Postaju li zemlje u razvoju deponije za odlaganje otpada razvijenih industrijskih zemalja? Ako se osvrnemo na aktuelni skandal u Abidžanu glavnom gradu Obale Slonovače, ova sumnja se pojačava. Iako su medjunarodni zakoni pooštreni, očigledno je da preduzeća postaju sve domišljatija kada je reč o oslobadjanju otrovnih otpada svoje proizvodnje. Nalaze se načini da se to diskretno reši.

"Koja sredstva nam stoje na raspolaganju kako bi ovde pomogli onima koji su otrovani" pita se uzbudjeno jedan stanovnik Obale Slonovače. Njegov glas odražava bes i ljutnju cele zemlje.

Od kako je sredinom avgusta u luci glavnog grada Obale Slonovače Abidžanu istovareno oko 400 tona otrovnog otpada sa jednog grčkog teretnog broda i lagerovano na osam deponija u gusto naseljenom glavnom gradu, 9 000 ljudi je otrovano, a 6 osoba je umrlo od posledica trovanja. Ova afera sa otrovnim otrovima naravno nije prva. 1988 Italija je na plažama Nigerije ostavila 2 000 buradi sa radioktivnim otpadom. 1992. Nemačka je u Rumuniju i Albaniju prebacila 350 tona starih pesticida, kasnije je morala da ih sakupi i odnese kada je slučaj dospeo u javnost.

Tu nije reč samo o ekološkoj i ljudskoj katastrofi, već je reč o kršenju medjunarodnih sporazuma - konvencije prihvaćene u Bazelu 1989.

Na potsticaj Nemačke ovaj medjunarodni ugovor potpisan je 1989. Njime se reguliše uklanjanje i odnos prema otrovnom otpadu. Bazelski ugovor je u medjuvremenu ratifikovalo više od 160 zemalja. Ovom konvencijom se posebno zabranjuje svaki izvoz otpada u zemlje u razvoju u kojima ne bi mogao da se ukloni prema propisima o zaštiti životne sredine. Osim toga ugovor iz Bazela zemlje potpisnice obavezuje da o transportu otpada podnose detaljne izveštaje.

"Kada se trguje otrovnim otpadom, zbog čega i postoje konvencije, onda je to jako opasno. Životna sredina može da se zagadi, posledice koje ostaju su dugotrajne."

Firme su razvile suptilne metode kako bi se otarasile svog otpada i prenele ga u zemlje u razvoju.

Omar Sisse koji radi kao stručnjak pri nevladinoj organizaciji Informativnog centra za opasne otrovne materije, (CFT) u Dakaru, zna i zašto ovi skandali retko prodru u javnost.

"Radi se o zemljama koje su loše opremljene da bi uopšte mogle da kontrolišu razne vrste produkata. Uzmimo na primer ljude sa lošim namerama, koji su jednostavno u iskušenju. Za njih je izazov da pokušaju izvoz otpada koji deklarišu kao sirovinu i tako ga prokrijumčare preko granice."

Stari pesticidi koji su zabranjeni u Evropi a nisu pravilno etiketirani odlaze u Istočnu Evropu kao velikodušni doprinos tamošnjoj poljoprivredi. Elektro otpad se kao roba za reciklažu brodovima odnosi u Afriku i u Aziju. Ova vrsta otpada za sada je još legalna, pošto se zvanično ne radi o otrovima, i ni jedna medjunarodna konvencija ne može to da spreči, pa tako ni ugovor iz Bazela.

"Bazel Ekšen Netvork" - nevladina organizacija koja nadgleda koliko se proizvodne frime pridržavaju odredbi medjunarodnih konvencija svakodnevno se suočava sa situacijom da se u luke nerazvijenih zemalja svakog dana otprema stotine kontejnera punih starih kompjutera i mobilnih telefona, ili drugog elektro otpada. Amerika je naročito velikodušna sa takvim poklonima. SAD su potpisale konvenciju iz Bazela još pre 10 godina ali je do danas nisu ratifikovale.Kada elektro otpad jednom udje u jedn od zemalja trećeg sveta, spaljuje se ili se rastavlja na sastavne delove koji su često otrovni. U Abidžanu je dopremanje otrova trebalo da se dogodi neprimećeno. Tako je tečnost deponovana na osam mesta u gradu deklarisana kao "prljava voda". Ko je falsifikovao činjenice još nije utvrdjeno. Svako od učesnika u ovom nečasnom poslu prebacuje odgovornost na drugu stranu; od Grčke firme do vlade Obale Slonovače. Sve je zbog profita, smatra Janik Vikar, stručnjak za otrovni otpad iz francuskog "Grin Pisa"

"Sa rastom svesti ljudi o tome koliko je značajno očuvanje životne sredine, uništavnje otrova postajaće sve skuplje. Problem je u tome što su industrijska preduzeća su motivisana da se svog otpada oslobode što je moguće jeftinije."

Medjutim neke od zemalja trećeg sveta profitiraju od takve trgovine, misli Vikar:

"Od velikog značaja je stepen demokratskog razvoja i kakva je privredna situacija, ali do god bue lako podmićivanje ljudi koji su loše plaćeni ili potkupljivanje nestabilnih vlada, ova vrsta izvoza i dalje će se dešavati."

Znači zemlje u razvoju će i dalje biti zloupotrebljavane kao deponije za otpad. U novembru se očekuje nova konvencija u Bamaku. Na ovom skupu će učestvovati sve zemlje potpisnice Bazelske konvencije.

Izvor