![[hide]](javascript:icntoggle('mod-mnu_application_menu','mo.png');)
G8 je formirana u vreme globalne ekonomske krize povezane sa naftom. Njen prvi samit je održan 1975. u Francuskoj i na njemu su učestvovale Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Sjedinjene Države. 1976. pridružila se i Kanada; 1998. Rusija je postala osma članica grupe. Primljena je ne toliko zbog veličine svoje ekonomije (pošto je 2004. bila 16. po veličini u svetu) već zbog svojih bogatstava u prirodnim resursima poput gasa i nafte, i njenog nuklearnog arsenala. Ona još uvek ima status posmatrača u nekim domenima.
Osam zemalja G8, zajedno, kontrolišu 48% glasova u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i imaju 45% deonica u Svetskoj Banci. One takoće imaju de facto kontrolu nad Svetskom trgovinskom organizacijom (STO). Sve to im dozvoljava da manipulišu dugovima i diktiraju međunarodna pravila trgovine, održavajući u kvazi-kolonijalnoj zavisnosti siromašnije zemlje koji su bogatije u resursima. Nasilje koje G8 nanose ne ostvaruje se samo na ekonomskom nivou. Sudeći po izveštaju Amnesty Internationala, dve trećine svih globalnih transfera naoružanja između 1997. i 2001. potiču iz SAD, Rusije, Francuske, UK i Nemačke. Sve te zemlje su veliki snabdevači Afričkih zemalja čije siromaštvo one naizgled žele da pošalju u istoriju. Povrh toga, zemlje poput SAD i UK pružaju direktnu vojnu pomoć režimima sa katastrofalnim bilansom ljudskih prava poput režima u Kolumbiji, Izraelu, itd.; Rusija prodaje oružje Minamaru.
Samiti G8 takođe su u centru pažnje protesta koji su izneli "antiglobalizaciju" na čelo protestnih pokreta. Prvi, u Birmingemu, Engleska, iniciran je 1998. od strane People’s Global Action (PGA). Prošlogodišnji samit je održan u Gleniglsu, Škotska, ove godine biće održan u od 15. do 17 jula u Strelni, predgrađu koje se nalazi jugo-zapadno od St. Peterburga, Rusija. Sledeći samit će biti održan u Heiligendamu, Nemačka. Najzloglasniji samit G8, ipak, bio je onaj 27. po redu, u Đenovi, Italija, 2001. Sukob između policije i demonstranata doveo je do smrti 23-godišnjeg anarhiste Karla Đulijanija (Carlo Giuliani) kojem je karabinjer pucao u lice da bi ga potom pregazio policijski džip.
Plan rada
Zemlja koja ove godine predsedava G8, Rusija, predložila je da se glavna pažnja ovogodišnjeg samita G8 usmeri ka svetskoj energetskoj politici. Kominike o Energetskog bezbednosti koji lideri G8 treba da odobre je procurio do organizacije "Reclaim The Commons" u kome se poziva na povećana ulaganja u industrije za proizvodnju nafte, gasa i uglja, i - što dodatno zabrinjava - za razvoj nuklearne industrije. I to uprkos činjenici da nema pouzdanih dugoročnih rešenja za oslobađanje od nuklearnog otpada, i smrtne opasnosti od havarija nuklearnih elektrana poput černobilske katastrofe koja se desila u Ukrajini 1986. Ovo je, zajedno sa, recimo, izgradnjom brana za hidroelektrane i monokulturnim šumarstvom, način na koji se G8 bore protiv klimatskih promena i za smanjenje ugljen dioksida. Nuklearna energija nije ni izbliza tako "čista" kao što tvrde da jeste.
Rusija, što se tiče njenog udela, je spremna da uspostavi međunarodni centar za obogaćivanje uranijuma, sudeći po predsedniku Vladimiru Putinu. Interno, ona planira da izgradi ukupno 40 novih nuklearnih reaktora do 2030, sa namerom da proizvodnja oko jedne četvrtine električne energije u zemlji bude obavljena uz pomoć nuklearne tehnologije. Sledeće godine, na primer, izgradnja nove nuklearne elektrane će započeti na nekih 100 km od St. Peterburga.
Među ostalim ključnim temama na zvaničnom dnevnom redu jesu borba protiv infektivnih bolesti, i obrazovanje. Ruske vlasti su skrenule pažnju na potrebu da se obrazovni sistemi usklade sa potrebama globalne ekonomije. Njihova priča o slobodnom kretanju obučenog personala i prilagođavanja migranata putem obrazovanja samo je retoričke prirode pošto je imigacija u Rusku federaciju prilično ograničena, a ilegalni imigranti (koji većinom dolaze iz biših država SSSR-a) su ili ignorisani od strane vlasti, ili su izloženi šikaniranju. Što se tiče zdravstvenih problema Rusija je predložila formiranje trust fonda za borbu protiv epidemije ptičijeg gripa, kojim će upravljati Svetska banka. To se može razumeti kao pokušaj da se skrene pažnja sa rastuće epidemije AIDS-a u Rusiji i načina na koji su diskriminisani HIV pozitivni, što je bezmalo pa stvar zvanične politike. Lideri G8 će diskutovati o borbi protiv siromaštva; Putin je predložio pomeranje fokusa sa Afrike na centralnu Aziju. To verovatno znači pružanje određene podrške nekim od najbrutalnijih autoritarnih režima na svetu poput onog u Uzbekistanu (čija vojska je sudeći po izveštajima ubila stotine demonstranata u prošlogodišnjem masakru u Andižanu), Turkmenistanu (sa njegovim apsurdnim liderom Saparmuratom Nijazovim koji je otpustio hiljade medicinskih radnika, ukinuo starosne penzije, i zatvorio kulturne institucije) itd.
Rusija
Ruska Federacija je od poznih 1990-ih uspešno uvela orvelovski model koji kombinuje večiti anti-teroristički rat (njena omiljena otpadnička nacija je Čečenija) sa postepenim ukidanjem demokratskih sloboda. Kanali masovnih medija poput TV stanica i novina su jedan po jedan potpali pod kontrolu Kremlja. Istovremeno vlada ostvaruje bolju kontrolu nad NVO-ama (zahvaljujući novom zakonu koji ih čini predmetom direktnog nadzora vlasti), lokalnim izborima, političkim partijama itd.
To omogućava državi da nastavlja sa neoliberalnim reformama, na primer u komunalnim i stambenim službama (sudeći po izveštajima u vezi sa planiranim ulaskom Rusije u STO). Tek neke od njih su naišle na otpor, ali prošlogodišnji potez vlade "monetizacije" (to jest, da pretvori u isplate) privilegije grupa poput penzionera ili invalida izvelo je hiljade ljudi na ulice.
Na uličnom nivou, rastuće nasilje raznih desničarskih grupa predstavlja prilično zabrinjavajuću tendenciju, pošto se u najvećoj meri to dešava uz nezainteresovanost vlasti. Došlo je do par hiljada napada od strane fašista tokom poslednjih nekoliko godina, širom Rusije. Mnogi neonacisti su optuženi samo za huliganstvo zbog svog učestvovanja u rasno ili politički motivisanom nasilju. Nekoliko antifašista je ubijeno. Antropolog iz St. Peterburga i ekspert za zločine mržnje Nikolaj Girenko ubijen je kroz vrata svog stana; muzičar iz St. Peterburga Timur Kačarava je izboden nakon akcije Food Not Bombs-a; aktivista Afričkog jedinstva student Lampsar Samba je ubijen iz vatrenog oružja u St. Peterburgu. Takođe je došlo do brojnih fatalnih napada na imigrante ili studente iz Afrike, Latinske Amerike, Azije, zemalja bišeg SSSR-a i tako dalje. Sumnjiv deo čino to što vlasti ne prave razliku između leve i desne opozicije - svi su oni "ekstremisti". Guverner St. Peterburga Valentina Matvijenko, komentarišući hapšenje neonacističke bande koja je povezana sa nekoliko ubistava, istakla je da su članovi bande "pokušali da diskredituju grad" pre početka samita G8. Njen lider Dmitri Borovikov je ubijen tokom hapšenja u maju; njegove porodične veze sa važnim policijskim figurama dopustile su mu da izbegava hapšenje tokom nekoliko godina.
Moskva se suočila sa stvaranjem zajedničkog bloka fašističkih organizacija sa pravoslavnom hrišćanskim fanaticima prilikom napada na gej zajednicu koji po svemu sudeći policija nije bila voljna da spreči. Nekoliko gej klubova u prestonici je nedavno napadnuto, a počinioci linča nisu sprečeni. Tokom pokušaja održavanja gej prajd marša u Moskvi 27. maja koji su gradske vlasti zabranile (uglavnom se pozivajući na moral) policija je bila više zainteresovana za zaustavljanje aktivista za gej prava nego za zaustavljanje nacionalista koji su ih napali. To se može posmatrati kao isprobavanje upotrebe nasilnih desničara protiv demonstrata; sve što treba da uradi bilo koja vlast jeste da dopusti da se to desi.
Jedna od snaga koje se mogu upotrebiti u uličnom nasilju je i pro-kremljinski omladinski pokret "Naši". On ima dokazane veze sa fudbalskim huliganima, a učestvovao je i u napadima na članove (autoritarnih) opozicionih grupa poput Nacionalne boljševičke partije (NBP) i Avangarde crvene omladine (AKM).
Neke od priprema za samit G8 su otovrenije. Specijalne policijske snage St. Peterburga (OMON) su dobile tri oklopna vozila od Izraela, specijalno dizajniranih za razbijanje mase - ljudi mogu biti gađani vodom, suzavcem ili bojom. 40 dodatnih CCTV kamera će biti postavljeno na Nevskom (glavna avenija u St. Peterburgu). Gradska policija je dobila povišeni stepen borbene gotovosti od 15. maja, i trenira se u razbijanju antiglobalista. Aerodrom Pulkovo u St. Peterburgu će primati samo avione sa zvaničnim delegacijama tokom samita, a Neva i istočni deo Finskog zaliva će biti zatvoreni za sve brodove između 13. i 17. jula.
Beskućnici su uklonjeni iz St. Peterburga (baš kao i pre proslave 300. godišnjice grada kada su se u Strelni takođe okupljali Bušovi, Putini i Blerovi sveta, kada je u gradu napravljena atmosfera potpune policijske represije). Sudeći po dobrotvornoj organizaciji Nočležka, pre nekoliko meseci bilo je barem 8.000 ljudi koji žive na ulicama, u podrumima i po stepeništima - bivši zatvorenici koji su izgubili registracije ili su prevareni ili isterani iz svojih stanova, i ostali koji su napustili ili pobegli iz svojih domova (nezvanični podaci njihov broj procenjuju na 50.000). Povrh svega toga, smatra se da je oko 150.000 neregistrovanih migranata u St. Peterburgu - čiji život je otežan sa porastom policijskog prisustva. Što se njihove uloge tiče, moskovke vlasti su de facto zabranile bilo koje demonstracije u gradu tokom leta. Poslednje velike demonstracije su bile u novembru 2005. kada je održan legalan marš nekoliko hiljada ljudi u organizaciji fašista, i miting protiv izgradnje naftovoda nadomak Bajkalskog jezera kada je izašlo hiljadu ljudi na ulice. Za to nije postojala dozvola ali se policija nije umešala. Moskovski gradonačelnik Jurij Lužkov je rekao da će sve akcije bez dozovole biti sprečene silom.
Još jedna prilika za policiju da se isproba u razbijanju velikih skupova bila je krajem maja, kada je preko hiljadu ljudi napravilo improvizovani kamp sa šatorima ispred Državne dume (ruski parlament) da bi protestovali protiv građevinarske korporacije Socijalna inicijativa koja im je na prevaru oduzela zarade kao i protiv korumpirane birokratije koja je dopustila da se to desi. OMON je brzo delovala. Uhapšeno je 50-oro.
Organizovanje za proteste
Pa ipak, uprkos represivnoj atmosferi, ima grupa u Rusiji koje se organizuju da bi protestovale protiv samita G8.
Ona koja ima najbliže veze sa anarhističkim pokretom je Mreža protiv G8 (SPB8), osnovana u septembru 2005. Njeni principi su sledeći:
- Inicijativa je usmerena protiv država, trenutno domnantnog ekonomskog sistema i svih vidova represije.
- Za učesnike/e u SPB8 bilo koji vid diskriminacije na osnovu rase, nacionalnosti, roda, seksualnog opredeljenja i starosnog doba je neprihvaljiv.
- Mi donosimo odluke putem konsenzusa. U slučaju manjka konsenzusa po nekim pitanjima grupe koje učestvuju u SPB8 mogu da sačine sopstvene izjave i akcije koje neće biti u kontradikciji sa ovim osnovnim principima.
- Tokom priprema za protestne akcije mi nismo zainteresovani za saradnju sa organizacijama kojima je cilj osvajanje vlasti.
- Mi odobravamo bilo koji metod otpora, ukoliko su usmereni protiv vladara ali ne protiv ljudi iz zemalja koje čine G8. Bilo koji član mreže može slobodno da odabere njegovu/njenu sopstvenu taktiku.
Među lokalnim grupama koje saučestvuju u mreži su dugo-postojeća St. peterburška liga anarhista (PLA), anarhopank kolektiv Pank Rivajvl (PV), infošop kolektiv Epicentar, radikalni ekološki pokret Čuvari duge, Hrana a ne oružje, grupa za prava HIV+ FrontAIDS, kao i pojedinačni anarhisti/kinje.
Inicijativa NOG8-2006 je još jedna samonikla grupa koja je uključena u pripremanje protesta. Ona se smatra delom mreže Dissent, i radi na ruskom prevodu knjihe "Mi smo svuda", koja bi trebalo da bude dovršena nekoliko nedelja pre početka samita G8.
Neke od bliže povezanih grupa izvan Rusije uključuju kolektiv Zaraz iz Ukrajine, kolektiv Pretspars iz Latvije, infošop Pavasaris iz Litvanije, kolektiv 375crew iz Belorusije, sajtove Indimedije u istočnoevropskim zemljama, Poljsku anarhističku federaciju, kolektiv Abolishing the Borders from Below (ABB) u Nemačkoj, Dissent-UK i Dissent-Nemačka, Evropske i Severno-američke delove PGA, itd.
Dešavanja
Pripreme za proteste protiv G8 su ozbiljno poodmakle tokom poslednjih nekoliko meseci. U januaru su održani mobilizacioni sastanci u Berlinu, Nemačkoj i Beču, Austrija. ABB kolektiv je dodatno organizovao dve mobilizacijske "info-turneje" u Nemačkoj, u aprilu i maju. U februaru je održan veliki međunarodni sastanak u Kijevu, Ukrajna, u cilju koordinacije nastojanja aktivista/kinja širom Evrope. Dvoje ruskih anarhista je uhapšeno na beloruskoj granici 21. februara prilikom povratka; oni su na nesreću sa sobom imali političku literaturu u vreme kada su se beloruske vlasti pripremale reizbor predsednika Aleksandra Lukašenka. Na Evropskom socijalnom forumu održanom tokom maja u Grčkoj održano je nekoliko seminara o G8. Međunarodni biciklistički karavan (zajedno sa mobilnom izložbom o G8) je krenuo iz Berlina 2. juna. On će ići kroz Poljsku, Litvaniju, Latviju, Estoniju da bi stigao u St. Petersburg u vreme protesta.
Ruski aktivisti takođe nisu mirovali. 5. marta u Moskvi je održan "anarho-Mardi Gras". Tokom dešavanja prolaznicima su deljene palačinke, a trebao je da bude spaljen simbol G8. Međutim, intervenisao je OMON što je dovelo do hapšenja 12 ljudi zbog održavanja nelegalnog protesta. Drugom prilikom, takođe u Moskvi, bilo je više sreće: 18. aprila nije bilo hapšenja tokom pozorišne akcije protiv komercijalizacije obrazovanja (što je uvšćeno u zvanični plan rada G8 za ovu godinu). 27. aprila FrontAIDS je održao akciju "medicina a ne bombe" na moskovkom Crvenom trgu zahtevajući od ministarstava zdravlja zemalja članica G8 (koja su tog dana imala sastanak) da dopuste da ne-patentirani, generički lekovi budu dostupni za tretiranje AIDS-a, tuberkuloze, malarije itd. Oko dvadeset ljudi je odmah uhapšeno, mnogi od njih su pretučeni.
Neki od projekata koji će biti realizovani negde u vreme protesta uključuju i specijalno izdanje Avtonoma, najpopularnijeg liberterskog magazina u Rusiji koji izdaje organizacija Autonomna akcija (AD), pamfleti sa ruskim verzijama anti-korporativnih tekstova i hiljade postera biće distribuirani u raznim gradovima, itd. Za informacije na engleskom jeziku možete se obratiti na adresu magazina Abolishing the Borders from Below.
Povrh svega toga, okupljanje kolektiva Hrana a ne oružje je zakazano za sredinu jula, kada se očekuje dolazak grupa iz Moskve, St. Peterburga, Irkutska, Volgograda, Odese i drugih gradova. U Moskvi će se takođe održati Liberterski socijalni forum (8-12. jul) koji će organizovati anarhisti. Program uključuje diskusije, obuku, seminare, kao i akcije, filmske noći i koncerte. Ruski socijalni forum u St. Peterburgu se održava od 13. do 15. jula, verovatno na stadionu Kirov u St. Peterburgu (to je mesto na kome je trebao da bude održan otkazani koncert Rolling Stonsa). Smatra se da su organizatori u pregovorima sa gradskom administracijom da bi dogovorili legalne demonstracije u subotu 15. jula. To je puno veće dešavanje ali njega bojkotuju neki anarhisti pošto će među grupama koje će učestvovati u maršu verovatno biti staljinističke i nacionalističke paritje poput Komunističke partije Ruske Federacije (KPRF), a možda čak i neke fašističke organizacije poput Pokreta protiv ilegalne imigracije (DPNI) (koji su antiglobalisti sve dok to znači biti protiv "neprijatelja Rusije").
Što se tiče planova SPB8 u vezi sa samitom G8, oni će uključivati neprijavljene demonstacije, i simultane akcije u različitim delovima grada. Zahvaljujući visokom riziku od policijske represije verovatno neće biti centralnog kampa ili konvergencinog centra u St. Peterburgu; možda će biti iskorišćeno nešto od infrastrukture Ruskog socijalnog foruma. Struktura SPB8 za proteste će uključivati ljudska prava / grupe za pružanje pravnih saveta, timove ulične prve pomoći, i informativni rad / grupe za odnose sa javnošću.
Međunarodna solidarnosti
SPB8 i druge ruske grupe su pozvale na akcije solidarnosti koje bi trebalo organizovati ispred Ruskih ambasada / konzulata i to na Globalni dan akcija, 14. jula. "Rising Tide" i "Earth First!" su dodatno predložile da 15. jul bude proglašen za Međunarodni dan borbe protiv klimatskih promena. U SAD, kolektiv "Farragut Squares" organizuje Osam dana otpora u Vašingtonu, DC, između 9. i 16. jula.
G8 i lideri drugih zemalja u svetu će se suočiti sa otporom gde god da krenu. A taj otpor će biti po prirodi globalan ako želimo da dobijemo priliku da ostvarimo uspeh u promeni sveta na bolje.
Stupite u kontakt za više informacija ili zbog koordinacije:
www.spb8.net / diyhc-a-yahoo.com
Szarapow, uz zahvalnost U.W. i F.R. / SPB8 (Mreža protiv G8)
Izvor
