Samo u dve škole u Srbiji realizuje se projekat inkluzije, odnosno uključivanje dece sa posebnim potrebama u redovan vaspitno-obrazovni sistem. Deca sa lakšim oblikom autizma, govornim smetnjama i drugim teškoćama u razvoju upisuju se bez problema u osnovne škole „Ivan Goran Kovačić“ u Beogradu i „Sonja Marinković“ u Subotici. U ostalim školama upis ove dece prepušten je „dobroj volji“ direktora, iako po zakonu svi imaju obavezu da ih prime.

Uvođenju inkluzije u ove škole prethodilo je istraživanje koje je rađeno u 15 osnovnih škola u Subotici, Beogradu i Nišu. Cilj je bio da se proceni stav učitelja, nastavnika, roditelja i učenika prema zajedničkom školovanju dece sa teškoćama u razvoju ili bez njih.

Na osnovu istraživanja izabrane su osnovne škole „Ivan Goran Kovačić“ u Beogradu i „Sonja Marinković“ u Subotici, jer su u njima nastavnici pokazali najpozitivnije stavove prema primeni inkluzivnog programa u nižim razredima.

- I kod nas je 22 odsto nastavnika zastupalo stav da je deci sa posebnim potrebama mesto u specijalnim školama. Trenutno u školi imamo 15 učenika sa posebnim potrebama, što znači po dvoje dece u svakom odeljenju. Tu su deca sa intelektualnim smetnjama u razvoju, visokofunkcionalnim autizmom, govornim smetnjama, cerebralnom paralizom, hiperaktivna i slabovida deca - priča za „Blic“ Snežana Stojaković, psiholog u OŠ „Ivan Goran Kovačić“ u Beogradu.

Naša sagovornica kaže da to ne znači da svako dete sa posebnim potrebama može da se upiše u redovnu školu, već se procenjuje šta je u najboljem interesu deteta.

- Strašno je što su mnoga deca sa posebnim potrebama van obrazovnog sistema, neka i po 20 godina ne izlaze iz kuće jer ih se roditelji stide - kaže Stojakovićeva.

Trogodišnji rad sa decom sa posebnim potrebama u ovoj školi dao je izvanredne rezultate. Roditelji su prezadovoljni, deca su se odlično uklopila, a u školi ističu da je najvažnije to što se svi učenici trude da pomognu svojim vršnjacima koji imaju teškoće u razvoju.

- Pre nego što sam došao u školu „Ivan Goran Kovačić“, obišao sam sedam osnovnih škola. Bio sam očajan. Nigde nisu hteli da upišu moju ćerku koja ima smetnje u govoru. Dete se ovde odlično uklopilo i prezadovoljni smo kako napreduje - kaže Đorđe Blagojević, čija je ćerka ove jeseni krenula u prvi razred.

Sličan problem imao je i otac čije dete, koje ima smetnje u govoru, nije htela da upiše nijedna škola na opštini gde živi. Dečak je primljen u OŠ „Ivan Goran Kovačić“, ali svakodnevno mora da putuje više od deset kilometara do škole. U ovoj školi ne postoji ni rampa za invalide, pa deca u kolicima mogu da pohađaju nastavu samo ako imaju pratioca.

Osnovne škole „Ivan Goran Kovačić“ i „Sonja Marinković“ imaju saglasnost Ministarstva prosvete da nastave realizaciju projekta inkluzije, ali problem je što im nedostaju finansijska sredstva.

- Ministarstvo prosvete mora da insistira na tome da sve škole otvore vrata deci sa posebnim potrebama i da u praksi primene ono na šta su obavezne po zakonu - kaže Snežana Stojaković.

Izvor