Oskar Davičo: Proveriti

Nema li više nade?

Proveri je li sve svršeno?

Pogledajmo se oči u oči.
Toliko su volele.

Proveri ljubavnu izdržljivost čoveka
u sobi nevremena.

Je li ćutnja nad skršetim rukama
sve što je ostalo?

Proveri je li slaganje s jačima
jedino što čovek može?

Je li nužno još postojanje laži i ropstva
kako bi istinitije i čvršće
bilo tkivo slobode,
prožeto, kao pređa života,
tvrdim koncem smrti
na početku i na kraju?

Proveri, ne uništava li jedna nužna laž
nađena u mesu istine
sve njene mogućnosti za ovaploćenjem
u svetu?

Proveri je li to pitanje postavljeno ispravno,
naročito u vezi s poređenjem
što mi se ne čini sasvim nevino?

Je li moguće biti nevin i živ,
je li moguće disati i biti čist od krvi,
boriti se i ostati nežnih dlanova pod zastavom neuprljanom?

Proveri nevinost na koju se pozivaš tvrdeći
da se boriš za njen hlor što čisti svaku mrlju
posle.

Dokaži da je tako. Utvrdi
da se svaka mrlja može da skine;
i ona masna od krvi, užegla od nepravde,
istrndžana od pohlepe,
ubedi.
Proveri svoju ljubav, svoje slepilo.

Jesu li slobodi nužni zatvori? Ne guši li smrad
njihovih kibli
i vazduh slobodnih ljudi?

Proveri obim zlonamere neprijatelja
i njegovu snagu od kremeni brid svoje.

Dokaži nužnost tih rešetaka do neba. Utvrdi
nije li potrebno uvek
žaliti
progonjenog zbog slabosti?

Proveri to čovekoljublje u defektu.

Nije li potrebno biti od svakog oruđa nepravde viši
za čovečnost? Ispitaj koliko to iznosi.
Utvrdi je li to dovoljno.

Proveri tu čovečnost u otkazu samoubilačkom,
to spuštanje zastora!

Nije li nužno otvoriti se sav glasovima sveta?
Razumeti! A ne po pandurski: »Razumem!«

Proveri relativnost razumevanja, ubojnu
nužnost tog — razumem!

Je li to ispit sebe u sebi,
misli pre reči,
reči pre dela prave?

Proveri pravdu.
Ne vrati se
sam.

Izvor