Kragujevac - Radnici građevinskog preduzeća "Ratko Mitrović" u Kragujevcu mesecima gladuju. Plate su sve manje, a posla sve više. Kažu da im rukovodstvo zakida na satnicama, pa zidari zajedno s toplim obrokom mesečno zarade od šest do deset hiljada dinara.

- To nije prema Zakonu. Kad se od plate, koja iznosi osam hiljada, odbije topli obrok, ne zarađujemo ni zagarantovani minimalac. To je i ispod ljudskog dostojanstva. Pocrnesmo od rada, od rane zore pa dok sunce ne zađe, a nemaš ni za koricu hleba. Pao sam sa skele još dok se gradila "Elektrošumadija", posle toga sam imao dve operacije, i još uvek radim najteže poslove. Na mostu bih više isprosio nego što ovde zaradim - kaže građevinar Jovan Petrović.

Radnici pričaju da je preduzeće "Ratko Mitrović" nekada uživalo veliki ugled u zemlji i svetu. Gradili su u Rusiji, Alžiru, Iraku, Mongoliji, a da tuga bude veća, preduzeće im već godinama duguje za poslove koje su 1996. i naredne dve godine radili u Sibiru i Moskvi.

UCENA AKCIJAMA

Većina zidara ostala je i bez akcija u GP "Ratko Mitrović". Rukovodstvo ih je, tvrde, ucenilo otkazima i otkupilo akcije za 300 dinara. Posle nekoliko dana te iste akcije rukovodioci su prodavali po 2. 400 dinara!


SUV HLEB ZA RUČAK

Jedan od radnika nam u poverenju priča kako je danima sa dizalice posmatrao kolegu kako svakog podneva odlazi u prodavnicu i kupuje pola bajatog hleba. - Prvog dana sam mislio da je zaboravio da uzme još nešto, ali kad sam ga i sledećeg video kako za ručak jede samo pola suvog leba, zaplakao sam.


- Tamo pogode platu od četiri i po hiljade dolara po čoveku, nama obračunaju po 700 ili 800, pa nam ni to ne plate. Imamo čoveka koji već deset godina moli da mu isplate nekih 3.700 dolara, i uvek kažu "sutra". Ne lipši, magarče, do zelene trave - jadaju se.

Dobrin Milojević već četiri decenije radi kao zidar. Za koji mesec će u penziju. Od plate ne može da prehrani porodicu, a strahuje da će mu penzionerski dani presesti. - Kad sad primam deset 'iljada, čemu da se nadam kad odem u penziju? Da ću lipsati od gladi ko ker?

Na nogama mu cipele koje su "zinule" na pet mesta, a radnička uniforma - zimska. Letnju nemaju.
- Ja, dete, ne tražim ništa mimo Zakona. Samo 'oću da se moj rad plati. Ne plašim se nikakvog posla, bilo je meseci kada sam imao po 400 radnih sati. Na sve pristajem, samo ako hoće da mi daju pristojnu platu. Ništa drugo - dobacuje zidar Pera Tanasković.
Pojedini radnici nisu smeli da pričaju. Strahuju da bi sutradan mogli da dobiju otkaz. - Ovde ima posla i za finansijsku i za inspekciju rada. Svašta bi ovde našli - kažu.
Sindikat Građevinskog preduzeća "Ratko Mitrović" ne radi ništa po pitanju radničkih prava. Zidari se jadaju da su sindikalci stali uz rukovodstvo kako bi sebi obezbedili pozicije, pa ovi najavljuju masovno iščlanjenje.

- NJima je mandat istekao pre šest meseci, ali pošto direktorima završavaju poslove, niko ne može da ih pomeri sa pozicija. Posla imamo i na vreme ga završavamo. Evo, pogledajte po gradu, ima bar deset naših gradilišta, samo para nema. A gde su? Da ne pominjemo gde je novac od prodaje našeg hotela u Beogradu i dela direkcije - kaže Milorad Čolović iz Batočine.

Kaže da će, ukoliko se stvari uskoro ne promene, pokupiti stvari u kesu i pravac u Beograd. - Ima da legnem pred Veljino ministarstvo i da štrajkujem glađu. To ionako ovde radim svaki dan - odlučan je Čolović.

Izvor