![[hide]](javascript:icntoggle('mod-mnu_application_menu','mo.png');)
Izložba će biti održana uoči međunarodnog skupa "Nadrealizam nekad i sad" kojim će biti obeleženo 40 godina od smrti i 110 godina od rođenja čuvenog Andrea Bretona, koji je 15. oktobra 1924. godine u Parizu objavio "Manifest nadrealizma". Taj skup, koji organizuje Filološki fakultet u Beogradu, otvoriće ugledni stručnjak u oblasti nadrealizma profesor Anri Bear, saopštio je FKC.
Novi francuski autori i ilustracije
Festival novih francuskih autora i ilustratora predstaviće 31. avgusta i 1. septembra u Francuskom kulturnom centru u Beogradu šest knjiga francuskih autora u prevodu na srpski jezik, uz raznovrstan program koji će biti okončan koncertom u klubu Ana 4 pištolja.
Tri beogradska izdavača, Rende, Beopolis i Fabrika knjiga, uz podršku izdavačke kuće Vertikal i BIEF-a (Međunarodne kancelarije za francusko izdavaštvo), objavila su šest knjiga francuskih autora u srpskom prevodu, od kojih su tri ilustrovane. Biće predstavljene knjige Sweet home (Arno Katrin), Omamljivanje (Žoel Eglof), Male mrtve prirode na poslu (Iv Pažes), Mlevene kafe (Nikola de Kresi), Tuga, uputstvo za upotrebu (Remi Malengre) i Persepolis 1 i 2 (Maržan Satrapi). Tokom dvodnevnog festivala, publika će imati priliku da učestvuje u čitanju, razgovorima, radio emisijama, sluša muziku i pogleda izložbu ilustracija, kao i da poseti završni koncert u klubu Ana 4 pištolja, najavio je FKC.
Festival novih francuskih autora i ilustratora predstaviće 31. avgusta i 1. septembra u Francuskom kulturnom centru u Beogradu šest knjiga francuskih autora u prevodu na srpski jezik, uz raznovrstan program koji će biti okončan koncertom u klubu Ana 4 pištolja.
Tri beogradska izdavača, Rende, Beopolis i Fabrika knjiga, uz podršku izdavačke kuće Vertikal i BIEF-a (Međunarodne kancelarije za francusko izdavaštvo), objavila su šest knjiga francuskih autora u srpskom prevodu, od kojih su tri ilustrovane. Biće predstavljene knjige Sweet home (Arno Katrin), Omamljivanje (Žoel Eglof), Male mrtve prirode na poslu (Iv Pažes), Mlevene kafe (Nikola de Kresi), Tuga, uputstvo za upotrebu (Remi Malengre) i Persepolis 1 i 2 (Maržan Satrapi). Tokom dvodnevnog festivala, publika će imati priliku da učestvuje u čitanju, razgovorima, radio emisijama, sluša muziku i pogleda izložbu ilustracija, kao i da poseti završni koncert u klubu Ana 4 pištolja, najavio je FKC.
Srpski nadrealizam, nešto više od mesec dana nakon objavljivanja Bretonovog "Manifesta", ozvaničio je Marko Ristić tekstom u časopisu "Svedočanstva". Suštinska promocija nadrealizma dogodila se 1930. godine u almanahu "Nemoguće", izjavom grupe umetnika da prihvataju jedan "disciplinovaniji kolektivni aktivitet, radi koga svaki od njih pristaje da žrtvuje psihološku stranu svoga ja". Taj pokret delovao je u Srbiji do 1936. godine, zahvaljujući aktivnosti Ristića, Oskara Daviča, Dušana Matića, Salmona Monija de Bulija, Vaneta Bora, Aleksandra i Nikole Vuča, koji su sarađivali s francuskim nadrealistima.
Pariski i beogradski umetnici uspostavili su kontakt još pre pojave nadrealizma. Kustos pariskog Muzeja "Ernest Ebert" Branko Aleksić, koji je otvorio krajem 2002. godine izložbu "Nemoguće - umetnost nadrealizma" u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, naveo je da je Breton još 1923. godine dobio od Ristića časopis "Svedočanstva". Posebno obimna bila je potom prepiska Bretona i Ristića, kao i Salvadora Dalija i Vaneta Bora, koji je svojevremeno pisao da je upoznao Dalija koji je "fizički jeziv i idiotski se raskomotio u Elijarovom stanu sa belim čarapama i crnim lakovanim papučama..." Moni de Buli opisao je jedan od prvih susreta sa Bretonom i pariskim kolegama, kada im je pokazao beogradske časopise avangarde: "Jednoga dana, 1925. godine, boemski sto u Moskvi pretvorio se u nadrealistički sto u kafani ‘Cyrano’ u Parizu". Bretona je najviše interesovao Bulijev roman u crtežima "Vampir", objavljen u "Svedočanstvima". Iste godine, 1925, pojavio se i u pariskom "La Revolution surrealiste", ilustrovan crtežom Pabla Pikasa.
Inače, Marko i Ševa Ristić posetili su Bretona na svadbenom putovanju u Parizu krajem 1926. godine. Bretonov stan i atelje na Monmartru, pun Pikasovih i slika Maksa Ernsta i drugih umetnika, kao i maski, fetiša i drugih neobičnih predmeta, postao je prototip Ristićevog "Nadrealističkog zida" - prve instalacije u 20. veku na jugoslovenskom prostoru. Prvi radovi srpskog nadrealizma, ciklus Marka Ristića "La vie mobile" (Pokretan život), koji čine 11 kolaža i dva crteža, takođe su bili inspirisani Parizom - Ristić je naslikao svoj boravak u Parizu pomoću obojenih papira, karata, pozivnica, novinskih oglasa i sličnih suvenira.
Prva izložba nadrealizma u Beogradu održana je u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić", a Vučo je, u pismu Ristiću 1932. godine, ocenio da je to jedna od njihovih "najuspelijih i najpozitivnijih manifestacija u cilju reklame, propagande i provokacije".
Izvor
