![[hide]](javascript:icntoggle('mod-mnu_application_menu','mo.png');)
U prvih deset dana septembra samo u Novom Sadu zabeležena su dva samoubistva, dok ih je u Vojvodini godišnje čak do 700.
Predrasuda da su osobe koje izvrše samoubistvo, ili ga pokušaju, duševno bolesne, samo je jedna od brojnih koje ovu problematiku čine težom nego što jeste. Suicid je i način za skretanje pažnje, čime se posebno služe adolescenti, a stručnjaci smatraju da se svaki pokušaj mora shvatiti ozbiljno. Skoro svi ljudi koji su izvršili, ili pokušali samoubistvo davali su na posredan ili neposredan način nagoveštaj svojoj okolini da razmatraju tu opciju.
Statistika i žrtve
- Neki psiholozi smatraju da postoje latentne samoubice u koje svrstavaju strastvene pušače, ali i ljude koji se bave ekstremnim sportovima i uopšte one koji načinom života višestruko rizikuju život - ističe Škulić.
Sve češće se beleže i samubistva vojnika i oficira. Statistike govore da je oko 70 odsto samoubica starosti od 20 do 30 godina, da je u vojnom objektu njih 48 odsto sebi oduzelo život, i to uglavnom radnim danom - 65 odsto. Više od polovine samoubistava je izvršeno oružjem, dok je šest ljudi to učinilo vešanjem, troje utapanjem, dve osobe skokom s visine, dok se jedna osoba bacila pod voz. Po broju samoubistava, Vojska SCG je sa 14 samoubistava na 100 hiljada vojnika bila u okviru svetskog proseka. ("Civilni prozsek 18 samubica na sto hiljada građana.)
Uprava za izvršenje zavodskih sankcija saopštila je da je tokom ove godine u Kazneno-popravnim zavodima u Republici Srbiji zabeleženo pet slučajeva samoubistava i osam pokušaja samoubistava koji su intervencijom zaposlenih sprečeni, a u toku protekle godine je zabeleženo jedanaest samoubistava i četrdeset devet pokušaja.
- Kada počnu samoubistva ona su kao epidemija i pitanje je koliko će ih se još dogoditi - smatra Dobrivoje Radovanović, direktor Instituta za kriminološka istraživanja.
On podseća da je u Srbiji bilo nekoliko "epidemija samoubistava" u zatvorima, kao što se pre oko 15 godina dogodila u Zabeli kada je izvršeno sedam samoubistava.
Inače, za žene je tipično da se truju, pre svega pilulama za spavanje.
- Kada je u pitanju pokušaj samoubistva rezanjem vena, on je najčešće lažan pokušaj, kada samoubica pokušava da na takav drastičan način skrene pažnju javnosti, ili svojih bližnjih na svoje probleme, jer se na takav način čovek veoma teško može ubiti, s obzirom da se krv zgrušava, a vene same zatvaraju, osim ako se takva samopovreda nanese dok je čovek u vodi, kada će svakako doći do iskrvarenja i smrti, ili ako se radi o masivnijim povredama takve vrste - kaže Škulić.
- Neki psiholozi smatraju da postoje latentne samoubice u koje svrstavaju strastvene pušače, ali i ljude koji se bave ekstremnim sportovima i uopšte one koji načinom života višestruko rizikuju život - ističe Škulić.
Sve češće se beleže i samubistva vojnika i oficira. Statistike govore da je oko 70 odsto samoubica starosti od 20 do 30 godina, da je u vojnom objektu njih 48 odsto sebi oduzelo život, i to uglavnom radnim danom - 65 odsto. Više od polovine samoubistava je izvršeno oružjem, dok je šest ljudi to učinilo vešanjem, troje utapanjem, dve osobe skokom s visine, dok se jedna osoba bacila pod voz. Po broju samoubistava, Vojska SCG je sa 14 samoubistava na 100 hiljada vojnika bila u okviru svetskog proseka. ("Civilni prozsek 18 samubica na sto hiljada građana.)
Uprava za izvršenje zavodskih sankcija saopštila je da je tokom ove godine u Kazneno-popravnim zavodima u Republici Srbiji zabeleženo pet slučajeva samoubistava i osam pokušaja samoubistava koji su intervencijom zaposlenih sprečeni, a u toku protekle godine je zabeleženo jedanaest samoubistava i četrdeset devet pokušaja.
- Kada počnu samoubistva ona su kao epidemija i pitanje je koliko će ih se još dogoditi - smatra Dobrivoje Radovanović, direktor Instituta za kriminološka istraživanja.
On podseća da je u Srbiji bilo nekoliko "epidemija samoubistava" u zatvorima, kao što se pre oko 15 godina dogodila u Zabeli kada je izvršeno sedam samoubistava.
Inače, za žene je tipično da se truju, pre svega pilulama za spavanje.
- Kada je u pitanju pokušaj samoubistva rezanjem vena, on je najčešće lažan pokušaj, kada samoubica pokušava da na takav drastičan način skrene pažnju javnosti, ili svojih bližnjih na svoje probleme, jer se na takav način čovek veoma teško može ubiti, s obzirom da se krv zgrušava, a vene same zatvaraju, osim ako se takva samopovreda nanese dok je čovek u vodi, kada će svakako doći do iskrvarenja i smrti, ili ako se radi o masivnijim povredama takve vrste - kaže Škulić.
Pogrešno je tvrditi da ako je neko jednom pokušao suicid to neće ponoviti, jer se oko 80 odsto svih izvršenih samoubistava dogodi nakon prvog pokušaja. Treba imati na umu da ako neko ko je bio depresivan ili suicidan odjednom deluje raspoloženije, ne mora da znači da je opasnost prošla. Osoba koja je čvrsto odlučila da oduzme sebi život može imati osećaj olakšanja zbog te odluke. Ipak, profesor kriminalistike Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić upozorava da često poneko senzacionalno samoubistvo privuče veću pažnju javnosti pa deluje da je reč o raširenijoj pojavi nego što je to inače.
- Interesantno je da je stopa samoubistava kod nas bila niža u vremenu ratova i kriza nego u stabilnijim društvenim okolnostima, što se objašnjava činjenicom da kada se čovek bori za egzistenciju onda nekako teže potone u onu vrstu depresije koja ga vodi ka samoubistvu, nego kada je ekonomski, i uopšte društveno, u boljem položaju. To je i razlog da bogata društva često imaju visoku stopu samoubistava, odnosno mnogo višu stopu nego što bi se to inače očekivalo - smatra Škulić.
U Srbiji se ljudi najčešće vešaju, što je tipično za ruralne sredine i logično kada je reč o zatvorenicima. Porastao je i broj samoubistava vatrenim oružjem, što je posledica veće dostupnosti oružja, smatra naš sagovornik i upozorava na činjenicu da od vatrenog oružja često strada još neko sem samoubice, na primer ostavljeni dečko, devojka i slično. Stradaju i nepoznata lica, što se dešava kada se čovek baci sa zgrade i povuče još nekog sa sobom, što se ponekad stručno objašnjava i kao tzv. poslednja pakost samoubice.
- Kada je u pitanju lišenje života ljudi s kojima je samoubica u zavadi reč je o osveti, a kada se u smrt sa sobom odvede i potpuno nepoznato lice to je patologija. Ta tzv. poslednja pakost samoubice ponekad se izražava i oproštajnim pismom u kojem se određeno lice optužuje za čin koji će da usledi, što onda može da izazove javnu osudu tog lica, odnosno da ga dovede u težak položaj - kaže Škulić, dodajući da je samoubistvo ostavljenog ljubavnog partnera često vid osvete, jer samoubica tim činom svom "nevernom partneru tovari na dušu težak teret griže savesti".
Škulić navodi da ma koliko takva konstatacija surovo zvučala, često je reč o posebnoj vrsti samozaljubljenosti pa je veoma je važno, opominje on, da ljudi nauče ne samo kako da u neku vezu stupe, već i kako da iz nje izađu. Ponekad su posledice pogrešnog postupka, ali i pogrešnog izbora, veoma teške i mogu se ogledati u samoubistvu, ali i u ubistvu, da ne govorimo o klasičnim patološkim reakcijama tipa "bacanja sode u oči" i slično. Takozvana mentalna higijena je stoga i u ovoj oblasti veoma važna.
On još kaže da su samoubistva često i posledica određenih duševnih bolesti, odnosno bolesnih stanja.
- Neka istraživanja ukazuju na to da u društvima u kojima određenih godina raste broj samoubistava, paralelno opada broj ubistava i obrnuto. Nauka zasad nije ispela da na zadovoljavajući način objasni taj paradoks - kaže Škulić.
Tranzicija jeste bremenita problemima, ali teško da se ona sama po sebi može smatrati generatorom samoubistava, dodaje naš sagovornik, jer su takvi činovi česti i u veoma bogatim društvima.
- U stvari, samoubistvo kao socijalna pojava posebno je upadljivo u društvima koja se odlikuju velikom otuđenošću, što nije tipično samo za države u tranziciji. Kod nas stoga nema ni nekih posebnih programa za pomoć ljudima s povećanim rizikom od suicidnog ponašanja, već se to vrši kroz opšte programe zdravstvene i socijalne podrške - kaže Škulić i dodaje da toplo porodično okruženje predstavlja osnovnu zaštitu od svih oblika društvene patologije, pa i od potonuća u tako težak oblik depresije, kada čovek jedini izlaz iz svog beznađa vidi u samoubistvu.
Izvor
Vezani članci
Samoubistva zbog otkaza (4. 6. 2006)
Beznađe radnika „Novogradnje“: još dva radnika prete samoubistvom (26. 5. 2006)
Dramatično u vranjskoj „Novogradnji“, radnici prete samoubistvom (23. 5. 2006)
Šest samoubistava u Gornjem Milanovcu (19. 5. 2006)
Ubio se radnik Luke Beograd (7. 5. 2006)
Obesila se zbog otkaza (12. 4. 2006)
Obesili se na radnom mestu (30. 3. 2006)
Dva samoubistva i jedan pokušaj za šest sati (28. 3. 2006)
Skočila sa Brankovog mosta (11. 3. 2006)
Ubio se odbegli zatvorenik (25. 1. 2006)
2005.
Penzioneri biraju vešala (11. 11. 2005)
Ubio se osuđenik (24. 10. 2005)
Svaki dan se neko ubije (24. 10. 2005)
Posle pretnje samoubistvom radnik vraćen na posao (3. 9. 2005)
Radnik pokušao da se javno spali (2. 9. 2005)
Samoubistvo direktora - ubio se zbog radnika (14. 8. 2005)
