Najveća manifestacija rekreativnog biciklizma "Biciklijada 2006" održaće se u Beogradu 7. maja u 11 časova. Na događaju će se susresti svi koji vole biciklizam i koriste ovo prevozno sredstvo u različite svrhe.

Beograđani sve češće koriste dvotočkaše prilikom krstarenja ulicama glavnog grada. Neki ih koriste kao "alternativno" prevozno sredstvo zbog gradskih gužvi, dok se drugi odlučuju da poslušaju savet lekara i da se fizičkom aktivnošću bore protiv stresa ili regulišu telesnu težinu. U oba slučaja beogradski biciklisti suočeni su sa gomilom poteškoća, od malog broja staza, koje su sada i poplavljene, do vozača koji nemaju puno razumevanja za bicikliste. Samo u prošloj godini u Beogradu je u saobraćajnim nesrećama poginulo 187 biciklista i motociklista.

- Procenjuje se da u toku dana u gradu ima 20.000 biciklista. Primera radi, u Danskoj ih ima oko pet miliona, a godišnje pogine oko 60 ljudi naspram 187 naših nastradalih - kaže Mirko Radovanac, predsednik Društva ljubitelja biciklizma.

Iako je MUP Srbije najavio akciju koja bi trebala da doprinese smanjenju broja poginulih i povređenih biciklista, razvoj biciklističke infrastrukture grada je daleko od zadovoljavajućeg. Najveći deo uređenog prostora za vožnju bicikla u Beogradu se nalazi uz reke ali je neophodno izgraditi staze koje povezuju gradsko jezgro sa rekreativnim zonama. U dvomilionskoj prestonici ima oko 30 kilometara biciklističkih staza, dok, poređenja radi, u Novom Sadu, u kom živi nešto više od 200.000 ljudi, ukupna dužina staza je 41 kilometar. U Beogradu se najviše koristi staza koja ide od Dorćola do Ade Ciganlije i ona druga koja se pruža duž Zemunskog keja. Trenutno je u izgradnji i 12 kilometara dugačka staza oko Savskog jezera.

Svi koji vole da se voze kejom duž Save obradovali su se kada je početkom prošle jeseni na Brankovom mostu sagrađen lift za bicikle. Lift je namenjen za četiri bicikla i vozače, ali svi koji su ikada pokušali da ga koriste znaju da u njega može da stane samo dvoje ljudi, kao i da se lift često kvari. Izgradnju lifta koji je koštao 18,1 milion dinara, finansirala je Direkcija za gradsko građevinsko zemljište, ali oni nisu zaduženi za njegovo održavanje.

- U toku je primopredaja nadležnosti sa gradskom Direkcijom za puteve koja će od sada preuzeti održavanje lifta - rekao je Nenad Bajić, portparol Direkcije objašnjavajući zašto je lift s vremena na vreme u kvaru.

Izvor