Žagubica - Nezaposleni mašinski inženjer iz Žagubice, Ratko Milojković (50), u potrazi je za sponzorom koji bi mu pomogao u štampanju knjige "Homolje se dati neće", u kome je opisao pobunu mobilisanih rezervista Braničevskog okruga, oktobra 1991. godine. Reč je o 5.000 rezervista koji su bili smešteni u selu Ždrelu, kod Petrovca na Mlavi, odakle je trebalo da krenu pravo na vukovarski front. "Predsednik opštine Pavle Živković rekao je da idemo da obezbeđujemo branje kukuruza u okolini Vukovara, ali su građani Žagubice znali da je ovo laž, zbog čega su masovno izašli na ulice. Posle toga, ja sam izjavio da ne želim da budem živa meta jer sam dobio neispravnu pušku. Tada je na mene potegao pištolj potpukovnik Apić, uzviknuvši da će da me strelja za primer i psujući mi srpsku majku četničku. Tada su ostali rezervisti skočili, oborili ga na zemlju i išutirali. Zatim su gađali kamenjem starešine koje su se dale u bekstvo, prevrnuli "maricu", razoružali policiju i otišli kućama ", priseća se Milojković.

STIPENDIJA OD 550 DINARA

"Nekada sam radio u Rudniku bakra u Majdanpeku, a sada sam nezaposlen, kao i moja supruga, a moramo da izdržavamo dve kćerke, od kojih je jedna student medicine, a druga srednjoškolac. Kad sam se obratio za pomoć predsedniku opštine Damnjanoviću, on mi je preporučio da se bavim sezonskim poslovima. Stipendiju koju je opština dodelila mojoj kćerki, odbio sam zbog uvredljivog iznosa od samo 550 dinara mesečno", kaže Milojković.


Posle toga, njega i još šestoricu "bundžija" uhapsili su usred noći i sproveli u kragujevački zatvor, gde su smestili i predvodnike pobunjenih rezervista iz Topole, sa Pasuljanskih livada i Divčibara. "Posle saslušavanja, sve su nas sproveli na vukovarski front, gde su već bili ostali rezervisti, dovezeni autobusima. Tada je Radio-Zagreb javio da su stigli ozloglašeni četnici sa Homolja, naoružani do zuba, a moja grupa stigla je na front goloruka jer su nam oružje dali tek posle dva dana", kaže Milojković. On navodi da su se na ovom frontu borili 45 dana i da su na njemu poginula četvorica Žagubičana. Pošto se pobuna homoljskih rezervista već godinama prikriva od javnosti, Milojković je odlučio je da o tome napiše knjigu, kao dokaz stradanja običnih ljudi, spremljenih za odstrel. Iako mnogi tvrde da je ova knjiga odlična ideja za snimanje filma, on još uvek ne može da nađe finansijera za njeno štampanje.

Milojković navodi da ga je ne sednici Opštinskog veća, na koju je pozvan da izloži potrebu finansiranja svoje knjige, član ovog veća Branislav Živković nazvao dezerterom i ustašom, koji treba da ide na vojni sud, a ne da traži novac za svoju izdajničku knjigu. "Doživeo sam da mene, borca sa hrvatskog ratišta, blati čovek koji je, zahvaljujući svom ocu, tadašnjem predsedniku opštine, izbegao sva ratna stradanja", rekao je Milojković, koji je zbog ovih uvreda tužio Živkovića. "Na toj sednici pitao sam Milojkovića da li je za pisanje knjige pribavio saglasnost svojih saboraca, roditelja poginulih i vojnih organa. Mislim da opština ima preča posla nego da finansira jednu takvu knjigu. A da li sam ga nazvao ustašom i dezerterom, ne želim da komentarišem", rekao nam je Živković.

Izvor