Francisko Abadija Askaso

Almudevar (Ueska) 1. 4. 1901, Barselona - 20. 7. 1936. Najmlađi član konfederalne porodice, živeo je u Saragosi od 1913, rano je započeo sa socijalnim borbama u Saragosi i uzeo učešća u brojnim sukobima između 1917. i 1920. godine (1919. kao član grupe Voluntad uhapšen je zbog podstrekivanja jedne kasarne na pobunu). Završava u zatvoru 1920. pod optužbom za ubistvo jednog novinara iz Saragose i biva pušten na slobodu nakon velikog pritiska povodom konferencije 1922. (član grupe Los Justicieros).

Stupa u kontakt sa Durutijem, Suberviolom, Kamposom i Toresom (grupa Crisol) i odlazi u Barselonu, grad u kome radi kao kelner i gde se priključuje grupi Los Solidarios, i postanje njen istaknut član; takođe stupa na čelo komiteta za anarhističke odnose koji je stvoren na Katalonskoj konferenciji anarhista koju je sazvala ova grupa. Učestvuje u akcijama protiv Soldevile (zajedno sa Tores Eskartinom), Martines Anida i Lagije (1923) i ponovo završava u zatvoru. Beži iz zatvora zahvaljujući pomoći Buenakasa (8. 11. 1923) i sa Durutijem prelazi u Francusku preko Barselone sa zadatkom da osnuje revolucionarni podkomitet i izdavačku kuću za pružanje podrške (januara 1924).

Od 1922. njegov život teče paralelno sa životom Durutija, njegovog nerazdvojnog prijatelja, pa tako živi u Parizu gde radi u industriji olova, učestvuje u propalom napadu na Vera de Bidasoa i u decembru 1924. odlazi sa Durutijem za Ameriku: za Njujork, Kubu (gde je radio kao lučki ranik, sekao trsku da bi na kraju, zajedno sa jednim gazdom, delovali kao grupa Los Errantes), Meksiko (gde se marta meseca priključuju Aleksandru Askasu i Hoveru i napadaju jednu fabriku u Tukumanu radi finansiranja racionalističke škole i štampe CGT-a), ponovo odlazi na Kubu, Čile, Buenos Ajres (avgust) gde su sprovodili brojne akcije eksproprijacije.

Vraćaju se u Ćerburgo aprila meseca 1926. Grupa se nastanjuje u Parizu (koristi pseudonim Salvador Arevalo), učestvuje u pripremama atentata na Alfonsa XIII i snosi naknadne posledice toga: zatvor 25. juna 1926, proterivanje u Belgiju (23. juna 1927. gde ih ugošćuje Hem Dej) i povratak u Francusku (Pariz, Žuanji, Lion); par se januara 1928. sastaje u Parizu sa Kortesom, Sansom i G. Vivankosom; ponovo završavaju uhapšeni, tajno prelaze u Berlin u oktobru, a zatim u Belgiju, odakle učestvuju u zaveri Sanćes Gere (januar 1929) i u izdavačkim projektima.

Uspostavljanjem republike vraća se u Španiju (boravi u Barseloni od aprila) i, ostavljajući za sobom ranije akcije eksproprijacije, posvećuje se žestokoj aktivnosti koju definišu nebrojeni mitinzi (u Almudevaru i Ueski u decembru 1932, u Saragosi januara 1936), kongresi, demonstracije, učešće u pobunama Figolsa i Ebra, deportacija u Afriku u februaru 1932, sukobi sa grupom Tridesetorice, izbor za sekretara katalonskog CNT-a u periodu 1934-1935 (njegov rad su kritikovali Asturijanci: on je bio autor beleške protiv asturijanskog oktobra); zatim, urednik časopisa Solidaridad Obrera, učešće na kongresu 1936, mitinzi sa Ortisom u Sant Boi i Saljentu (1936), sve to prožeto naprestanim bežanjem, progonima i hapšenjima.

Nakon izbijanja fašističkog ustanka u Barseloni bori se u prvim redovima (bio je zadužen za koordinaciju i komunikaciju), neočekivano gine od metka tokom opsade Atarasanasa 20. jula. Njegova smrt lišila je revoluciju čoveka vitkog u telu, nervoznog, hladnog, oštrog, proračunatog i preterano smelog. Iz njegovih malobrojnih spisa naslućuje se njegova neverica u nadolazeće avangarde kao i to da je njegov osporavan anarhoboljševizam bio pre stvar okolnosti nego ubeđenja. Administrator novina Crisol. Autor članaka objavljenih u Cultura y Acción iz Saragose (1922-1923), Solidaridad i Solidaridad Obrera.

Preuzeto iz Nacrt istorijske enciklopedije španskog anarhizma, Migela Injigesa (Madrid, 2001); Prevod: CLS, 2006.