Naša jesen

Crveni odblesci sunca na obroncima dalekih brda.
Plodovi, teški od soka. Žita. Mlada vina.
Red bogato natovarenih kola. Snažna kolhozna krda.
Džinovski kombinati.
Antene!
Antene!
Daljina!

Guši u ovoj sobi! Davi u ovom grobu!
Kad će, kad će već jedom taj košmar biti raznesen.
Pesnice se sve jače stežu? Do bola u kosti, u zglobu.
Pod prozore vlažno puzi mrtva kazamatska jesen.
Gole, crne grane obuhvataju sivu prazninu...
U sobi br. 2 neko je kriknuo.
Muk.
Negde kaplje voda.
Nepomični - koračamo u sunčanu daljinu.
Zapaljene usne tiho šapću:
- Sloboda!
- Hleb i sloboda!

Čedomir Minderović (1958),
iz ciklusa "Pred oluju"