Beogradski sastav Fc Apatride Utd u četvrtak je održao koncertnu promociju albuma "On the Frontline Menu" u bašti Kluba studenata tehnike. Album je izašao za svetski poznat rege label iz Pariza "Makasaund", a frontmen sastava Abdel za Glasno priča o apatridima, o životnim prilikama i stanjima na domaćoj sceni, o rege ideologiji i pop generacijama.

- Nastali smo pre pet godina. Mnogo ljudi je prošlo kroz bend. Kada bi videli da tu nema kinte i nema ništa od izdanja u Srbiji, odustajali bi i dolazili novi. Pošto niko nije hteo da nas podrži od ovdašnjih izdavača i kvazirege bendova, pre dve i po godine sam se pokupio i zapalio u Irsku, gde sam zaradio za album. Snimili smo materijal, a onda se postavilo pitanje da li da ga izdamo ovde ili napolju. Shvatili smo da nema potrebe da ga izdajemo ovde, s obzirom na to da smo se toliko namučili i da ovde ne dobijaš autorska prava. Distribucija je jako loša... Narezao sam disk u pedesetak primeraka i poslao izdavačkim kućama širom sveta i ubrzo su počeli da se javljaju. "Makasaund" se javio poslednji, i to je bilo rešeno, pošto je, prema mom mišljenju, to jedna od najjačih etiketa kada je u pitanju rege muzika.

Koje ste nove momente doneli rege zvuku?
Rege je muzika koja je najmanje progresivna. Ako se ikad u regeu desio pomak, desio se negativan pomak. LJudi su prešli na digitalnu produkciju, na matrice. Mi smo želeli da pravimo novi rege, ali smo insistirali na organskoj svirci. Pošto volimo tvrđi zvuk, izbacili smo neke instrumente poput klavijatura, trubača, kongosa - to sve ublažuje zvuk, a mi smo hteli da pravimo pravi gitarski rege. Budući da retko ko danas ima taj stil, verovatno nam je to i bila karta za uspeh. Mada, prvo što je upalo u oči izdavačima su tekstovi.

Šta je osnovna crta vaših tekstova?
Tekstovi su prilično marksistički. Živimo u svetu u kome nema pravde. Teško je da se čovek budi svaki dan i da ćuti o tome, da se pretvara da ništa ne vidi i da peva o ljubavi, kolima i sličnim stvarima. Naravno, ima ljudi koji mogu da žive sami sa sobom ponašajući se tako, ali ja nisam jedan od njih. To je osnovno što mi se sviđa kod regea - taj osećaj borbe protiv nepravde i protiv sistema.

Da li je takav odnos prema stvarnosti suština rege muzike?
Jeste. Rege nisu stvorili ljudi koji su živeli u komforu i hteli da se probiju na muzičke top liste. Ta tematika je bila njihova svakodnevica. Budiš se praznog stomaka, ležeš praznog stomaka, o čemu da pevaš? Zaista nemam ništa protiv ljubavnih pesama, ljubav je jako lepa stvar. Nemam ništa ni protiv "tra-la-la" muzike. Voleo bih da za 50 godina samo takva muzika egzistira. Ali to bi značilo da živimo u idealnom svetu i da nema potrebe da iko peva o pobuni protiv bilo čega. Dokle god je situacija ovakva, mislim da je šteta da ljudi bacaju vreme i novac na svakakve nebuloze.

Kako ti se čini savremena scena?
Srednje žalosno. Engleska, koja je nekad bila zemlja broj jedan što se tiče muzičkih tokova, gde je iznikao pank, gde se pojavio ruts rege, trenutno je potpuno pop orijentisana. Čitava zapadna Evropa, i ako nije poklekla pod pop talasom, uskoro će. Sve ide u tom pravcu i kada je reč o domaćoj sceni. Buduće generacije klinaca biće blazirane pop generacija. Ne zato što su manje inteligentni, već zato što neće imati nikakvog izbora.

A kada je reč o "srpskom regeu"?
Ima dosta rege bendova koji su isplivali proteklih godina. Bar tri su značajnog kvaliteta. Nisu to kopije svetskih bendova, svako je originalan i to mnogo dobro zvuči. Međutim, naići će na isti problem na koji smo mi naišli - izdavači su nezainteresovani, smatraju rege nekomercijalnom muzikom, a time ugrožavaju opstanak takvih bendova. Zato je "Makasaund" nivo na koji mi možda nismo bili ni spremni jer nismo imali neko iskustvo u Srbiji. NJihovi bendovi stvarno mogu da žive od muzike.

Da li to znači da i vi sad živite samo od muzike?
Trenutno ne, ali verujem da će uskoro doći to vreme. Čudno mi je kad se muzičari tuže kako je teško živeti od muzike. Biti muzičar nije teško - radiš ono što voliš, nije ti problem da provedeš deset sati dnevno u studiju, to ne iziskuje ni neki veliki fizički napor, a plaćeno je bolje nego mnoge druge profesije. LJudi završavaju fakultete i jedva uspevaju da se zaposle, a kada se zaposle, primaju platu svakog trećeg meseca, i to kakvu platu... U principu, to nije fer, ali sistem je postavio stvari na taj način.

Izvor