Ovo je TikiWiki CMS/Groupware v1.9.11 -Sirius- © 2002–2008 od Tiki društvo Čet 21 of Nov, 2019 [03:09 UTC]
Borba na radnom mestu
Međunarodne aktivnosti
Istorija, teorija i kultura
Onlajn korisnici
Mi imamo 38 onlajn korisnika
rekurzivni linkovi štampaj
istorija slično komentar

Fransisko Huan Ramon Gvardija Ferer


Rođen u Alelji 1.1.1859 – streljan 13. oktobra 1909. u rovu u Santa Eulaliji u Barseloni. Za razliku od prvobitnog religioznog obrazovanja kasnije obrazovanje stiče u Tejeu (Teià) pohađajući časove kod jednog laičkog i liberalnog učitelja. Sa trinaest godina radi u porodičnim vinogradima. Naredne godine ga šalje otac u Provensals, što je skoro bilo jednako izgnanstvu, gde radi kao prodavac za čoveka koji će ga uvesti u vode republikanstva i masona.

Postaje poštovalac Pija, okreće se protiv crkve i sa ushićenjem podržava Prvu republiku. Radi kao železnički kondukter 1879, uči francuski i engleski jezik i postaje strastveni pristalica Rohas Sorilje. Ženi se 1880. Terezom Sanmarti (brak koji će biti izvor brojnih problema), otvara putujuću knjižaru za železničare 1884. i postaje mason; beži u Saljent (generalni štrajk), a 1886. u Pariz zbog umešanosti u pobunu u Viljakampu. U Francuskoj ostaje blisko povezan sa Rohas Soriljom sve do njegove smrti kada napušta federalne redove.

Suočava se sa materijalnim problemima i nastoji da živi od različitih poslova (od trgovine vinom i od hotelskih poslova, časova španskog, špekulacije na berzi); konačno, stupa u kontakt sa gospođom Menije i rastavlja se od supruge (što će ga 1894. duboko povrediti), venčava se sa Leopoldinom Bonar i svi zajedno putuju po sredozemlju (uključujući Barselonu). Prisustvuje Međunarodnom kongresu slobododnih mislioca u Madridu 1892. kada počinje da definiše svoje viđenje smisala revolucije: profesionalnu revolucionarnu avangardu, generalni štrajk, savez sa proleterijatom. Nakon smrti J.E. Menije nasleđuje veliku svotu novca sa kojom započinje svoj pedagoški i revolucionarni rad. U periodu 1895-1897. odlazi za Australiju u porodičnu posetu i u London na Međunarodni kongres socijalista. Već se u Parizu, razočaran republikancima, približava liberterskim redovima (Robinu, Malatu, Graveu, Lorensu...) i svoja najprestižnija i najpoznatija dela posvećuje anarhistima.

Stiže u Barselonu 1901. godine u nameri da otvori svoju čuvenu Modernu školu koja će početi sa radom 8. septembra iste godine i u čijem komitetu će se nalaziti Odon i Ramon i Kahal; škola će postići zapažen uspeh kao alternativa katoličkim i državnim školama; svoj vrhunac dostiže aprila 1906. godine (demonstracije koje su se zalagale za laičko obrazovanje), ali mesec dana kasnije kreću manevri s ciljem da se saseče njen rad. Od 1894. pa do smrti pripisuje mu se učešće, naročito u ulozi finansijera, u svim revolucijama, ustaničkim pokretima, generalnim štrajkovima i ubistvima važnih osoba koja se odigravaju u Španiji, kao i povezanost sa Valjinom, Estevanesom, Malatoom, Portetom i drugima; zatim, učešće u ubistvu Kanovasa koje je izvršio Anhioliljo, štrajkovima s kraj XIX veka u Barseloni, kampanjama o Monđuiku i Alkali del Valje, da bi ga konačno doveli u vezu sa atentatom na Morala (zbog čega ga zatvaraju do juna 1907).

Po izlasku iz zatvora odlazi u Evropu, putuje po Andaluziji, učestvuje u aktivnostima dalekosežnog odjeka (osnivanje časopisa L’école renovée u Parizu i Briselu, stvaranje Međunarodne lige za racionalno obrazovanje dece, kampanja za oslobođenje zatvorenika iz Alkale del Valje...) i uviđa da jedino može da računa na anarhiste. Ponovo otvara svoju izdavačku kuću, ali ne i školu, finansira štampu proleterijata (Solidaridad Obrera), osniva masonsku ložu (Los Siete Amigos, 1908) i neprestano ga optužuju da je bio podstrekivač i organizator „Tragične nedelje“ (Semana Trágica), zbog čega ga hapse, izvode na suđenje i streljaju što će dovesti do skandala svetskih razmera. Umro je uz poklik: „Živela Moderna škola!“.

Autor je sledećih dela: „Zavist. Ateistička priča“ (Envidia. Cuento ateo – London, 1900), „Moderna škola, posthumno objašnjenje i domet racionalističkog obrazovanja“ (La Escuela Moderna, póstuma explicación y alcance de la enseñanza racionalista – Barselona, 1912), L’espagnol pratique (Pariz, 1895), „Ferer i generalni štrajk“ (Ferrer y la huelga general - Barselona, 1910), „Stranice za istoriju“ (Páginas para la historia - Barselona, 1910), prologa za brojne knjige, kao i neobjavljenih dela (kako tvrdi njegova ćerka): „Dnevnik mojih misli“ (Diario de mis pensamientos, između 1901-1908), Zbirka vesti i misli (Colección de noticias y pensamientos), Načela naučnog morala (Los principios de la moral científica), Realizmi i idealizmi (Realismos e idealismos), Llibreta d’estudi d’idiomes. Pisao je članke za časopise Humanidad Nueva, El Productor, La Revista Blanca itd. i imao je ključnu ulogu u osnivanju sledećih: Boletín de la Escuela Moderna, La Huelga General i Solidaridad Obrera.

Bio je čovek koji je verovao u moć generalnog štrajka kao revolucionarne taktike; ipak, svoj ugled stiče na polju pedagogije. Pedagogija koju je on primenio u praksi direktno je povezana sa anarhističkom tradicijom Godvina, Bakunjina i Kropotkina, kao i sa načelima komiteta koji se zalagao za libertersko obrazovanje Malata, Reklija, Gravea i Tolstoja, odnosno integralnu, racionalističku, mešovitu i libertersku školu, kojoj se pridružuju elementi Spensera, Rusoa, Robina i drugih. Time će moderna škola postati mitski primer anarhističke pedagogije a rukovodiće se antiautoritarizmom, zajedničkim školovanjem bez obzira na pol i stalež, antidržavnošću, integralnim obrazovanjem, egalitarizmom, idealizmom, kao i racionalizmom, naučnim duhom i laicizmom; udaljiće se od neutralizma koji je predlagao Melja; iako svestan da škola odgovara interesima Države - Prestonice neće je osporavati, već će nastojati da je preobrazi u nešto što odgovara prirodnom razumu; isto tako neće dozvoliti potcenjivanje učitelja u korist učenika; biće to škola kritičkih umova iz koje će izlaziti buntovnici. Služio se pseudonimom Sero.

Preuzeto iz Nacrt istorijske enciklopedije španskog anarhizma, Migela Injigesa (Madrid, 2001); Prevod: CLS, 2006.

Napravio: Hal 9000 zadnja izmena: Sreda 13. October 2010. [16:32:14 UTC] od rata


Narodni ustanak u Grčkoj



Undefined rss id 2
Pažnja!






GNU FDL Powered by TikiWiki Powered by PHP Powered by Smarty Powered by ADOdb Napravljeno uz pomoć CSS Powered by RDF osnaženo sa HAWHAW
rss Članci RSS Galerije slika RSS Forumi rss Direktorijumi
[ Vreme izvršavanja: 0.09 sekundi ]   [ Korišćena memorija: 3.89MB ]   [ 69 upita baze podataka ]   [ GZIP Disabled ]   [ Opterećenje servera: 0.45 ]