RAZMATRANJA I OCENE O TREĆOJ INTERNACIONALI

Anhel Pestanja

(Drugi deo Izveštaja podnetog Nacionalnom komitetu Nacionalne konfederacije rada)

Po ruskom kalendaru Oktobarska, a po našem Novembarska revolucija, izvedena 1917. godine u Rusiji, dovela je na vlast Komunističku partiju, predajući joj upravljanje državom rođenom u revoluciji.

Ruska komunistička partija - poznatija u celom svetu kao boljševicizam ili boljševizam (upotrebljavaju se oba naziva, mada više ovaj drugi) nije postojala kao takva pre Novembarske revolucije.

Boljševici - ili ruski komunisti - bili su frakcija u Ruskoj socijaldemokratskoj partiji, koja se ni po čemu nije razlikovala od Nemačke socijaldemokratske partije, ni po svojoj ideologiji ni po svom učenju. Druga frakcija Ruske socijaldemokratske partije bili su menjševici. Te dve reči - „menjševik" i „boljševik" - nemaju drugog značenja na našem jeziku nego „član većine" i „član manjine", to jest partijska desnica i levica.

Današnji boljševici ili većinski komunisti, revolucionarna frakcija Ruske socijalističke partije, bili su menjševici, manjina, do 1907. godine, kada su dobili većinu na jednom glasanju na kongresu, održanom u to vreme u Helsinforsu, o partijskoj taktici. Od tada su menjševici, manjina, postali boljševici ili većina, a oni koji su do tada bili većina, tj. reformisti, zauzeli su mesto koje su njihovi protivnici upraznili.

To što su oni koji su se do navedenog kongresa nazivali boljševicima prešli na mesto svojih partijskih kolega, ali i protivnika kada je reč o pravcu kretanja prema socijalizmu, i obratno, nije narušilo slogu između dveju frakcija, niti ih je bitno razdvojilo, već je jedino izmenilo generalnu liniju partije u izrazito revolucionarnom smislu, ne sarađujući sa buržoazijom i posvećujući se više nepomirljivoj i nemilosrdnoj kritici.

Pa čak i kada se to moglo očekivati, nije došlo do rascepa u krilu Ruske socijalističke partije. Mada je boljševička frakcija, na čelu sa Lenjinom, nametnula svoj revolucionarni kriterijum i usmeravala i rukovodila partijom, u njoj su se zadržali sloga i jedinstvo akcije i propagande. To traje do marta 1917, tj. do prvog perioda revolucije. Jasno je da govoreći o jedinstvu partije, mislimo na stvarno jedinstvo, na njenu celinu kao političkog organizma, pa i u pogledu opštih ideja i principa, dok se neslaganje javlja jedino u taktici.

Međutim, borba u partiji, uprkos prividnom jedinstvu, dostigla je neslućene krajnosti, ne toliko zbog doktrinarnih i teorijskih neslaganja koliko zbog zapovedničkog i samoživog karaktera vođa koji su rukovodili svakom od grupa. A što jedinstvo nije raskinuto, duguje se ne toliko dobroj volji svake frakcije i njihovim upravljačkim elementima koliko zajedničkoj opasnosti koja ih je pritiskala, carističkoj tiraniji.

Ono što je unutrašnji samodržački i prinudni karakter delio i razdvajao, ujedinjavala je spoljašna opasnost koja je sve podjednako pritiskala. Živeći i boreći se u tajnosti, izvan svakog zakona i s one strane zakonitosti, izloženi stalnoj opasnosti od hapšenja i proterivanja u Sibir, često su morali da pružaju uzajamnu pomoć, a to je ono što je održavalo taj privid jedinstva.

Revolucija je to srušila. Pošto je probijena i razrušena brana tiranije, izlile se i razlile njene vode i nestalo pretećeg mača nad glavama, boljševici i menjševici su se razdvojili i svako je nastavio svojim puteni u skladu sa kriterijumom i stremljenjem svoga vođe. Međutim, to razdvajanje nije izmenilo naziv koji je svaka frakcija nosila do tada. Svaka grupa se bori da nametne svoj program, svoje gledište, ali su i dalje ostali boljševici i menjševici.

Ono što bismo mogli da nazovemo pupčanom vrpcom koja ih je spajala, potpuno je presekao državni udar (ne revolucija, mada svet misli drukčije) od 11. novembra 1917. Rascep, koji se do tada mogao smatrati privremenim (toliko puta su se partije ili grupe delile i ponovo spajale), postao je konačan za boljševike i menjševike. Pobeđeni i surovo proganjani od svojih bivših partijskih drugova, menjševici su nestajali ili su se postepeno stapali sa njima srodnim političkim elementima, dok su boljševici, koji su osvojili vlast i rukovodili i usmeravali revoluciju, obrazovali partiju, pa otud i njihovo uključivanje u svet ideja pod imenom Ruske komunističke partije.

dalje