Pesma o iskovanoj sreći

No je li nam sreća u rukama? Nije li to himera?
Mi, prvi u borbi sa morom, hoćemo l' imati mir za gradnju?
Najveća se mora izlegla gde beše vera van mera.
Gušioci Oktobra hoće da zgaze budućnost sadnju.

Krvnicima mnogim odolesmo. No stare pretnje još traju.
Čudovište novo se otkri iz krinke naših ideala.
Trula je varka prsla - saznanja sad čista sjaju,
i uz nas rastu snage protiv starog i novog Baala.

Neće u ime sunca ukrasti sunce s neba!
Neće u ime slobode porobiti slobodnu zemlju!
Rad spasa neće nas lišiti mozga i srži i hleba!
O, kakva sreća što smemo sresti kremaljsku memlu!

Mi nismo sami. Snaga će naša nove snage hraniti.
Zar snage budućnosti strte, bez kičme i nade da plaze?
O, sreća je imati snage i cvat svoje sreće braniti -
o, sreća je nositi istinu, imati veru i kazati staze!

Jovan Popović, 1951.
Odlomak iz istoimene pesme