U livničkim pećima kikindskog “Cimosa” priprema se lomača za gomilu falsifikovane odeće i obuće koju je zaplenila Uprava carine. Planirano je da se najpre uništi roba zaplenjena od 1. januara 2004. do 30. decembra prošle godine, što u prevodu znači između 50.000 i 60.000 odevnih predmeta, oko 40.000 pari patika, kao i više od 20.000 čarapa i druge falsifikovane robe.

Spaljivanje u livničkim pećima plaćaće nosioci intelektualne svojine, a jedini uslov za sprovođenje tog posla jeste da tom činu prisustvuju carinici. Ukoliko uspe probno spaljivanje falsifikata koja su zaplenili carinski službenici, tokom druge polovine septembra, u prah i pepeo u “Cimosu” će biti pretvorena sva zaplenjena roba.

Građani Kikinde negodovali su zbog akcije koju udruženim snagama, u dogovoru sa predstavnicima livnice, sprovode poznati svetski proizvođači i Uprava carine. Ogorčeni su zbog tog, kako kažu, nehumanog i bezumnog čina. Po njima, nije u redu da se odeća i obuća spaljuje kada mnoga deca nemaju šta obuku, a približava se zimski period, pa se pitaju zašto ta roba ne bi bila data u humanitarne svrhe. Međutim, tu mogućnost, kako smo saznali u razgovoru sa predstavnicima najpoznatijih svetskih proizvođača obuće i odeće, kompanije mahom ne odobravaju. “Delta sport”, na primer, zajedno sa agencijom “Petošević” koja je generalni zastupnik “Najkija” za našu zemlju, i Čedomir Marković, menadžer zadužen za zaštitu brenda, za naš list nedavno su kazali da oni kao zastupnici moraju da se drže stava kompanije.

-”Najki” izričito traži da se svaki falsifikat nekog njihovog proizvoda uništi i nema izuzetaka čak ni za humanitarne potrebe. Firma “Delta sport” je poznata kao firma koja prati sve humanitarne akcije, ali ovo nije humanitarna akcija. Ti falsifikovani modeli imaju vrlo kratak rok trajanja, i “Najki” insistira da se ti modeli unište, pre svega zato što njihova upotreba ruši reputaciju kompanije- rekao je za naš list Marković i naveo da ne postoje tačne informacije koliko je falsifikovane robe na tržištu.

-Roba je ulazila svim kanalima u zemlju i po nekoj našoj proceni godišnje se u Srbiji prodavalo 80.000 pari lažnih “najki” patika- rekao nam je Marković i naveo da se ovaj broj znatno smanjio od kako postoji tesna saradnja njegove kompanije i Carine, kao i da postoji nekoliko pravosnažnih izvršnih presuda po kojima može da se uništi takva roba, ali to nije učinjeno, jer se tražio pogodan način da se to učini na ekološki propisan način.



Odavno je jasno da je piraterija postala jedna od najprofitabilnijih delatnosti, a procenjuje se da je falsifikovanje diskova s muzikom i s filmovima čak unosnije i od krijumčarenja narkotika. I danas tone i tone raznih piratskih rukotvorina doslovno opsedaju Evropu, a dobar deo nelegalnih paketa namenjen je za naše prodavce, ili je samo u tranzitu, te domaći carinici svakodnevno imaju pu-ne ruke posla i pune magacine nelegalnih kopija.

U Odeljenju za zaštitu intelektualne svojine Uprave carina republike Srbije rečeno nam je nedavno da na carinjenje često stiže roba sumnjivog porekla i da oni u takvom slučaju kontaktiraju nosioca prava za određenu robnu marku u Srbiji. Prvi signal da nešto nije u redu je zemlja iz koje se uvozi, jer je uobičajeno da se originalna roba, čak i kada je proizvedena na Dalekom istoku, distribuira iz centara u Evropi, pa ako se na carini pojavi firmirana roba koja se uvozi direktno iz Kine, sumnja je da se radi o falsifikatu. Tada Carina obaveštava nosioca prava uvoza, koji izlazi na lice mesta i prepoznaje robu i ako se ispostavi da je roba krivotvorena, pravi se zapisnik, ona se sklanja u magacin, a nosilac prava podnosi tužbu trgovinskom sudu koji donosi presudu.

Izvor

---

Vezani članci

"I falsifikati mogu da ugreju" (5. 9. 2006)