okupljena u nekoj vrsti pank komune u jednom beogradskom naselju. Izdaju povremeno glasilo - fanzin Shaved NJomen (Obrijane žene), nazvan po pesmi čuvenog engleskog anarho-pank sastava Crass. Ostala je upamćena i u štampi zabeležena njihova ulična akcija, održana 16. oktobra 2002. godine ispred restorana brze hrane „Mekdonalds“ na Terazijama.

LIKVIDACIJA KRSTA CICVARIĆA I MAČAKA!

Krsto Cicvarić je pripadao anarhosindikalistima „direktašima“ (pristalicama direktne akcije), levom krilu Srpske socijaldemokratske partije. Krsto, koji nema nikakve rođačke veze sa poznatim muzičarima Cicvarićima iz Šapca, tri puta je gubio posao zbog svojih političkih uverenja, robijao u Zabeli, a neko vreme je morao i da se skloni van Srbije da sačuva živu glavu. Hrabar i zagrižen polemičar, udarao je na sve strane. Kao borbeni bezbožnik često je napadao veroučitelje, nije štedeo ni državne ideologe, a naročita poslastica bile su mu svađe sa socijalistima Dragišom Lapčevićem i Dimitrijem Tucovićem, inače bliskim rođakom. Protivnici mu nisu mogli ništa, pa su smislili nadimak koji mu je do danas ostao - „Kralj bulevarske štampe“.

Između dva svetska rata posebno se okomio na komuniste, žestoko ih je ošinuo kad god je mogao. Sovjetski Savez, njihov zemaljski raj, nazivao je „običnom ludorijom“ i oni mu to nisu zaboravili. Kada su umarširali u Beograd, oktobra 1944. godine, među prvima su potražili baš Krsta Cicvarića. Likvidiran je pod besmislenom optužbom „saradnje sa okupatorom i uređivanja nacional-socijalističkog lista Balkan“. Legenda kaže da su tada stradali i njegovi kućni ljubimci, nekoliko desetina mačaka...


Anarho-sindikalistička inicijativa (ASI) osnovana je 19. oktobra 2002. godine na kongresu u Beogradu. Ova mala ali vrlo bučna i borbena organizacija ima naglašen socijalni karakter i nastavlja tradiciju starih anarho-sindikalista s kraja 19. i početka 20. veka. Spajanje anarhističkih ideja i sindikalističkog načina borbe vide kao rešenje naših problema, a svoj prvi bilten Direktna akcija kao nastavljača već spomenutog Cicvarićevog lista Hleb i sloboda.

Članovi ASI često koriste krupne i teške reči i vrlo su agresivni u svojim nastupima. Takve su im i planirane akcije, brojne, široke i ambiciozno zamišljene. Bore se protiv pljačke naroda pod imenom „privatizacije“, kao i za vraćanje oduzete imovine bivšim vlasnicima.

„Marš gladnih“ je novi vid borbe koji je ASI najavila decembra prošle godine, a sve po ugledu na slične akcije već sprovedene u Francuskoj i Grčkoj. Ipak, svesni su svoje još uvek male snage i okrenuli su se rešavanju konkretnih problema malih i običnih ljudi, npr. čistačica u firmi „Telus“ i radnice picerije „Mama mija“, kojoj je gazda pokušao da zakine platu.

Paljenje američke zastave je besmislen i nezreo čin i doneće korist jedino Ratiboru Trivuncu lično. NJegova matična organizacija ASI i ceo anarhistički pokret od ovog događaja imaće samo bruku i štetu. Ali dušu anarhizma najbolje je izrazio genijalni srpski pesnik i slikar Dragiša Ajdić Ad (preminuo 1982. godine od posledica Brozovih prinudnih elektrošokova!), napisavši - Glavom se zid razbija!

Izvor

Napravio: Hal 9000 zadnja izmena: Sreda 10. June 2009. [15:19:45 UTC] od Hal 9000


Narodni ustanak u Grčkoj



Undefined rss id 2
Pažnja!






GNU FDL Powered by TikiWiki Powered by PHP Powered by Smarty Powered by ADOdb Napravljeno uz pomoć CSS Powered by RDF osnaženo sa HAWHAW
rss Članci RSS Galerije slika RSS Forumi rss Direktorijumi
[ Vreme izvršavanja: 0.06 sekundi ]   [ Korišćena memorija: 3.90MB ]   [ 70 upita baze podataka ]   [ GZIP Disabled ]   [ Opterećenje servera: 0.48 ]