Anarhističke milicije 1936. - 1938.

Stvaranja ovih formacija počelo je u Barseloni (iako su neke grupe spontano počele da se okupljaju i u ostalim mestima kao vid otpora fašistima), i po ugledu na kolone nastale u Barseloni formiraju se i ostale koje su se kasnije ujedinile sobom da bi na kraju nestale, manje ili više pristavši na to da budu militarizovane.

Nakon prvog sastanka Veća antifašističkih milicija u Barseloni, neposredno po ugušenju fašističke pobune, postignut je dogovor o nastavku organizacije milicija. Prva je bila "Durutijeva" kolona koja je pošla za Aragon 24. jula 1936. godine i koju su sledili i drugi odredi na manje-više sličan način. Na početku su konfederalni sindikati bili zaduženi za to da ih zadrže na okupu i pobrinu se za porodice milicinera (svi su dobrovoljno pristupali).

Bili su organizovani u grupe od po destetoro ljudi koje su zatim formirale četu, (oko 100 ljudi) koje su se zatim spajale u grupacije (oko 500 ljudi), a svaka formacija pojedinačno imala je jednog delegata koga su sami birali na osnovu kompetentnosti. Skup delegata svake čete formirao je komitet, a delegati grupacija formirali su ratni komitet odreda. Svaki odred imao je vojnog tehničara kao i sindikalno-političkog delegata. Nešto kasnije uvedeni su i radnički i vojnički saveti sa ciljem da se održi ideološka i revolucionarna ćistoća milicija.

17. septembra 1936. godine CNT je predložio obavezno formiranje Narodne milicije u okviru plana za stvaranje Nacionalnog Saveta Odbrane, koji bi bio povezan sa savetima radnika i vojnika i u isto vreme se manje ili više jasno zauzimao za centralizaciju rata i veću disciplinu. Nakon što je propao predlog pomenutog saveta, CNT se integrisala u Vladu i predložila komisiju za ratna pitanja koja je bila prihvaćena od strane kolega iz Vlade (to je bio Viši Ratni Savet), ali bio je potpuno neplodan. Ono što je zatim usledilo, bila je progresivna predaja CNT-a što je značilo sledeće: pretvaranje odreda iz centralne zone u vojne jedinice sa ciljem da dobiju oružje koje do tada nisu uspeli da dobiju. Zatim, oktobra 1936. katalonska CNT, fiksira norme za za svoju bezočno militarizovanu miliciju koja je bila pod jedinstvenom komandom, i u to vreme se već govorilo o “Narodnoj armiji”.

Februara 1937. godine, katalonska FAI staje u odbranu procesa militarizacije. Ali ipak, mali broj anarhista pristupilo je vojnim akademijama i isto tako mali broj je bio na mestu političkih komesara. Bilo je različitih mišljenja o tome da li je milicija uspela ili ne da deluje kao prava vojska: po nekima ovaj proces bio je samo prividan, a po drugima, iako proces militarizacije možda i nije bio potpun, bio je dovoljan da spreči da prethodni odredi milicije traže zaštitu od napada komunista, socijalista i republikanske buržoazije. Sa druge strane, nesumnjivo je da sa prolaskom vremena i dolaskom onih koji su prinudno napustili svoju ideologiju, kao i dolaskom šačice komunista koja je bila opterećena vojnim teretom, i sa procesom dezanarhizacije mnogih koji su bili zaslepljeni ordenjem, i ostalih, od nekadašnjih milicija ostalo je veoma malo.

Bez pretenzija da budemo iscrpni, uključićemo listu nekih odreda anarhističkih milicija. Adra (1936. jug Granade), Orlovi slobode (Madrid, jun 1936. pod komandom Salvadora Sedilesa sa Benitom Pavonom i Fransiskom Tortosom.), Agilućos (kolona Vivankos - Garsija Oliver ujedinila se sa kolonom Askaso i pretvorila se u 28. Diviziju), Alkojana (ova kolona se ujedinila sa disidentima Gvozdeog odreda, i završila kao 82. Brigada), Ljubav i sloboda (Madrid 1936. sa Amorom Nunjom i Albertom na čelu), Andalusija-Ekstremadura, Askaso (bataljon transformisan u 149. Brigadu i 16. Diviziju pod komandom More), Milicije Asturije (decembra 1936. to su bili bataljoni na početku pod komandom Karosere, Onofrea Garsije Tiradora, Viktora Alvaresa, Faustina, Marija Kueste, Mersela, E. Dijasa, kasnije su nazvani Bataljoni 207-214, kojima su se priključili odredi Penida i Migelesa sa Generalštabom u Gijonu sa pukovnicima Linaresom i Pradasom i komandantom Galjegom); Barastro (ujedinjen sa kolonom "Crno i Crveno", pretvoren u 127. Brigadu, i 195. Brigadu); Odred Karod-Ferer (koji se ujedinio sa kolonama Taragone i Morelja da bi prešao u 118. Brigadu koja je ujedinjena sa Ortisom i Južnim Ebrom završila kao 25. Divizija); CEFA (iz Malage); CNT-13 (iz Valensije, koga je organizovao S. Tronkoni, od oktobra na teruelskom frontu); CNT-FAI (ujedinjen sa kolonom "Crveno i Crno", kasnije 127. Brigada); Centar (medju milicijama centra bili su: Mora, Orobon, Omladinski oslobodilački bataljon koga je izgleda u Malagi oformio Santana Kalero, u okviru Rosalovog odreda, i koji su pretvoreni u Brigade 61, 59, i 60, Toledo, Ferer, Sako i Vanseti, zajedno sa Merom, Karlosom i Eusebiom Sansom, Valjom, Arenasom, Dominges Romanom); kolona "Duruti" (kasnije 26. Divizija); Slobodna Španija (kasnije 77. Brigada); Spartak (kasnije 70. Brigada); Fantasma (iz redova CNT-a i UGT-a, sastavio ga je kapetan Uribari u Levantu nakon što se povukao iz ekspedicije u Majorki avgusta 1936. i otišao u Madrid); Federales (kasnije integrisan u 28. Diviziju); Milicija Galicije (na Madridskom frontu); Gandia (divizije CNT-UGT); Gvozdeni odred (kasnije 83. Brigada), Ilario Samora (nakon što je izašao iz Leride, ujedinjuje se sa odredom Ortis); kolona "Iberija" (ujedinjuje se sa kolonom Tores-Benedito); Libertad (državni bataljon Santandera); Mano Negra (ujedinjuje sa sa kolonom "Crveno i Crno", kasnije Brigada 127.); Mansanares (milicije sektora Mansanaresa); Maroto (avgusta 1936. izlazi iz Valensije prema Andaluziji); Mirasol (ujedinjuje se sa Tores-Benedito); kolona Morelja (ujedinjuje se sa odredom Karod Ferer); Ortis (ujedinjuje se sa Južnim Ebrom i odredom Ilarija Samore te sa odredom Karod-Ferera sačinjava 25. Diviziju); Paso a la idea (Manresa); Penjalver (nakon što izlazi iz Taragona, ujedinjuje se sa odredom Ortis); kolona "Crveno i Crno" odred, Rosalova kolona, Radnička solidarnost, Jug Ebra, Taragona, (ujedinjuje se sa kolonom Karod-Ferer); Hram i Pobuna (iz Valensije, odred nastao decembra 1936. i ujedinjuje se sa Gvozdenim odredom); Zemlja i sloboda, Tirado (odred kojim je upravljao pukovnik istoga imena koji se borio u zoni Malage, avgusta-septembra 1936.); Tores-Benedito (kasnije 81. brigada); Valdepenjas (milicije odseka valdepenjas); Valjes Oriental (ili kolona Askaso iz Granoljersa, kasnije čini deo 28. Divizije); Vaskas (odred koga su sacinjavali bataljoni Bakunin, Malatesta, Isak Puente, Sako i Vanseti, Duruti, Selta, Internacional, i deo bataljona UHP, sa štabovima u Kastilji de Bilbao).

Preuzeto iz Nacrt istorijske enciklopedije španskog anarhizma, Migela Injigesa (Madrid, 2001); Prevod: CLS, 2006.