Velika Britanija će ograničiti dolazak radnika iz Rumunije i Bugarske kada naši istočni susedi uđu u Evropsku uniju 1. januara 2007. Zvanični London će za radnike iz Rumunije i Bugarske uvesti kvote u izdavanju radnih dozvola i to samo za deficitarna zanimanjima, plašeći se novog velikog talasa imigranata.

Ukupno 20.000 Bugara i Rumuna moći će da se zaposli u procesu prerade hrane i poljoprivredi, dok će radnici sa posebnim obrazovnim profilima moći da dobiju posao u Velikoj Britaniji tek ukoliko to radno mesto ne mogu da popune Britanci.

Slično je reagovala i Irska. Majkl Martin, ministar za trgovinu Irske, najavio je juče u Dablinu da će radnici iz Rumunije i Bugarske i posle 1. januara 2007. morati da traže radnu dozvolu ukoliko žele da rade u Irskoj.

Evropska unija nema jedinstven stav o uvođenju restrikcija za radnike iz Rumunije i Bugarske i na vladama država članica je da se odrede po ovom pitanju. Za sada su samo Slovačka i Finska najavile da neće zatvarati svoje granice za radnike iz dve najsiromašnije buduće članice. Biće zanimljivo videti da li u stvarnosti postoji solidarnost među državama istočne i centralne Evrope, nekadašnjim članicama Varšavskog pakta, odnosno da li će Češka, Estonija, Poljska ili Slovenija zatvoriti vrata Rumunima i Bugarima. Međutim, postavlja se pitanje koliko su ove zemlje uopšte zanimljive za radnike iz Rumunije i Bugarske.

Bugarima su mnogo zanimljivije Nemačka, Italija i Španija koje već imaju ograničenja za radnike iz zemalja novih članica. Na drugoj strani, Rumunima su od Velike Britanije, pre svega zbog male jezičke barijere, mnogo zanimljivije Španija i Italija.

Ni britanski političari nisu imali jedinstven stav po ovom pitanju. U kabinetu premijera Tonija Blera za odluku o imigrantima vodila se žestoka bitka između Margaret Beket, šefa diplomatije i Džona Rida, ministra unutrašnjih poslova. Beketova se protivila ovakvoj odluci navodeći da će ona izazvati „veliki pad poverenja kod stanovnika Rumunije i Bugarske u EU“. Rid je bio neumoljiv, navodeći da je u Veliku Britaniju od 2004, kada se Unija proširila sa deset novih članica, došlo čak 600.000 novih radnika.

Velika Britanija je 2004. bila jedina koja, uz Švedsku i Irsku, nije uvela ograničenja za radnike iz zemalja novih članica Unije. Nemačka je, još tada suočena sa rekordnom nezaposlenošću, uvela sedmogodišnji tranzicioni period.

Komesar EU za proširenje Oli Ren istakao je da je odluka o ograničavanju broja radnika na vladi u Londonu i ponovio da je Velika Britanija otvaranjem granica pre dve godine „imala mnogo beneficija“, kao i cela Unija.

Upućeni tvrde da restrikcije u izdavanju radnih dozvola neće sprečiti iseljavanje Rumuna i Bugara kojima više neće biti potrebne vize, a posao će naći na crnom tržištu, što će izazvati dodatne probleme.

Izvor