Zatvorena Univerzitetska biblioteka
Kolektivni odmor
Razlog je zamena grejnih instalacija u biblioteci i okolnim fakultetima

Prvi put posle Drugog svetskog rata i drugi put za osamdeset godina postojanja Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković” u Beogradu zatvorena je za korisnike. Odlukom Bogoljuba Mazića, zamenika direktora sa ovlašćenjima direktora, od 17. jula do 7. avgusta zaposleni koriste tri nedelje kolektivnog godišnjeg odmora. Kako smo u razgovoru sa Bogoljubom Mazićem saznali, razlog je zamena grejnih instalacija u Univerzitetskoj biblioteci i okolnim fakultetima.

Međutim, da u ovoj naučnoj instituciji kolektivni godišnji odmor zbog zamene grejanja nije jedini problem saznalo se i iz pisma Anđelije Demetrović, bibliotekara Univerzitetske biblioteke u penziji, koje je pod naslovom „Neodrživo stanje u biblioteci” nedavno objavljeno u rubrici „Među nama” našeg lista. U tom pismu Bogoljubu Maziću je zamereno zbog samovolje, lošeg finansijskog stanja, zbog ukidanja nadležnosti za sva sporna pitanja Stručnom veću, kao i zbog ukidanja Odeljenja periodike (kažu posle 80 godina), što se više godina ne nabavlja stručna periodika i zbog zamrzavanja Odeljenja narodne književnosti u domu – legatu Vojislava Jovanovića u Beogradu.
U pomenutom pismu Anđelija Demetrović postavila je pitanje rektoru Univerziteta u Beogradu zašto posle 14 meseci nije imenovan direktor Biblioteke.

Razgovarajući o nabrojanim problemima sa Bogoljubom Mazićem, koji je na ovoj funkciji godinu i po dana, čuli smo da Upravni odbor Univerzitetske biblioteke, koji čine tri profesora sa Beogradskog univerziteta i dva člana kolektiva, predlaže upravnika, odnosno direktora.

– U pismu objavljenom u rubrici „Među nama” ne kaže se gorka istina da u poslednje četiri godine nismo dobili ličnost koju bi Savet Univerziteta opunomoćio da bude direktor upravo zato što se na tom Savetu dešavalo da grupa ljudi iz kolektiva, nezadovoljl5;a izborom, lobira kod profesora, članova Saveta Univerziteta, da do izbora uopšte ni ne dođe. Inače, na Savetu Univerziteta, koji čini više od 90 članova, za svaku takvu odluku potrebno je većinsko izjašnjavanje. Dešavalo se da bude dovoljno samo dva glasa protiv, pa da izbor bude zaustavljen. Zahvaljujući tome četiri grupe od po tri ugledna profesora Beogradskog univerziteta dali su neopozive ostavke na članstvo u Upravnom odboru biblioteke. Ipak, očekuje se usvajanje novog Statuta Univerziteta, koji bi doneo neke promene i u proceduri izbora direktora Univerzitetske biblioteke, rekao je Bogoljub Mazić koji je u biblioteci pre imenovanja obavljao poslove vezane za informacionu delatnost.

U vezi sa finansijskim poslovanjem biblioteke naš sagovornik je izneo podatak da je izveštaj o poslovanju biblioteke usvojio Upravni odbor, a da je prošla godina, što se finansija tiče, bila uspešnija nego inače – otvorena je nova čitaonica u suterenu, prvi put su dobijena namenska sredstva za kupovinu stranih knjiga, onlajn bibliografija, i drugo.

– Nezadovoljstvo kolektiva uzrokovano je malim primanjima, a biblioteka zaista ima materijalnih problema i zgradi je potrebna kompletna obnova. Budžet je mali, računarska oprema zastarela i nedovoljna. Ali, i uz sve teškoće, postizali bismo i bolje rezultate da nije stalnih zakulisnih igara dela kolektiva koji nije dorastao ulozi modernog bibliotekara na Univerzitetu, naglašava Mazić.

Kao razlog što Stručno veće nije formirano, Bogoljub Mazić je naveo podatak po kojem bi trebalo da ga sačinjavaju svi zaposleni sa visokom i srednjom stručnom spremom, što je oko 70 ljudi. Oni bi trebalo da odlučuju o svim stručnim pitanjima većinom glasova, a direktor bi bio samo izvršilac njihovih odluka.

– Teško je zamislivo da bi transformacija biblioteke u skladu sa svim potrebama modernog univerziteta mogla da se vodi na ovakav samoupravni način. Trudim se da budem operativan, i po potrebi se sastajem sa manjim brojem ljudi, rekao je Mazić.

Odeljenje za narodnu književnost formirano je, prema rečima našeg sagovornika, legatom našeg poznatog naučnika i profesora Vojislava Jovanovića, koji je on zaveštao biblioteci.

– Tamo je bilo tri do četiri korisnika godišnje, a da držimo četiri zaposlena za taj broj, neracionalno je. Imam ovlašćenja za novu organizaciju rada u biblioteci i smatram da za ovaj prostor u Birčaninovoj ulici treba osmisliti neke nove sadržaje, dodao je naš sagovornik.

Na pitanje da li će Odeljenje periodike biti zatvoreno, Bogoljub Mazić je odgovorio da ova služba ostaje da radi i dalje, ali se integriše u Odeljenje fondova radi racionalizacije poslovanja. Kao notornu neistinu Mazić je ocenio i tvrdnju da biblioteka godinama ne nabavlja naučnu periodiku.

– Istina je jedino da biblioteka ne kupuje sopstvenim sredstvima štampane časopise, osim za razmenu sa inostranim partnerima. Međutim, biblioteka dobija na poklon od Narodne biblioteke Srbije i biblioteke Matice srpske sve domaće časopise, a 17.000 stranih časopisa u elektronskom obliku dostupno je svim čitaocima biblioteke, preko Konzorcijuma za objedinjenu nabavku KoBSON, sredstvima koja za to odvaja Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, objasnio je Mazić.

Kada je reč o potrebama studenata koji uče u letnje vreme, Mazić nam je objasnio da u julu i avgustu najviše petnaest studenata sedi u čitaonici, i da kratak prestanak rada biblioteke neće doneti mnogo štete.



Nezadovoljstvo zaposlenih

Zaposleni u Univerzitetskoj biblioteci nezadovoljni su odlukom o prestanku rada jer smatraju da su i ranijih godina, u letnjim mesecima kada je radno vreme bilo skraćeno, korisnici već bili oštećeni. Poznato je da i preko leta studenti čitaju i spremaju ispite i potrebna im je čitaonica, a i naučnici koriste ovo vreme za istraživanja. I naš sagovornik naglašava da je parametar na osnovu kojeg se svuda u svetu meri kvalitet nekog univerziteta upravo kvalitet njegove biblioteke, knjiga, dostupnih informacija i pristupa internetu. Ipak, kako kažu zaposleni, Univerzitetska biblioteka leti nije prekidala rad – bila je otvorena do 14 časova, dok su biblioteke u Studentskom gradu i na fakultetima bile zatvorene.

Marina Vulićević

Izvor