Baudilijo Sinesijo Fernandes Garsija

Poznatiji pod pseudonimom Dijego Abad de Santiljan. Rejero (Leon), 20.5.1897 – Barselona, 18.10.1983. Rođen u krilu porodice koja 1905. emigrira u Argentinu; tamo od desete godine radi na različitim poslovima, naročito na železnici i pohađa večernju školu. Vraća se u Španiju da bi završio poslednja dva razreda srednje škole (u Leonu 1913-1914), a zatim filozofiju u Madridu, gde se družio sa Noelom i posvetio pisanju (časopis Los ciegos, raprave o „Pravu Španije na revoluciju”, - Sobre el derecho de España a la revolución i knjigu „Psihologija španskog naroda, 1917” - Psicología del pueblo español, 1917.).

Zbog beomskog života provodi dve nedelje u zatvoru, gde će se vrlo brzo opet naći zbog umešanosti u revolucionarne događaje; nakon što je pomilovan 1918, odlazi za Argentinu, pristupa anarhističkom pokretu Santa Fe (sa kojim je već imao kontakte u zatvoru preko Tomasa Ererosa), osniva časopis La España Futura, sarađuje sa drugim srodnim časopisima i sklapa prijateljstvo sa Toralvom i Lopes Arangom (sa kojima objavljuje La Campana), Barerom i Radovickim. Ponovo završava u zatvoru 1919. (štrajk u Buenos Ajresu), da bi se zatim našao na čelu antiklerikalnog nedeljnika; doživljava neuspeh pri osnivanju još jednog časopisa naredne godine i konačno postaje uticajni faktor u časopisu La Protesta i u FORI (u to vreme izjašnjava se kao sledbenik Kropotkina).

Kreće za Nemačku 1922. na studije medicine, odakle nastavlja da sarađuje sa časopisom La Protesta (piše i za njegove dodatke Suplementos), kao i da vrši značajan uticaj. U Hamburgu i Berlinu se povezuje sa militantnim anarhizmom (Goldman, Archinov, Berkman, Volin, Šapiro, Majno, Ghezzi, Kater) i stupa u kontakt sa Nettlau i Rokerom (koje će prevoditi, kao i Bakunjina) pomažući im intezivno da ponovo pokrenu MUR (prisustvovao je kongresima 1922. i 1924, čak je predložio i ime). Još u dodacima (Suplementos) podržava puristički pristup usmeren protiv onih koje smatra sindikalnim reformistima u CNT-u, doprinosi rađanju posebne organizacije - especifica (koncept udruživanja), nailazi na odaziv kod Buenakasa, Ererosa, Magrinja i drugih koji u Blanesu osnivaju El Productor. U cilju borbe protiv komunista i reformista zajedno sa Lopes Arangom piše „Anarhizam u radničkom pokretu“ - El anarquismo en el movimiento obrer (1925).

Vraća se u Argentinu 1926. u nastojanju da razreši antagonizam koji je vladao u srcu časopisa La Protesta i razvija golemu kampanju u korist Saka i Vancetija dok ujedno počinje da sumnja u nasilna rešenja i da se interesuje za ekonomske probleme i konstruktivni socijalizam. Učestvuje u osnivanju ACAT-a (sastavio je njegovu deklaraciju o načelima 1929) i zagovara revolucionarne stavove u okviru FORA. Uriburova vojna pobuna 1930. tera ga iz zemlje i u Montevideu okreće pogled ka Španiji. Tamo stiže uoči kongresa 1931, posećuje Barselonu, vraća se u Montevideo, priprema zaveru i ulazi krišom u Argentinu; ponovo otvara FORU i radi na kampanji u korist prognanih. Na Poluostrvu boravi od sredine 1933. gde poziva na borbu protiv onih koji očekuju sve od Republike i suprotstavlja se pokretu Tridesetorice (treintismo); učestvuje u procesu ponovnog lansiranja časopisa Solidaridad Obrera, pokreće časopise Tierra y Libertad i Tiempos Nuevos i pokušava, mada bezuspešno, da svoje ekonomske ideje nametne na kongresu 1936.

Nakon izbijanja fašističke pobune, učestvuje u formiranju Komiteta antifašističkih milicija Barselone kojeg je 21. jula osnovao FAI, a zatim i u formiranju Ekonomskog saveta Generalitata (Prim.prev. Generalitat - Autonomna vlada Katalonije) avgusta meseca, čiji će biti ministar u periodu decembar 1936. - mart 1937.; kasnije postaje član CAP-a. Od maja 1937. doživljava razočaranje, osniva Timón 1938. i okreće se revizionizmu čak i kada se bori protiv Martines Prijeta i Marjaneta na plenarnoj sednici održanoj oktobra 1938.

Napušta Španiju januara 1939, zlopati se u koncentracionim logorima i pred sam kraj Drugog svetskog rata odlazi u Santo Domingo i Čile (gde ponovo objavljuje Timón) da bi se konačno nastanio u Argentini gde će se tokom decenija posvetiti stvaranju ogromnog intelektualnog dela (prevodi, enciklopedije); suosnivač je izdavačke kuće Americalee, urednik časopisa La Campana 1948, redovan saradnik časopisa Reconstruir, saveznik u svemu što je pretpostavljalo antiperonizam od 1955. Provodi dugo vremena u izgnanstvu tokom koga se okreće kolaboracionističkim tezama, a završava u progresivnom reformizmu, bliskom pokretu cincopuntismo, što je postalo naročito očigledno po povratku u Španiju nakon Frankove smrti. Verovao je da Franko, i mrtav, može da povrati slavu u Španiji (do te mere da je prodao svu svoju imovinu u Argentini): pokušao je bezuspešno da ponovo pokrene Timón (u Madridu i Barseloni), pretrpeo je prevaru i skoro stradao na ulici.

Anarhista svetskog imena, izuzetno uticajan u Španiji i Americi, plodan pisac iza koga je ostao ogroman broj članaka rasutih po čitavoj liberterskoj štampi; takođe je autor dugačke liste prevoda, knjiga i pamfleta (od kojih su mnogi imali odlučujuću ulogu). Sarađivao je sa sledećeim časopisima: Acción, Acción Libertaria, Acción Social Obrera, Acracia, Boletín de la Agrupación de Militantes de CNT iz Meksika, Cenit, Comunidad Ibérica, Construir, Cultura Proletaria, Historia Libertaria, Mañana, La Protesta (gde je bio važna figura), Revista Internacional Anarquista, Sindicalismo, Solidaridad, Solidaridad Obrera, Tiempos Nuevos, Tierra y Liberta, Umbral itd. Prevodio je Fabrija, Laundera, Nettlau, Rokera, napisao prologe za Pija i Margalja itd. Autor je nekolicine dvojezičnih rečnika i enciklopedija („Velika argentinska enciklopedija“ , „Velika omega“ , „Istorija Argentine“ , „Rečnik argentinizama“ , „O juče i o danas“ ; rukovodio je izradom „Univerzalne enciklopedije prava“ itd). Od dela koja su se bavila anarhističkim i proleterijatskim temama izdvajaju se: Gli anarchici e la revoluzione spagnola (sa Fabrijem, Ženeva 1938), „Anarhizam u radničkom pokretu“ sa Lopes Arangom (El anarquismo en el movimiento obrero – Barselona, 1925), „Anarhizam i revolucija u Španiji. Spisi 1930-1938“ (El anarquismo y la revolución en España. Escritos 1930-1938 - Madrid, 1976), „Anarhisti i savremena reakcija“ (Los anarquistas y la reacción contemporánea - Meksiko, 1925), „Juče, danas i sutra“ (Ayer, hoy y mañana - Puebla, 1971), „Krah kapitalističkog ekonomskog i političkog sistema“ (Bancarrota del sistema económico y político del capitalismo - Buenos Ajres, 1932), „Poreske obaveze. Eseji o državnim prihodima“ (Las cargas tributarias. Ensayos sobre las finanzas estatales - Barselona, 1935), „Saradnja i tolerancija ili diktatura? Doprinos istoriji radničkog pokreta u Španiji, od Alfonsa XIII do Franka“ (¿Colaboración y tolerancia o dictadura?, Contribución a la historia del movimiento obrero español, De Alfonso XIII a Franco - Buenos Ajres, 1974), „Pravo Španije na revoluciju“ (El derecho de España a la revolución - Madrid, 1917), „O našim liberterskim ciljevima“ (En torno a nuestros objetivos libertarios - Alžir, 1945), „Španija juče, Španija danas, strategija i taktika” (España ayer, España mañana, Estrategia y táctica - 1971), „FORA. Ideologija i put revolucionarnog radničkog pokreta Argentine” (La FORA. Ideología y trayectoria del movimiento obrero revolucionario de la Argentina - Buenos Ajres, 1930, 1971), „Osnove ekonomske geografije Amerike” (Los fundamentos de la geografía económica de América - Buenos Ajres, 1945), „Istorija anarhizma u Argentini” (Historia del anarquismo en Argentina - Buenos Ajres, 1930), „Istorija meksičke revolucije” (Historia de la revolución mexicana - Meksiko, 1992), „Anarhistički ustanak 8. decembra 1933.” sa Huanelom i Viljarom (La insurrección anarquista del 8 de diciembre de 1933 - Barselona, 1934), „Radni dan od šest sati” (La jornada de seis horas - Buenos Ajres, 1926), „Memoari 1897-1935” (Memorias 1897-1935 - Barselona, 1977), „Kratke rasprave, ekonomski organizam revolucije. Kako živimo i kako bismo mogli živeti u Španiji” (Opúsculos, El organismo económico de la revolución. Cómo vivimos y cómo podríamos vivir en España - Barselona, 1936), „Zašto smo izgubili rat” (Por qué perdimos la guerra - Buenos Ajres, 1940), „Problem revolucionarne harmonije” (El problema de la armonía revolucionaria - Montevideo, 1937), „Socijalna rekonstrukcija. Nova ekonomska izgradnja u Argentini” sa Lasarteom (Reconstrucción social. Nueva edificación económica en Argentina - Buenos Ajres, 1933), „Oktobarska represija” (Le represión de octubre - Barselona, 1935), „Istorijski rezime meksičke revolucije, Ricardo Flores Magon” (Resumen histórico de la revolución mexicana, Ricardo Flores Magón - Meksiko, 1924).

Njegova ideologija suštinski je evoluirala vremenom od izrazito antikomunističkog i antireformističkog radiklanog anarhizma (MOA, udruživanje) do progresivnog rasta važnosti ekonomskih problema (što ga vodi ka sintezi planiranja i ka amaterskom anarhizmu) i do istorijskog vrednovanja kapitalizma (kao neophodne faze u istoriji čovečanstva koja je dala čoveku mogućnost da se oslobodi) odbacujući pri tom neprogramski anarhizam. Sedamdesetih godina, već ostareo, njegov program se dosta promenio u odnosu na prvobitni: sudeonički sindikalizam, današnja revolucija je reforma, potreba za tehničarima u sindikatima, Država je represivnija i opasnija od kapitalizma, Španija je delo svih.

Preuzeto iz Nacrt istorijske enciklopedije španskog anarhizma, Migela Injigesa (Madrid, 2001); Prevod: CLS, 2006.