Beograd - Mentalno zdravlje u Srbiji lošije je nego u zemljama u regionu i u drugim evropskim državama.

Istraživanja su pokazala da je to posledica veoma stresnih i dramatičnih događaja tokom devedesetih godina, ali su pokazala i još jedan alarmantan podatak, a to je da među mladima raste broj ubistava i samoubistava.

Direktor Klinike za psihijatriju "Dragiša Mišović" i potpredsednik Nacionalne komisije za mentalno zdravlje, Vojislav Ćurčić, kaže da se pogoršanje mentalnog zdravlja ogleda u povećanom broju posttraumatskih stresnih sindroma i porastu depresivnosti. On naglašava da su, zbog neprirodnih uslova u kojima su odrasli tokom devedesetih godina, najviše pogođeni mladi ljudi.

Međutim, depresivnost se kod njih iskazuje, pre svega, kroz poremećaje ponašanja ili kroz zloupotrebu droga, navodi doktor Ćurčić. "Mnogi mladi nasilni i agresivni ljudi o kojima slušamo gotovo svakodnevno, ispod toga najčešće stoji neka depresivnost protiv koje se oni bore nasilnošću i depresivnošću. Podatak koji ide u prilog tome je da postoji porast pokušaja ubistava i samoubistava kod mladih ljudi", objašnjava Ćurčić.

Da bi se situacija popravila neophodno je pokrenuti široku društvenu akciju u koju će biti uključeni svi segmenti društva, a pre svega prosveta, kaže Vojislav Ćurčić. On smatra da treba krenuti u akciju gde će svako deo svog posla i svojih aktivnosti da uradi: "Mislim da će to pomoći mladima koji su već u problemu da se lakše nose sa tim problemom, a onima kod kojih nisu da preveniramo te probleme i da im pomognemo da, uprkos tome kroz šta su prošli, postanu zdravi članovi društva."

Doktor Ćurčić kaže i da bi trebalo promeniti odnos društva prema duševnim poremećajima i ljudima koji boluju od njih, jer to nije nešto čega se treba stideti. On je posebno kritikovao političare koji često svojim protivnicima i novinarima daju psihijatrijske dijagnoze i na taj način vređaju i njih i same bolesnike, ali i otežavaju posao psiholozima i psihijatrima.

Izvor