Beograd - U kakvoj su vezi gradski prevoz u Beogradu i aktivnosti Odbora za verska i nacionalna pitanja radnika GSP-a?

Kao osnovni ciljevi Odbora prilikom njegovog osnivanja u aprilu navedeni su verska i duhovna prosvećenost radnika kroz humanitarno delovanje i pomoć, organizovanje verskih duhovnih tribina i pokloničkih putovanja po manastirima, kao i negovanje srpskih vitalnih nacionalnih interesa.

Predsednik Odbora za verska i nacionalna pitanja radnika GSP-a, Milan Milovanović, radi kao vozač u noćnom saobraćaju i često je na liniji 51. Kaže da su se i ranije organizovale verske i nacionalne akcije, a da je od pre nekoliko meseci Odbor registrovan u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.

Međutim, pitanje je u kakvoj je vezi duhovno uzdizanje sa jednom profesijom, kao što je na primer vozač: „Svaki čovek, pre nego što je postao vozač ili direktor ili član bilo koje partije, sindikata, bilo čega, on je prvo postao član Hristove crkve putem krštenja. Znači vera je svakom potrebna. Život u svetoj pravoslavnoj veri.“

Na konstataciju novinarke B92 da mnogi nisu kršteni, Milovanović odgovara: „Pa to je njihova stvar a znate i sami da smo živeli 50 godina u bezbožničkom vremenu, komunizmu, to se nastavilo u socijalizmu i danas eto demokratizam, ne vidim nikakav boljitak. Sve te priče oko evropske integracije ili ne znam čemu, bez verske ili duhovne obnove, bez pokajanja srpskom bića, nikakvog napretka nećemo imati“.

Inače, prošle godine osveštane su sve prostorije saobraćajnog pogona Novi Beograd i ustanovljena je slava, Sveti Jovan Bogoslov. Direktor ovog pogona, Željko Milković, ujedno je i potpredsednik Odbora za verska i nacionalna pitanja, kaže da prevoz i osveštane prostorije i nisu u direktnoj vezi, ali da u svakom slučaju ne može da škodi: „Građenje jedne kulture, jedne svesti kod naroda, apsolutno može izazvati praktičnije posledice i što se tiče samog prevoza i odnosa prema sredstvima javnog prevoza.“

Na pitanje, da li su i autobusi osveštani, Milković je odgovorio: „Pa, nisu još autobusi, za sad su prostorije, ali u svakom slučaju ima vremena da osveštamo i autobuse.“

Predsednik Odbora Milan Milovanović kaže da trenutno imaju oko 100 članova i očekuje da će taj broj biti mnogo veći kad počnu verske tribine i poklonička putovanja. Jedan od osnovnih ciljeva, pored verske i duhovne prosvećenosti, jeste i negovanje srpskih vitalnih nacionalnih interesa: „Najpre se misli o Kosovu i Metohiji. Kosovo i Metohija su sastavni deo Srbije i iz svog srca nikad nisam izbacio Kosovo i Metohiju i smatram da je ovo samo jedno Božje dopuštenje da zlo privremeno zavlada i da je to dopušteno zbog ogrehovljenosti srpskog bića. Sigurno je da mi možda i ne zavređujemo naše prisustvo na Kosovu i Metohiji, ali zbog velike žrtve svetog Kneza Lazara i 70 hiljada srpskih mučenika, Gospod će nam vratiti Kosovo i Metohiju, kad se mi budemo vratili svojoj svetoj veri, sigurno“.

Sa druge strane, predsednik Sindikata vozača GSP-a, Dragoljub Stošić smatra da je postoje mnogo veći problemi kojima bi to preduzeće trebalo da se bavi: „Radnicima GSP-a plate počinju da padaju, nema delova za održavanje vozila, imate vozila koja više liče na kultni film „Ko to tamo peva“. I kad sve to uzmemo u obzir mi se ne bavimo time i pošto nas je to preplavilo, onda ćemo radnicima ponuditi mogućnost da se verski i nacionalno prosvete. Prosto je moguće da bude i uplašenih radnika GSP-a, koji će to podržati iako misle drugačije, jer ako vi za potpredsednika Odbora imate pomoćnika generalnog direktora za saobraćaj, ili glavnog poslovođu ili direktora nekog pogona, onda je prirodno da čovek pomisli da je možda uputno da se on tu učlani, za svaki slučaj, da mu ne bi pravili probleme. Možda će ga neko pitati zašto on nije član, ako mu je direktor član?! Stvar je, iz kog god ugla da pogledate, potpuno neprihvatljiva“.

Na kraju, iako su u GSP-u zaposleni i radnici drugih verskih zajednica, nacionalnih manjina ili pak ateisti – predsednik Odbora za verska i nacionalna pitanja ne smatra da bi iko mogao da bude pogođen time što postoji takva organizacija i napominje da bi kroz humanitarnu pomoć pomogli svima, bez obzira da li su pravoslavne vere ili ne.