Kruševac - U strateški važnom preduzeću "Župa" iz Kruševca i dalje se ne zna ko pije, a ko plaća. Proizvodnje hlora nema mesecima. Radnici, bar većina, vodi bitku sa vlasnikom Violetom Josifovom, a država se pretvorila u nemog posmatrača. Agencija za privatizaciju donela je rešenje kojim poništava ugovor sa Josifovom, a Viši trgovinski sud u Beogradu, posle samo nekoliko dana, donosi privremenu meru kojom suspenduje ovo rešenje. Agonija hemijsko - industrijskog giganta se nastavlja.
Članovi štrajkačkog odbora "Župe" upozorili su sve državne organe da što pre pokrenu istragu u ovoj firmi, što zbog poslovanja vlasnice i nepoštovanja zakona, što bezbednosti Kruševca i okoline.
Vršilac dužnosti predsednika štrajkačkog odbora Miroslav Andrijević rekao je da je vlasnica za ovo vreme, preko fantomskih firmi, uspela iz fabrike da "isisa četiri miliona evra".
- Kompletnu dokumentaciju predali smo MUP-u, tužilaštvu... ali niko ništa ne radi. Josifova čak tri puta nije puštala ljude iz Agencije za privatizaciju. Ona je, zbog neisplaćenih obaveza, protivzakonito, dala hipoteku na gotovo celu "Župu" - istakao je Andrijević. - S druge strane, kaže on - Josifova je preko putnih naloga uzela 135.000 evra za put u Dubai, a nekima je, po osnovu naknade za rad, odobrila 1.500 evra.
- Nije uplaćivala doprinose za radnike od avgusta 2004. godine, a zna se da poreska uprava zatvara firme i zbog manje novca. Mi tražimo od države da kaže ko je Violeta Josifova i da li je ispunjeno i jedno slovo iz ugovora. Takođe, da konačno objavi čija je firma - naglašava Andrijević.
Njegov kolega, inženjer hemijske tehnologije Goran Ivanović, upozorio je da u ovoj firmi od dolaska Josifove, gotovo uopšte nije bilo tekućeg održavanja, a da postoji dosta opasnih materija, kao što je ugljen-disulfid, elementarna živa, ali i razne vrste alkohola koji su veoma zapaljivi. A to može da bude opasno ne samo za fabriku, već za ceo Kruševac i okolinu.
Za sunovrat "Župe", najveću odgovornost snosi država jer je pre dve godine rešila da je po svaku cenu udomi. Agencija za privatizaciju je samo primenila resorni zakon na osnovu kojeg je tenderska komisija donela odluku da se "Župa" proda firmi "Vektra M" za oko 3,8 miliona evra. Ispostavilo se da je koncepcija privatizacije, gde je prodajna cena najvažnija, loša jer bi, možda, onaj ko je ponudio manje, a iz iste je branše, znao kako da održi stratešku proizvodnju ove fabrike.
Pre desetak godina "Župa" je imala dohodak od 200 miliona dolara godišnje, prosečna zarada je bila oko 1.000 maraka. Godišnji promet firme koja ju je kupila na tenderu je samo 800.000 evra, a zanimljivo je da su, ipak, uspeli da prilože bankarsku garanciju Agenciji za privatizaciju od čak sedam miliona evra. Iako se očekivalo da novi vlasnik obezbedi savremenu tehnologiju i investicije, od toga nije bilo ništa jer fabrika ne radi, a 1.100 radnika već mesecima ne prima platu. Violeta Josifova, vlasnica "Vektre M", sa samo sedam zaposlenih, doduše jeste neka sredstva investirala, od čega deo i u farmu pilića, koja formalno posluje u okviru "Župe".
Zbog kršenja ugovora o obaveznim investicijama u prvoj godini, Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor sa "Vektrom"1. jula, ali se time propast ove jedine fabrike za proizvodnju hlora u Srbiji nije okončala. Josifova se žalila, pa je Trgovinski sud u Beogradu 11. jula u vanparničnom postupku doneo privremenu meru kojom se raskid ugovora osporava, što je potvrdio 27. jula i Viši trgovinski sud.
U Trgovinskom sudu kažu da se ovim ne prejudicira konačno rešenje već se samo sprečava moguća šteta u slučaju da država, odnosno Akcijski fond, na koji se prenosi vlasništvo u slučaju raskida ugovora, pre sudskog utvrđivanja činjenica, proda "Župu" drugom.
To znači da će po redovnoj tužbi kupca u sudskom postupku biti utvrđeno da li je jednostrani raskid ugovora moguć, jer je ova fabrika prodata pre izmene zakona o privatizaciji koji dopušta ovakvo poništenje prodaje. U tužbi Josifove se navodi da je, zbog štrajka zaposlenih u fabrici, bila onemogućena da investira ugovorna sredstva.
Dragan Azdejković, predsednik opštine Kruševac, komentarišući događaje oko ove fabrike poručuje da "sva pitanja oko "Župe" treba da se upute bivšem ministru za privatizaciju Aleksandru Vlahoviću".
- Njegov zakon je omogućio da se ozbiljne strateške firme, poput "Župe", u postupku privatizacije prodaju kao obične semenkare - kaže on, i dodaje da je "Župa" trebalo da se proda jedino pod uslovom da za nju bude zainteresovan strateški partner kao što je bio slučaj sa kruševačkom fabrikom "Merima" koju je kupio nemački "Henkel". Inače, "Župa" je bila strateško preduzeće koje je snabdevalo hlorom celu Srbiju, a sada vodovodi ovu neophodnu sirovinu kupuju preko posrednika koji je uvoze iz inostranstva.
Odlazak iz firme 50.000 evra
Miroslav Andrijević ističe da Violeta Josifova radnicima koji sporazumno hoće da napuste firmu traži plaćanje štete u iznosu od 50.000 evra.
- Sada ima 96 zaposlenih koji su ispunili uslov da idu u penziju. Međutim, ona svima traži po 50.000 evra, navodno, kao naknadu štete koja je nastala zbog štrajka - rekao je Andrijević.
Advokat traži sud
Nemanja Jolović, advokat "Vektre M", podseća da u ugovoru o prodaji "Župe" jasno piše da je za raskid nadležan jedino sud.
- Ako sud utvrdi da "Vektra M" nije ispunila svoje ugovorne obaveze, neka nam Agencija za privatizaciju vrati 3,8 miliona evra, ali ako se pokaže da je moj klijent bio u pravu, tražićemo i nadoknadu štete - upozorava Jolović.