Agresivnost advertajzinga pretvara kulturno nasleđe grada i značajna arhitektonska zdanja samo u dobre držače i oslonce za njihove komercijalne poruke, smatraju stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Cilj oglašivača je da skrenu pažnju na svoje proizvode, ne vodeći računa o ugrožavanju i "pokrivanju" važnih građevina, ali često ni o dizajnu, mašti i dobrom ukusu.

Iako se sa ovim problemom bore i drugi veliki gradovi, u Zavodu smatraju da je neophodno utvrditi pravila, kao i odrediti stručnjake koji će odrediti kakve reklame mogu biti postavljene, a da ne ugrožavaju izgled objekta. Takođe, novac od reklama trebalo bi da bude iskorišćen za održavanje, obnovu i zaštitu spomenika kulture, kao što je to običaj i u drugim svetskim metropolama.

- Oglašivači će uvek nastojati da zauzmu više prostora, a stručnjaci koji se bave zaštitom nasleđa, ali bi i svi ljudi kojima smeta pomanjkanje mere i nedostatak estetike, trebalo da im taj prostor ograničavaju koliko je moguće - rekao je Bojan Kovačević, direktor Muzeja grada Beograda.

Reklama ne sme da ugrozi objekte trajne vrednosti i od nacionalnog značaja, naglašava Kovačević.
U poslednje vreme aktivnije se reklamiraju i institucije kulture, što je pozitivno, ali je često vidljiv nedostatak mašte i estetike.

Ne bi bio veliki problem - rekao je Bojan Kovačević, direktor Muzeja grada Beograda - kada bi ti oglasi vremenski bili ograničeni kao i kulturna dešavanja koja promovišu. Sve što nije trajno, podnošljivo je, ali najčešće reklame mnogo duže žive od premijera ili izložbi koje najavljuju.

Potrošač je dinamični konzument proizvoda koje su predmet reklamiranih poruka, a kulturni i estetski aspekt njegove ličnosti ima dugoročni značaj sa aspekta društva i istorijske baštine, naglašavaju stručnjaci.

Izvor

---

Vezani članci

Bilbordi: vizuelno zagađenje (20. 10. 2005)