Fransisko Ljopart Sabate

Nekad se piše Sabater. Poznat je kao El Kiko (El Quico). Rođen je u mestu Ospitalet de Ljobregat 1915. (prema drugim izvorima rođen je u Barseloni 30.3.1914) – poginuo je u San Seloni 5.1.1960. u sukobu sa narodnom milicijom Katalonije (somatén) i civilnom gardom.

Sa sedam godina roditelji ga smeštaju u dom Duran u Barseloni odakle beži i vraća se kući. Radio je kao vodoinstalater, a pre proglašenja republike postaje član CNT-a u svom gradu. Njegov životni put počinje oko 1932. kada učestvuje u formiranju radne grupe Los Novatos (Novajlije) i kada se učlanjuje u FAI; u tom periodu pohađa i racionalističku školu Fransisko Ferer (Francisco Ferrer) koja se nalazila u njegovom rodnom gradu. Učestvuje u decembarskoj pobuni 1933, a naredne godine završava u zatvoru. Proglašavaju ga beguncem 1935. i učestvuje u pljački jedne banke s ciljem da se poboljšaju fondovi zatvorenika.

Avgusta 1936. odlazi na aragonski front sa Mladim orlovima (Los Aguiluchos), bori se u Askasovoj diviziji, u diviziji 25 i učestvuje u sukobima sa staljinistima, zbog čega je morao da napusti Teruel i pobegne u Barselonu gde radi na oslobađanju brojnih anarhističkih zarobljenika. Hapse ga zbog smrti staljiniste Arinja i zatvaraju u Barseloni, a zatim i u Viću, odakle beži pred mecima žandara; priključuje se 26 diviziji u kojoj će ostati do kraja rata i sa kojom će februara 1939. preći francusku granicu (završava u logoru Verne); u decembru ga šalju u fabriku baruta u Angulem, a nakon pobede Nemaca u fabriku plina.

Bori se na strani antinacističke gerile i 1943. živi u okolini Perpinjana, i verovatno odlazi do Barselone radi proučavanja granice i rada na terenu. Nakon CNT-ovog kongresa održanog 1945, Sabate je jedan od najenergičnijih zagovornika ideje da se pojača borba protiv Franka; te iste godine sa Paresom sprovodi napade, transporte oružja i oslobađa zatvorenike u Kataloniji, dok ujedno organizuje široku mrežu podrške. U Francuskoj je 1948. u odsustvu osuđen na tri godine zbog krijumčarenja oružja; u Barseloni 1949. stupa u kontakt sa grupom Los Maños (Aragonci) sa kojima priprema neuspeli atentat na Kintanela, a sa grupom Facerías pokreće snažnu kampanju pred Frankov dolazak u Barselonu.

U junu 1949. hapse ga u Francuskoj i provodi skoro godinu dana u zatvoru (u Monpelijeu). U to vreme frankistička milicija razbija mrežu stvorenu u Kataloniji. Početkom 1955. osniva anarhosindikalističke grupe (koje nije priznavao CNT koji je delovao u izgnanstvu) i bori se u Barseloni oružjem i propagandom; u periodu 1956-1957. grupe su razbijene (42 uhapšenih u Kataloniji), a Sabate završava osam meseci u zatvoru u Monpelijeu. Prisustvuje plenarnoj sednici u Vijerzonu 1959. (na kojoj je dogovoreno da se reaktivira snažna borba protiv Franka) i vraća se u Španiju decembra 1959. sa Mirakleom, Konesom, Madrigalom i Ruisom. Na granici grupa upada u zasedu iz koje je jedino Sabate izvukao živu glavu, mada ranjen. No, dokrajčili su ga u San Seloniju.

Nasumnjivo najpoznatiji antifrankistički urbani gerilac. Načelno je poštovao norme CNT-a ako se izuzme period 1955-1956. Čovek od akcije, nastavio je da se bori i kada je bilo jasno da je poraz neminovan. Leonor Kastelj je bila njegova životna saputnica.

Preuzeto iz Nacrt istorijske enciklopedije španskog anarhizma, Migela Injigesa (Madrid, 2001); Prevod: CLS, 2006.