DURUTIJEVI PRIJATELJI - HRONOLOGIJA

POL ŠARKI

08.09.1936.

Pišući u "Solidaridad Obrera", Žaim Balios je izneo mišljenje da "Troškove sadašnjeg rata mora podneti buržoazija... Ali u odnosu na novac oduzet od neprijatelja, moramo nametnuti obavezan račun svakoj opštini. Niko ne bi trebao biti izuzet od te dužnosti. U ovom odsudnom času moramo se pripremiti i na veće žrtve da bi socijalna revolucija mogla da pobedi. Takodje, ne sme biti zaboravljeno da drugovi na frontu računaju na ponašanje radnika koji su ostali u pozadini."

oktobar 1936.

Ratni komitet Kolone Duruti je odlučio da pošalje delegata u Moskvu, na proslavu godišnjice Oktobarske revolucije. Nepoverljiv zbog pozivnice dobijene od sovjetskog konzula u Barseloni, Ovsenka Antova, Duruti je napisao otvoreno pismo sovjetskim radnicima. U pismu je stajalo: "Nemamo poverenja u politiku čak i ukoliko se vodi pod imenom demokratske ili antifašističke. Verujemo u našu klasnu braću... nizašta na svetu se nećemo odreći naših principa, principa borbe radničke klase za oslobodjenje." Francisko Kareno, bivši učitelj i član Ratnog komiteta Kolone, sa specijalnom odgovornošću za propagandu, izabran je za delegata. On je posetio Sovjetski Savez zajedno sa Martinom Gudelom. Kareno je kasnije bio i član Durutijevih prijatelja (DP).

06.10.1936.

Balios, koji je 1935. objavio knjigu ("Octubre Catalan!") u vezi sa ustankom u Kataloniji oktobra 1934, izložio je u "Solidaridad Obrera", u tekstu nazvanom "Ne možemo zaboraviti šesti oktobar", nameru Katalonaca da obeleže drugu godišnjicu pobune. "Na drugu godišnjicu oktobarskih dogadjaja moramo ubediti sve radike da osiguraju da se revolucija probije u svaki aspekt života. Posledice će biti jadne ukoliko transformacija uvedena 19. jula bude površna... 6. oktobar zaslužuje da prodje u tišini. Nemoguće ga je porediti sa dogadjajima u julu."

10.10.1936.

Vladinim dekretom uspostavljena je Narodna vojska i načinjen je napredak ka militarizaciji dobrovoljačkih milicija.

15.10.1936.

U "Solidaridad Obrera" Žaim Balios se žali na skrivene kontrarevolucionarne namere sitno-buržoaske štampe, i upozoravao na kočenje revolucije. "Revoluciji se mora služiti bez ikakve sebičnosti... Neka se svako ko se oseti nesposobnim da nas prati, skloni i ostavi nam čist put."

24.10.1936.

U "Solidaridad Obrera" Balios zahteva decentralizaciju i prelazak na nivo sreza. "Ne zaboravimo da se mora sprovesti decentralizacija. Trebalo bi da znamo da ukoliko ostane i jedan centralizovani organ, kreativne mogućnosti, koje su koštale tako mnogo krvi i za koje će tako mnogo krvi još biti proliveno... biti zauvek izgubljene za nas."

novembar 1936.

U intervjuu "L'Espagne Antifasciste" Duruti je povodom vladinog dekreta o militarizaciji milicija rekao: "... Ta vladina odluka ima bedan efekat. Lišena je ikakvog smisla za realnost. Postoji nepomirljivi kontrast izmedju takvog mentaliteta i mentaliteta milicija... Znamo da će jedan od ta dva stava morati da nestane kada se suoči sa onim drugim."

05.11.1936.

"Solidaridad Obrera" je objavio Durutijevu emisiju emitovanu sa stanice CNT-FAI-a, upućenu radnicima Katalonije. "Došlo je vreme koje zahteva žrtve i onih koji žive u gradovima. Mora se sprovesti efikasna mobilizacija svih radnika u pozadini, za koje mi koji smo već na frontu želimo da znamo kakvi su i da li možemo da se oslonimo na njih kao pozadinu... Namera dekreta Generalidada o militarizaciji je da nas zaplaši i da nas prisili na gvozdenu disciplinu. To je greška i mi pozivamo autore dekreta da dodju na front i osete naš moral i disciplinu. Onda ćemo otići i uporediti taj sa moralom i disciplinom pozadine... Mi koji smo napustili Kataloniju poverili smo upravu nad ekonomijom vama. Vi takodje morate živeti odgovorno i disciplinovano."

20.11.1936.

Duruti je ubijen na madridskom frontu. (Preko pola miliona ljudi je prisustvovalo njegovoj sahrani u Barseloni.)

02.12.1936.

Haime Balius piše u "Solidaridad Obrera": "Takozvano Katalonsko pitanje kao takvo mora odmah biti razjašnjeno... Budimo jednaki pred zahtevima sadašnjeg trenutka."

06.12.1936.

Pišući u "Solidaridad Obrera" o temi "Durutijevog testamenta", Balius je izjavio: "Duruti je otvoreno izjavljivao da nama anarhistima treba revolucija prožimajuće (apsolutne) prirode i da drugovi koji se tako nepokolebljivo odupiru fašizmu na frontu neće tolerisati bilo kome da se meša u revolucionarni i oslobadjajući sadržaj današnjice."

decembar 1936.

Nemački dobrovoljci u Internacionalnoj grupi Kolone Duruti, izložili su svoje negodovanje zbog nametnute militarizacije i izneli su spisak činjenica za koje su insistirali da bi trebale biti ubačene u bilo koji novi vojni zakon; tražili su da delegatski sistem bude zadržan zajedno sa egalitarskim karakteristikama, i tražili su da Vojnički saveti predstavljaju vojsku u potpunosti.

17.12.1936.

U "Solidaridad Obrera" je Haime Balius pišući o oportunistima i skorojevićima izjavio: "Revolucija mora biti gruba, možemo reći čak i brutalna... Došlo je vreme da očistimo revolucionarne kadrove. Ukoliko to ne uradimo, rizikujemo da izvedemo površnu revoluiju, revoluciju samo po imenu. Skorojevići moraju biti zaustavljeni."

29.12.1936.

Izlazi prvi broj novina "Ideas", glasilo slobodarskog pokreta u oblasti Baho Lobregat, oblasti poznatoj po svojoj nepomirljivoj revolucionarnosti. Spisak saradnika je sadržavao i Haime Baliusa i Franciska Karera koji su obojica bili članovi DP.

1937.

U novoj godini vlada nastavlja da plaća i snabdeva opremom samo regularne (tj. militarizovane) borbene jedinice.

16.01.1937.

Sa strane Kolone Duruti sledeće jedinice, 4. odred iz Gelze, grupa "Accion y Alegria", Internacionalna grupa, artiljerijske baterije, mitraljeske sekcije i stotine drugih... objavili su proglas "Drugovima, konfederalnim kolonama" protestvujući protiv militarizacije i nudeći specifičnu strukturu prihvatljivu za borce. Tvrdili su "Mi govorimo u ime svakoga u stotinama Kolone Duruti... Očigledno, vlada uslovljava snabdevanje opremom militarizacijom... Sudeći po onome što sami komiteti izjavljuju, ne mogu nam dati uverenje da će nas vlada u Madridu snabdevati opremom čak i ukoliko se militarizujemo. I to je problem, kršenje naših principa bi bilo nagradjeno sa ništa manje nego praznim obećanjem." Ovaj manifest je objavljen u novinama "Acracia" iz Lerida. U novinama DP ("El Amigo del Pueblo", br.5. od 20.07.1937.) taj manifest je ponovo objavljen i u njemu stoji: "Na datum u dnu ovog manifesta, grupa Durutijevih prijatelja, većim delom sastavljena od drugova sa aragonskog fronta, Kolona Duruti (sekcija iz Gelze) objavljuje svoj stav u odnosu na militarizaciju koja tokom vremena potvrdjuje da je protiv "većine" koja joj se suprotstavlja... čak i sa linije fronta, usred blata rovova, usled hladnoće i žedji, dok gledamo drugove kako ginu iz dana u dan, mi se suprotstavljamo anti-revolucionarnom samoubilačkom kursu koji slede oni koji savetuju našu organizaciju."

18.01.1937.

Katalonska vlada Generalidad je usvojila 58 dekreta od kojih je nekoliko ograničavalo revoluciju.

05-08.02.1937.

Delegati anarhističkih milicija sastali su se na kongresu u Valensiji da diskutuju o pitanju militarizaije. Neposlušni deo Kolone Duruti (sektor Gelza) predstavljao je Pablo Ruiz, čovek koji je pomogao Durutiju prilikom napada na kasarnu Atarazanas u Barseloni 20.07.1936. Nekoliko puta su neposlušnicima iz Gelze slate instrukcije da se povinuju odlukama donetim u odnosu na militarizaciju. Nalozi regionalnih komiteta CNT-a i FAI-a su bili ignorisani. Zbog toga je naredjeno da neposlušici polože oružje i napuste front. Neprijateljstvo izmedju poslušnih i neposlušnih sekcija Kolone Duruti je bilo tako ozbiljno da je komisija Kolone, kojom je predsedavao Hoze Mancana, razgovarala sa regionalnim komitetima o toj temi. Kao rezultat, milicionari iz Gelze su pozvani da reše situaciju na jedan ili na drugi način (pristajući na militarizaciju ili da napuste front). Oni su se složili da apuste front i predaju oružje u roku od 15 dana. Kasnije su DP to objasnili (u "El Amigo del Pueblo", br.5, 21.07.1937.): "Napustili smo front zbog činjenice da nismo imali želju da na sebe preuzmemo odgovornost za pogrešne stavove čiju propast smo predvideli. Sada, vrativši se u pozadinu, mi ostajemo spremni za borbu."

04.03.1937.

Dekretom je Generalidad raspustio kontrolne patrole. U novinama POUM-a "La Batalla", Andre Nin je objavio veliki izvod iz članka Žaima Baliosa, objavljenog u večernjim novinama CNT-a, "La Noche". (Balios je bio direktor "La Noche"-a koje su, zajedno sa "Catalunya"-om, prodavane u tiražu od oko 45.000 kopija dnevno... cifra je iz "Solidaridad Obrera" od 02.04.1937.) U tom članku, koga je Nin pozdravio, Balios piše: "Mi anarhisti smo došli do granica naše savesti... Nema ni koraka unazad. čas je za akciju. Spasimo revoluciju," kao i: "Ukoliko nastavimo da odustajemo od svojih pozicija nema sumnje da ćemo uskoro biti poraženi i da će revolucija postati jednostavo još jedan suvenir. Zbog tog osnovnog razloga je neophodo da se razvije nova orijentacija u našem pokretu." Balios takodje piše da je bio zadovoljan da otkrije kako je "... naša želja sada i želja jednih večernjih novina, jedne organizacije sa kojom se, u osnovi, slažemo kada su u pitanju trenutna revolucionarna epoha i uloga radničke klase." Jaso, ta organizacija je bila POUM.

05.03.1937.

"Solidaridad Obrera" je objavila proglas o formiranju grupe DP. "Durutijevi prijatelji nije samo novi klub. Mi želimo da vidimo Špansku revoluciju prožetu revoluionarnom oštroumnošću našeg Durutija. DP ostaju verni poslednjim rečima našeg druga, izgovorenim u srcu Barselone prilikom razotkrivanja rada kontrarevolucije... Da bi se upisao u naše udruženje, za svakoga je osnovno da je član CNT-a i da podnese dokaze o dosijeu borbe i odaosti idejama i revoluciji. Privremeno se molbe podnose u Rumbia de Cataluna, 15, principal (Sekcija novinara CNT-a) izmedju 17 i 19h.

08.03.1937.

Osnivanje DP objavljeno je i na stranama "Frente", organu Kolone Duruti, štampanom u Pina de Ebro, u Aragonu.

17.03.1937.

Sastanak DP zakazan za 19.30h tog dana kao "Društvena premisa" grupe u Rambla de las Flores, 1, objavljena je u "Solidaridad Obrera". Cilj tog sastanka je bio da se izabere novi rukovodeći komitet i da se položi statut kojim bi se upravljalo grupom. "U isto vreme apelujemo da nam se priključe militanti odredjenih stanovišta i odredjenih organizacija koji žele da se oformi grupa koja bi se u potpunosti oslanjala na zapovesti ostavljene nam u nasledstvo mučeništvom ideala, idola Naroda."

20.03.1937.

"Solidaridad Obrera" objavljuje vest o sastanku DP, planiranom za 11h 21.03.1937. Ovo obaveštenje je ponovljeno i sledećeg dana.

31.03.1937.

U broju 6, godina II, organa POUM-a na engleskom jeziku, "The Spanish Revolution" (31.03.1937.) zabeležen je pokret CNT-a ka centralizaciji autoriteta u odnosu na njihove regionalne komitete. Ti komiteti su bili ovlašćeni samo da dekretuju mobilizaciju, izdaju naredjenja i lozinke, itd. "Svako ko se ne ponaša po tim zakonima i dogovorima, biće javno isključen iz organizacije ."

01.04.1937.

"Ruta", organ Slobodarske omladine Katalonije, donosi članak DP nazvan "U odbranu anarhističkog koncepta revolucije". U njemu piše: "Ne upiremo prst ni u koga. Osećamo strasnu ljubav za naše propise i naše organizaije. Ali kao militanti tih organizacija imamo neosporno pravo da progovorimo. Još uvek ima vremena da spasemo revoluciju i revitalizujemo naše propise, ali moramo produžiti sa revolucijom."

08.04.1937.

Baliusov članak "Povedimo revoluciju" se pojavio u "Ideas" br.15. Govoreći o drskosti kompanija, Balius kaže: "Nedopustivo je da pojedinac bez i najmanje podrške iz proizvodnje pokušava da naduva svoju vlast koja po pravilu pripada jedino radnom narodu... Ali za to ne treba kriviti buržoaske političare, na kraju, njihove su deonice u igri. Ne. Moramo odmeriti krivicu revolucije koja nije uklonila u stranu neprijatelje radničke klase, pogled se može uperiti na radničke redove... na one čija je neodlučnost u prvim stepenima dopustila snagama kontrarevolucije da narastu do obima koji bi sada bilo vrlo skupo smanjivati."

14.04.1937.

Kako se proslava Druge republike približavala, DP su objavili letak adresiran "Radnom narodu". On je sadržao beleške o opasnosti koju revoluciji predstavljaju držva, parlamentarni socijalizam, snage bezbednosti koje kontroliše vlada, kao i o pokušaju skretanja pažnje sa jula 1936. na april 1931. "Talas reakcije pothranjuju oni delovi srednje klase koji leže na leševima pretorijanaca koji su pali zbog buržoaskog oblika podrške."... "Ukoliko se povučemo pred neprijateljem, bićemo izbačeni sa celog poluostrva. Nemojmo se kolebati."... "Mi raspolažemo organima koji mogu zameniti državu koja je u ruševinama. Sindikati i opštine moraju preuzeti upravu nad ekonomskim i društvenim životom poluostrva. JASNA I OČIGLEDNA SOLUCIJA... SLOBODNI SINDIKATI I SLOBODNE OPŠTINE."... "Parlamentarni socijalizam... okuplja više buržuja nego radnika."... "Nismo spremni da tolerišemo besramnu situaciju gde fašisti tumaraju ulicama i gde je gnezdo foteljaša poštovano, dok naši drugovi sede u zatvoru čekajući oslobodjenje."... "Ne uzimamo učešće u proslavi 14. aprila. To sećanje nam je mrsko. Samo ga politički paraziti mogu obeležavati."... "14. april nije dan za demonstracije. Poznato nam je značenje aprilske maskarade. I pošto ne želimo da juli završi kao beznadežni rani dani Republike, mi se oštro suprotstavljamo onima koji se bore za Aprilsku godišnjicu i lik advokata uzdignutog na visine predsedničkog kabineta." (odnosi se na Kompanjosa)

16.04.1937.

"Solidaridad Obrera" donosi belešku o pripremama za sahranu Franciska Garsije, i za koju je rečeno da će biti "... od naročite važnosti za Durutijeve prijatelje."

19.04.1937.

DP su održali javni sastanak u Barseloni, u pozorištu "Poliorama". Prisutni su bili Žaim Balios, Pablo Ruiz, Francisko Pelicer (iz Gvozdene kolone) i Francisko Kareno (iz ratnog komiteta Kolone Duruti). Balios, Ruiz i Palicero su činili, zajedno sa Brunom Ladom, anarhističku grupu "Renacer" unutar FAI-a.

02.05.1937.

DP su održali javni sastanak u pozorištu "Goja" u Barseloni. Upozoravali su na preteće napade na radnike, govoreći o sahrani Roldana Kartada, pobuni karabinjera u Ripolu i o drugim provokacijama kao delu serije incidenata planiranih u vladinim krugovima od strane predstavnika takozvanih antifašističkih grupa.

03.05.1937.

Rodrigez Sala, član PSUC-a, je preuzeo vlast nad telefonskom centralom u Barseloni. To je bio početak Majskih dogadjaja koji su produbili razdor izmedju CNT-a, FAI-a, FIJL-a i POUM-a sa jedne strane, protiv PSUC-a, republikanaca, katalonista i regularnih snaga sigurnosti sa druge. Revolucionarne snage su ubrzo obezbedjivale grad, osim samog centra. Baš kada se odbrambeni komitet CNT-FAI-a odlučio na konačni napad na zgradu Generalidada, štab policije i hotel "Kolon", stigao je radio apel Garsije Olivera i Marana Vaskeza iz CNT-a, da se vatra obustavi (04.05.). Reformističke snage su se poslužile tom šansom da obnove svoje napade. Sukob je ponovo izbio.

04.05.1937.

DP su izdali letak na kome je pisalo: "CNT, FAI, grupa Durutijevi prijatelji. Radnici! Revolucionarna hunta. Pobijmo zločince. Razoružajmo sva naoružana tela. Socijalizujmo ekonomiju. Raspustimo političke partije koje su se okrenule protiv radničke klase. Ne predajmo ulice. Revolucija je iznad svega. Pozdravljamo naše drugove iz POUM-a koji su uz nas na ulicama. Živela socijalna revolucija! Dole sa kontrarevolucijom!" Ovaj letak je razumljivo štampan i u "La Batalla" od 06.05.

05.05.1937.

Borbe su se nastavile a "Solidaridad Obrera" je objavila izjave regionalnog komiteta CNT i FAI-a, komiteta FAI-a za poluostrvo, lokalne federacije sindikata CNT-a, regionalnog komiteta Slobodarske omladine i lokalne federacije anarhističkih grupa, gde se one žale na lažni letak koji kruži navodno potpisan od strane POUM-a, CNT-a i FAI-a. Gore navedeni komiteti su prigovarali sadržini tog letka. "Mi želimo da se jasno zna da ni CNT ni FAI nisu potpisali nikakav letak, proglas, manifest, dokument ili bilo koji drugi materijal koji je potpisala i Radnička partija marksističkog ujedinjenja (POUM)."

06.05.1937.

"Solidaridad Obrera" donosi izjavu regionalnih komiteta CNT-a i FAI-a od

05.05.1937.

"Zapanjeni smo lecima koji kruže gradom, a koje je potpisalo neko telo koje sebe naziva "Durutijevi prijatelji". Sadržaj tih letaka je u potpunosti nemoguće tolerisati i suprotan je odlukama slobodarskog pokreta; naša je dužnost da ga se odreknemo javno i u potpunosti.

Neka to zapamte svi drugovi, kao i javnost. Kategorički se odričemo tog letka i naglašavamo da smo se i juče našli u obavezi da se odreknemo još jednog letka istog tela.

Mi iz regionalnih komiteta CNT-a i FAI-a ne dozvoljavamo da iko spekuliše našim organizacijama, niti iko može da flertuje sumnjivim stavovima ili da vodi intrige sa agentima provokatorima.

Svakome su jasne parole tih komiteta. Savet Generalidada je osnovan, svako mora prihvatiti njegove odluke jer smo svi zastupljeni u njemu. Povucite oružje sa ulica."

Takodje su 06.05. DP izdali duži manifest naslovljen rečima: "CNT, FAI, grupa Durutijevi prijatelji, radnici." U njemu je objavljen prikaz borbi (tada još u toku), kao i ranija upozorenja DP-a radnicima o skorašnjem napadu. U njemu su kao provokatori imenovani PSUC, Estat Katalja, Eskvera, snage bezbednosti koje kontroliše Generalidad, kao i vlada Valensije i sami Generalidad kao pozadina. "Osvojili smo ulice koje ne želimo da predamo jer pripadaju nama. Uzeli smo ih otvorenom i odlučnom borbom." Govoreći o majskim sukobima DP objašnjavaju da "Mi nismo izašli na ulice jednostavno da zahtevamo da se naoružana tela razoružaju. Ne. Mi očekujemo odgovarajuću odštetu za krv koja je pala."... "Generalidad ne zastupa nikoga. Nastavak njegovog postojanja je podloga za kontrarevoluciju." ... "Nepojmljivo je da su komiteti CNT-a postupili tako kukavički i naredili prekid vatre i bukvalno nam nametnuli povratak na posao kada smo bili na samoj ivici totalne pobede."... "Takvo ponašanje mora biti okarakterisano kao izdaja revolucije... nešto što niko nikada ne bi trebalo da uradi ili podrži ni po koju cenu. Ne možemo da nadjemo reči da opišemo štetu koju je nanela "Solidaridad Obrera" kao i najpoznatiji militanti CNT-a."... "Napriznavanje od strane CNT-ovih takozvanih odgovornih komiteta nama nije došlo kao iznenadjenje. Unapred smo znali da ti komiteti ne mogu da učine ništa drugo do da uspore napredak proletarijata. Poznajemo TREINTISTAS regionalnih komiteta predobro. Mi smo Durutijevi prijatelji koji imaju dovoljni moralni autoritet da se odreknu tih pojedinaca koji su izdali revoluciju i radničku klasu, pošto su nekompetentne kukavice."... "Nije bilo znanja kako se probiti kroz opšti napad, niti je bilo ikakve koordinacije napora, bar što se nereda tiče. Vreme i municija su bili trošeni na nebitnosti umesto da je planiran brz i odlučan napad. Nedostajali su razumevanje i vodjstvo."... "Prekid sukoba ne predstavlja poraz. Iako možda nismo postigli naše ciljeve, uvećali smo svoje naoružanje."... "Budimo pažljivi zbog nastupajućih dogadjaja. Ne budimo preplašeni, zadržimo čvrst revolucionarni moral. Ne zaboravimo da imamo sve adute. Ne dozvolimo da nas obmane navodna pretnja od napada sa brodova engleske flote, iako demokratske sile u stvari blatantno podržavaju fašizam."... "Ne napuštajmo ulice."... "Drugovi. Na ratne položaje. Ne gubite hrabrost. Budite spremni za prvi poziv koji vam bude upućen. Živela socijalna revolucija! Dole sa kontrarevolucijom! Sva počast palim drugovima."

09.05.1937.

Na ovaj manifest reagovala je i "Solidaridad Obrera" sa rečima: "Telo koje sebe naziva "Durutijevi prijatelji" objavilo je novi manifest u kome iznosi svoje sveže provokacije iskićene demagogijom. CNT i FAI moraju u korenu iseći tu neistrpljivu demagogiju i provokaciju. I to odmah."

17.05.1937.

Regionalni komitet UGT-a se sastao u Barseloni zahtevajući da članovi POUM-a budu izbačeni iz UGT-a, da se partija raspusti, zabrani, njena štampa zatvori, a da se štamparska i radio oprema konfiskuju jer su se "...ponašali potpuno jednako i prema organizacija oblika Durutijevi prijatelji, kojih su se regionalni komiteti CNT-a odrekli."

20.05.1937.

Objavljen je prvi broj novina DP-a "El Amigo del Pueblo". Štampan je u Impremta Laietana, Bu de Sant Pare, 9. DP su imali nameru (na drugoj strani) da predstave svoju publikaciju (manifest od 06.05.1937.) uporedo sa izjavom regionalnih komiteta CNT-a i slobodarskih komiteta za vezu grupa FAI-a u Kataloniji, od 11.05.1937. naglašavajući njihov stav o Majskim dogadjajima. Svrha je bila da se čitaocima omogući da sami odluče čiji je pogled najispravniji. Ni manje ni više nego 109 redova dokumenta DP-a su izbrisali cenzori. DP su naznačili da je njihov manifest dobio podršku grupe drugova iz Hižara. I ponovo su DP insistirali (kako je to Žaim Balios i napisao u naslovu svog teksta sa četvrte strane) "Mi nismo agenti provokatori."

22.05.1937.

Regionalni plenum lokalnih i delovnih federacija CNT-a održan je u Barseloni. Na dnevnom redu je bilo i pitanje DP-a. To je dovelo do okupljanja DP-a čak i pre onog lokalne federacije sindikata CNT-a, kada je, sudeći po DP ("El Amigo del Pueblo", br.5, 20.07.1937.), dogovoreno "... ne raspravlja se o našem slučaju na skupštini sindikata kakav je naš predlog. To se ne radi. Oni kojima je interes da naši stavovi budu sankcionisani lakše je da pokrenu slučaj pred Plenumom lokalnih i delovnih." Sastanak od 22.05.1937. doneo je DP period naklonosti, čime su potkrepljene njihove optužbe o "izdaji" regionalnih komiteta. Taj period naklonosti je trajao 48 sati. "Naš odgovor je bio da mi stojimo iza onoga što je dogovoreno uz prisustvo drugova iz lokalne Federacije, konkretno da naš slučaj bude proradjen na sindikalnim skupštinama, iako su one same lišene mogućnosti da presudjuju u takvim slučajevima, ili da preporučuju šta da se uradi." ("El Amigo del Pueblo", br.5)

26.05.1937.

Pojavio se i drugi broj novina "El Amigo del Pueblo". U njemu su zabeleženi prilozi za otplatu troškova koje su poslali grupa X sa Aragonskog fronta, Migel čaka, Gregorio Hover, komitet iz Belver de činka i drugovvi sa Pina de Ebro. Zabeležena je i smrt člana DP-a Manuela Sančeza iz Salenta, rudarskog grada. Novine su takodje donosile i novosti o formiranju novih odseka DP-a, kao i o skorom otvaranju prostorija DP-a u Sansu, Tarasi, Graciji i Sabadeli. Drugi broj nije cenzurisan i u njemu je proglas: "El Amigo del Pueblo grafička radionica je na raspolaganju svim revolucionarima". Na naslovnoj strani je proglas: "Dvostruki standard koji su na nama primenili cenzori obavezuje nas da im ponudimo nešto škakljivo." Uprkos mogućoj pretnji DP upozoravaju: "Plenum lokalnih i delovnih nije ovlašćen da izbaci i jednog druga. Pozivamo komitete da pokrenu slučaj "Durutijevi prijatelji" na sindikalnim skupštinama, u semenu suvereniteta organizacije."

28.05.1937.

U "Solidaridad Obrera" regionalni komiteti CNT-a i FAI-a i lokalne federacija sindikata CNT-a donose odluku sa Plenuma lokalnih i delovnih federacija od 22.05. koja glasi: "Više nego dupli period naklonosti, koji je dat... da bi se stvorili ozbiljni dokazi... sada je istekao... obaveštavamo obe organizacije, konfederalističku i anarhističku, da nastave da isključuju iz svojih redova sve članove udruženja "Durutijevi prijatelji", a koji se javno ne izjasne protiv osnova koje je usvojila rečena grupa ."

29.05.1937.

"Il Grido del Popolo", novine Komunističke partije Italije u Francuskoj, govore o Kamilu Berneriju: "... jedan od vodja grupe "Durutijevi prijatelji" koja je... izazvala krvavi ustanak protiv vlade Narodnog fronta u Kataloniji... dobio je svoje od strane Demokratske revolucije čije pravo na samoodbranu ni jedan antifašista ne može da ospori."

U "Solidaridad Obrera" Žoakim Oubi i Roza Munjoz pišu otvoreno pismo direktoru novina izjavljujući: "... izvukavši pouku iz svadje koja je izbila izmedju CNT-a, FAI-a i grupe "Durutijevi prijatelji", kojoj sam i ja pripadao, osetio sam se odgovornim da javno raskinem veze sa tim udruženjem, pošto sam protiv borbe za vlast koja se vodi protiv specifičnih i konfederalnih tela... Nastaviću da gledam na drugove koji su članovi "Durutijevih prijatelja" kao na drugove... ali... "Od kolevke pa do groba, nikada bez CNT-a moga."

01.06.1937.

Izveštaj Nacionalnog komiteta CNT-a (od 29.05.1937.) pojavio se u "Boletin de Informacion CNT-FAI" i odnosio se na postupke Nacionalnog plenuma regionala CNT-a, na kojem je: "Katalonija izvestila o odluci donetoj u odnosu na "Durutijeve prijatelje", pa je Plenum jednoglasno rešio da ukloni iz organizacije vodje grupe "Durutijevi prijatelji" i da se, pošto tako mora biti, bilo kakav podsticaj na podelu, kao rezultat ove odluke, mora sprečiti." U "El Amigo del Pueblo" br.5, DP osporavaju da je dogovor oko njihovog isključenja bio jednoglasan: "... nije bilo jednoglasnosti jer je andaluzijski Regional glasao protiv."

11.06.1937.

Zajednički cirkular regionalnih komiteta CNT-a i FAI-a potvrdio je naredjenje o izbacivanju članova DP iz njihovih organizacija.

12.06.1937.

Izašao je "El Amigo del Pueblo" broj 3. Na prvoj strani je opoziv ("Kako je dogovoreno na Plenumu grupa FAI-a i kako je predvidjeno da će komiteti CNT-a i FAI-a raditi")... "Ne koristimo rev "izdajnički" u smislu prodaje ili lošeg uverenja već radije da označimo nekompetentnost i kukavičluk... opozivamo tu reč danas, u očekivanju da će komiteti takodje opozvati etiketu "agenti provokatori" koja je korišćena protiv nas." Novine donose i beleške o podršci anarhističke grupe Margalev, koju je potpisao (bivši član Kolone Duruti?) Antonio Bonila, izražavajući solidarnost sa DP uprkos nepriznavanju od strane komiteta. Objavljeno je i da, u memorandumu poslatom regionalnim komitetima CNT-a i FAI-a, kao i Lokalnoj federaciji sindikata CNT-a, Lokalna federacija Slobodarske omladine i Omladinskog odbrambenog komiteta, obe potvrdjuju interpretaciju Majskih dogadjaja od strane DP-a. Zabeleženo je i da je organ PSUC-a "Treball" prijavio DP policiji zbog tajnog izdavanja "El Amigo del Pueblo". Na četvrtoj strani je prenet izveštaj iz "Castilla Libre", dnevnih novina CNT-a u MAdridu, u kojima se izjavljuje da su "Durutijevi prijatelji, originalno uspostavljeni kao kulturno telo čija je svrha bila da propagira ideje narodnog kaudilja , usmereni su na pogrešni put od provokatorskih elemenata, ranije aktivnih u Komunističkoj partiji." DP su to prokomentarisali: "To nije vredno odgovora. Članovi ove grupe su i dugogodišnji članovi CNT-a i FAI-a. Njihovi životi su niske patnji i šikaniranja."

17.06.1937.

U novinama "Ideas" Dr. Ludoviči piše u korist grupe "Eriko Malatesta", ne bi li opovrgnuo tvrdnje "Il Grido del Popolo" od 29.05.1937, a koje se odnose na Bernerija. On vrdi da: "... Drug Barneri ne pripada grupi Durutijevi prijatelji, niti bi to bilo nešto pogrešno da jeste..."

22.06.1937.

Izašao je "El Amigo del Pueblo" broj 4. On izveštava o hapšenju Žaima Baliosa (kao rezultat informacije koju je dao "Treball"?). Odgovarajući na jedan članak u "Los Noticias" (od 18.06.1937.) DP negiraju da su oni i Slobodarska omladina rasplamsali Majske borbe... "Da su grupe poimenice stajale iza pobune, ni u kom slučaju ne bi smo predali kontrolu nad ulicama." Balios u jednom članku oštro insistira da se navod kako je on marksista (iz "Fragua Social", novine CNT-a u Valensiji), dokažu ili povuku. Kao i prethodni broj, broj 4 donosi članak Huana Santane Kaljera, sekretara za štampu i propagandu Katalonskog regionalnog komiteta Slobodarske omladine .

20.07.1937.

Izlazi "El Amigo del Pueblo" broj 5. On sadrži pregled sukoba izmedju DP-a i "viših komiteta", kao i tekst dokumenta "Drugovima, konfederalnim kolonama" (Gelza, 16.01.1937.).

12.08.1937.

"El Amigo del Pueblo" broj 6. Postoje indikacije da je ovaj broj štampan u Imp. Libertaria, Perpinjon, Francuska. Veći deo sadržaja se bavi zatvorima, verovatno kao rezultat zapažanja zatvorenog Baliosa koji je nastavio da piše i iz zatvora.

31.08.1937.

"El Amigo del Pueblo" broj 7 sadrži kritiku pamfleta o Majskim dogadjajima, a koji je objavila Edisiones Ebro. Pamflet sadrži objavu DP-a "Revolucionarna hunta je formirana u Barseloni", uz dodatak "POUM mora biti priključen Revolucionarnoj hunti jer stoji uz radnike." DP su se odlučili za kritiku da bi izneli sledeće tačke: "Jedan; Ne možemo reći da je uspostavljena Revolucionarna hunta jer zapravo ništa nije formirano. Dva; Spomenuta Hunta nije uspostavljena jer nismo napravili mesta u njoj za drugove iz POUM-a. Treće; Pozdravljamo POUM jer smo ih videli na ulici kako brane interese radničke klase."

21.09.1937.

"El Amigo del pueblo" broj 8, donosi izveštaj o pretresu prostorija CNT-ovog prehrambenog sindikata, sindikata koji je dosta pomagao DP, od strane policije naoružane tenkovima i artiljerijom. Uhapšeno je 23 lica. DP su izjavili: "Još jednom, po stoti put, komiteti su izabrali kompromis, na osnovu ko zna kakvih komplikacija na nacionalnom nivou... Iz taktičkih razloga mi smo protiv sukobljavanja sa snagama sigurnosti. Oni dobijaju naredjenja od nekoga i samo ih izvršavaju. U toj specifičnoj prilici moramo otkriti ko izdaje naredjenja. Nije bitno ko to može biti, on mora biti streljan na ulici kao pretnja javnom miru, čak i ukoliko je on u vladi."

?
"El Amigo del Pueblo" broj 9.

08.11.1937.

"El Amigo del Pueblo" broj 10, kritikuje kolaboraciju CNT-a jer dozvoljava vladi da se prišunja i konsoliduje položaje "Kako bi se pomislilo da su šest meseci svi interesi organizacije bili druga violina u toj tričariji... Durutijevi prijatelji ostaju pri tome da samo kongres može promeniti taktiku CNT-a. Svako ko je tako beskrupulozan da izbegava ovaj zahtev, čini od sebe očevidnog kandidata za etiketu "izdajnik".

20.11.1937.

"El Amigo del Pueblo" broj 11. Komemorativni broj povodom Durutijeve godišnjice smrti. Na strani dva zabeleženo je: "Duruti je rekao političarima i svojim drugovima; Zahtevate disciplinu. A šta vi radite u pozadini? I više nego jedanput smo pružili uverenje da nakon pobede na bojnim poljima milicije moraju da okrenu svoje nišane na pozadince." "... Temperament našeg izgubljenog vodje je isti onaj koji vodi grupu Durutijevi prijatelji. Durutije znao da ukoliko se neprijatelj ne uništi, put revolucije neće biti moguće slediti." Na strani tri stoji: "Duruti je bio proleter 100%. Da je živeo do maja ne bi dopustio "obustavu vatre", već bi odbacio svaki ugovor, svaki kompromis iza ledja, i postavio bi se na čelo te klasne pobune."

sredina 1938.
Pojavilo se "Ka svežoj revoluciji", punije izlaganje pogleda i ciljeva DP-a. Odluka da se brošura objavi doneta je sredinom 1938, što je Žaim Balios 1978. opisao i kao "poslednji sastanak grupe."



Grad Leon u srcu oblasti Asturije. Asturijanci su bili veliki borci i platili su veliku cenu za svoju težnju ka slobodi. Porodica Duruti i Dumange je bila prosečna porodica. Njihov sin Hoze Buenaventura Duruti Dumange (bolje znan kao Buenaventura Duruti) je postao legenda još za života, i postao je personifikacija celog pokreta.

Prevod: Revolucionarna grupa Torpedo, 1996