Prema toj studiji broj žrtava je znatno veći nego u svim ranijim procenama, koje se prave budući da u Iraku ne postoji pouzdana sveobuvatna zvanična statistika o broju umrlih.

Istraživanje su sproveli stručnjaci sa američkog univerziteta Džon Hopkins koju su uporedili stopu mortaliteta u Iraku pre i posle invazije.

Do brojki su došli anketiranjem 1 850 domaćinstava u skoro 50 slučajno izabranih naselja u Iraku.

Od ispitanika su izmedju ostalog tražili podatke o smrtnim slučajevima u njihovim domaćinstvima pre i posle vojne intervencije kojom je zbačen Sadam Husein.

Kada su podatke dobjene na tom uzorku primenili na čitavu zemlju došli su do zaključka da se u periodu nakon invazije u Iraku, svakoga dana, u proseku beleži oko 500 smrtnih slučajeva više nego pre rata.

Ograničavajući faktori

Autori studije priznaju da njihova anketa možda nije apsolutno pouzdana jer je na uzorak uticala bezbednosna situacija u Iraku.

Anketarima je bilo otežano kretanje i nisu se, na primer, usudjivali da se vrate i pokušaju da razgovaraju sa porodicom koju prethodnog dana nisu našli kod kuće.

Kritičari takvog načina utvrdjivanja broja žrtava u Iraku, kažu da najnovija procena dramatično odstupa od nekih drugih istraživanja, na primer onog u kojem je na osnovu izveštaja medija zaključeno da je u Iraku stradalo blizu 50 hiljada ljudi.

Istraživači sa univerziteta Džon Hopkins — čiju studiju objavljuje britanski časopis za medicinu, Lancet — medjutim kažu da bi broj stradalih mogao da bude i veći od njihove procene, zato što je moguće da su neke porodice ustezale da prijave odredjene smrtne slučajeve, ukoliko je reč o pripadnicima pobunjeničkih grupa ili o novorodjenčadi.

Kao jedan od dokaza pouzdanosti svojih nalaza, autori studije ukazuju da su o stopi smrtnosti pre invazije dobili podatak koji se poklapa sa procenom koju je o tome imala američka obaveštajna agencija CIA.

Izvor