Za sada beležimo rast obolevanja od leukemije, narednih godina treba očekivati porast obolevanja od raka dojke kod žena i raka pluća kod muškaraca, kaže direktor Onkološke klinike u Nišu Stojan Radić

Lekari Kliničkog centra u Nišu, kojem gravitira oko dva i po miliona ljudi sa juga Srbije, beleže porast malignih oboljenja na 2.100 pacijenata godišnje u odnosu na oko 1.500 slučajeva pre NATO bombardovanja. Vreme je za suočenje sa buđenjem „Milosrdnog anđela“, čije sejanje osiromašenog uranijuma daje otrovne plodove u vidu porasta malignih oboljenja kod odraslih za upravo navršenih sedam godina od NATO bombardovanja, a kod dece i ranije, upozoravaju stručnjaci.

Prof. dr Stojan Radić, direktor niške Onkološke klinike, upozorava na to da još veći porast malignih oboljenja kod stanovništva južne Srbije od kontaminacije osiromašenim uranijumom treba očekivati od sedme do desete godine posle NATO intervencije.

- Porast malignih oboljenja u praksi je vidljiv golim okom. Pre nekoliko decenija imali smo jedan slučaj karcinoma štitne žlezde u dve nedelje. A sada, dva-tri nedeljno. Ali, za statistiku o broju obolevanja od malignih bolesti kao isključivoj posledici kontaminacije osiromašenim uranijumom još uvek je rano. Za sada beležimo rast obolevanja od leukemije, narednih godina treba očekivati porast obolevanja od raka dojke kod žena i raka pluća kod muškaraca. A tumore nervnog sistema možemo očekivati tek posle toga, za 20-25 godina od bombardovanja - objašnjava prof. dr Radić.

Dr Nataša Lukić iz niškog Kliničkog centra kaže da je ova ustanova pre bombardovanja beležila oko 1.500 slučajeva malignih oboljenja godišnje. U poslednje vrema ima 600 slučajeva više, uz ograđivanje lekara da se ovaj porast ne može isključivo pripisati kontaminaciji ljudi česticama osiromašenog uranijuma.

Velimir Nedeljković, profesor niškog Fakulteta zaštite na radu, podseća da je čišćenje kontaminiranog zemljišta na sedam lokacija na krajnjem jugu Srbije završeno tek prošle godine.

- Ne postoji savršeno čišćenje kontaminiranog zemljišta, uvek ostanu čestice osiromašenog uranijuma. Čestice se lako prenose vetrom, kišom i zahvataju mnogo šire područje od teritorije pod neposrednim dejstvom projektila sa glavom od osiromašenog uranijuma. Čestice se unose u organizam udisanjem, preko kože ili preko lanca ishrane, odnosno upotrebom kontaminirane vode - objašnjava profesor Nedeljković.

Izvor